Zašto i zbog čega zadimljavamo pčele?

Na postavljeno mi pitanje našeg uvaženog mladog pčelara početnika daću odgovor na ovim našim stranicama.

Jedna od osnovnih alatki u pčelinjaku je dimilica. Svi je koristimo prvenstveno kod svakog otvaranja sanduka i zadizanja poklopca i kasnije  tokom pregleda sanduka. Čuli smo uglavnom priču da dim “smiruje“ pčele. Šta se zapravo dešava? Za odgovorom na postavljeno pitanje,zašto koristimo dimilicu, moramo se vratiti mnogo milenijuma  unazad tj. od vremena postojanja prvih pčela u prirodi. Naravno da su prve pčele bile nastanjene takođe u deblima i šupljinama drveća najčešće. U mnogo slučajeva se je dešavalo da u takvoj jednoj šumi dođe vremenom i do šumskog požara. Vatra nemilice guta sve pred sobom, a isto tako nisu pošteđene ni pčele nastanjene u nekom šumskom deblu. Pčele na prvi miris dima paljevine počinju da reaguju. Svesne činjenice da negde nešto gori i između izbora da ostanu i čuvaju svoje potomstvo(leglo) i same budu u vatri uništene ili da masovno napuste ovo stanište i potraže na nekom drugom mestu novo, one se odlučuju za ovo drugo. Napuštaju svoje deblo,svoje stanište po instinktu za samo preživljavanjem svoje vrste. Prilikom napuštanja starog staništa, svesne da ih u nekom novom staništu(deblu) ne čeka ništa pripremljeno već moraju sve iz nova, pred sam čin napuštanja debla čine zadnji očajnički potez. One napune svoje vodljike medom iz medišta staroga debla i tako ponevši sa sobom koliku-toliku rezervu hrane, odleću u potrazi za novim staništem, napuštajući svoje deblo koje će šumski požar za nekoliko minuta progutati. Upravo ovaj stečeni genetski instinkt pčele koristimo i mi upotrebom dimilice. Na veštački način budimo njihove prastare instinkte da naizali požar. Pčele u sanduku, čim osete veće prisustvo dima po automatizmu skoro sve pčele radilice napune svoje vodljike medom. Samim time postaju teže i čuvajući snagu da odsutan let ne poleću bez potrebe sa izvučenih ramova. Smiruju se? Teško je reći da li ih zadimljavanjem smirujemo ili ih iritiramo? Pre bih rekao iritiramo, a ovo iritiranje ide u nekom drugom pravcu i zaokupljamo ih nekim drugim, za njih važnijim stvarima,te manje pažnje usredsređuju na nas ljude koji vršljamo po njihovom staništu tj. vršimo pregled sanduka sa pčelama koje su neznatno „mirnije“ prethodnim zadimljavanjem.

Nikada ne zadimljavajte ili dim uterujete kroz sletnu dasku ili pčelinji izlaz. Provetravanje sanduka pčele vrše na taj način što svojim krilima pčele potiskuju ustajali vazduh naniže ka ulaznom otvoru! Zbog ove činjenice je i donji deo vertikalnog sanduka uvek topliji nego li gornji, što je potpuna suprotnost u odnosu na naše sobe u kojima živimo. Njihov je „suteren“ uvek topliji od potkrovlja, zato što se topao vazduh u sanduku kreće obrnutim smerom: odozgo na dole! Zbog toga se uvek prvi dimovi iz dimilica puštaju odmah u gornjem delu ispod poklopca. Pčele ovaj dim povlače sa vrha sanduka ka unutrašnjosti sanduka i šireći ga po celom sanduku do ulaza na sletnoj dasci. Sa dva ispuštena dima ispod poklopne daske mi smo zadimili celu unutrašnjost sanduka.

Nadam se da sam pre svega ovime dao odgovor na postavljeno pitanje našem mlađanom pčelaru iz našeg udruženja, koji se je obratio privatnom prepiskom, a i nekim drugim našim mlađim kolegama koji tek kreću sa uzgojem pčela.

Pišite nam i dalje, trudićemo se da Vam u svemu izadjemo u susret.Pčelarstvo je kategorija o kojom nikada nije sve istraženo dok kraja. Apropo ovome, dugo smatrana terija po kojoj se mlada matica sparuje samo sa jednim trutom prilikom svadbenog leta,pala je u vodu! Naime Japanski stručnjaci su uspeli da specijalnim snimanjima uz pomoć najsavremenije tehnike, snimi mladu maticu u svadbenom letu! Snimak pokazuje da se ona zapravo sparuje sa više trutova, a da samo od zadnjeg isčupa muški semenik i zajedno sa tim semenikom se najčešće vraća sa svadbenog leta u košnicu!!! Pokučaću da Vam pronadjem taj snimak i postavim na ovom sajtu. U koliko neko već poseduje link sa ovim snimcima, zamolili bismo ga da nam pomogne i prosledi link tog snimka.Želim Vam puno sreće nadalje i uvek kofe pune medom!

Bogdanović Milan,

Pčelarsko društvo „Krivelj“ iz Krivelja

---