Priprema pčelinjih društava pred prvu pašu

Poštovani pčelari, ovom prilikom ću Vam govoriti o nekim stvarima na koje trebati obratiti pažnju, a koji mogu imati ključnu ulogu u pripremi pčelinjih društava za prvu veću prolećnu pašu. Pre nego što započnem sa ovom temom, savetovao bih vas da prelistate sajt http://www.u-pcelara-maradik.org . Izuzetno mi se je svidela jednostavnost kojom je gospodin Mr Naum Bandžov uradio njegov sajt, još više da je običnim i jednostavnim ,narodnim jezikom, obradio sve teme na ovome sajtu. Pre svega neizostavno pročitajte  „7 smrtnih pčelarskih grehova“ Svetozara Gavrilovića pisanih još davne 1911 godine koje ćete takodje naći na ovome sajtu,http://www.u-pcelara-maradik.org/71/iz-naseg-ugla.html .

Prva i najvažnija stvar koja je važna kada je reč o „jakom društvu“ pred prvu pašu je zapravo samo izimljavanje pčela, o čemu smo pisali u prethodnom članku. Bilo kako bilo, za područje atara Kriveljskog i okoline, prva velika pčelinja paša je zapravo“ Bargemova paša“. Kako su Kriveljski atari prebogati  bagremovom šumom, sve je više pčelara koji svoje pčelinjake lociraju u ovom području. Rejon „Kormaroš“, „Male Tilve“,“Šeret“ su uglavnom rejoni  u kojima, u ovom selu dominira bagremovina. Sveukupna površina pod bagremom, samo u ovim rejonima u odnosu na ostale šume  je približno 90% ili približno oko 2.000 hektara. Bagrema znači ima i te kako na našem području. Kako je pojedinim pčelarima bagremova paša jedna od najunosnijih i najizdašnijih u toku kalendarske godine, tako je i za naše pčelare ova pčelinja paša pored „Lipove paše“,najznačajnija kada je u pitanju kvantitet unosa meda. Svakako trebamo znati da izdašnost  nektarom  bagremovog cveta (bar u našem području) varira od godine do godine. Koliko će bagrem mediti svakog proleća zavisiće pre svega koliko su bile teške i hladne zime, te koliko je bagrem izmrzao tokom zime. Stvari na koje mi nemamo i ne  možemo uticati, ali ne pamtim neku lošiju sezonu kad je bagrem u pitanju upravo iz razloga ogromnih površina pod bagremom , gde su pojedine lokacije sa slabijim izdašnošću kompenziraju  sa nekom drugom lokacijom u neposrednoj blizini.  Krivelj je kao stvoren za bagremovu pašu, posebno u rejonima koje smo naveli, zadatak je nas pčelara da u bagremovu pašu uđemo sa maksimalno jakim društvom. Maksimalnim brojem radilica koje će neumorno sakupljati bagremov nektar. Šta u tom smislu treba uraditi i svako društvo pomoći da ojača do maksimuma pred ovu pašu?

Širok je spektar aktivnosti koje Kriveljski pčelar treba preduzeti u ovom smislu. Navešću nekoliko iz mojeg iskustva.

- Svakako su društva“ izimila“ sa različitim jačinama u proleće. U koliko se opredeljujete da ona jača društva koja su izimila budu nosioci medobranja na bagremu, onda ni po koju cenu iz ovih jačih društava ne uzimajte leglo i pokušavate da pojačate slabija društva, pred bagremovu pašu! Umesto jednog  jakog pred bagremovu pašu, koji će Vam doneti  prinosa, imaćete dva slabija ili osrednja društva sa slabim unosom meda po sanduku.  Ovo „izjednačavanje“ društva možete uraditi nakon bagremove paše ili najpovoljnije u toku bagremove paše. Oduzimajući ramove sa zatvorenim leglom iz jakih društava i dodavanjem slabijim, radi izjednačavanja, je poželjno uraditi jedino u toku same bagremove paše, nikako ranije. Zašto u toku bagremove paše? Zato što se počeci  prirodnog rojenja pčela u našim krajevima poklapa sa sredinom i krajem bagremove paše! U koliko jako društvo nije dobilo nagon za rojenjem ili nije ušlo u pripremu za rojenje (jako važan detalj), poželjno je da od izuzetno jakih društava oduzmete ram ili dva rama sa zatvorenim  leglom i na njihova mesto dodavati prazne ramove,kako bi na ovaj način sprečili prekomeran broj pčela koja će egzistirati u ovakvom sanduku,te veliku količinu nesazrelog meda u sanduku, što neminovno dovodi do prirodnog nagona za rojenjem.  Ako svakodnevno imate uvid u Vašem pčelinjaku, svakako ćete ovim potezom postići dvostruki efekat. Sprečiti prirodan nagon za rojenjem jakih društava i u isto vreme pojačavanje slabijih društava. Samo iskusniji pčelari znaju kad ovo uraditi jer se procena ove radnje prevashodno bazira na tok bagremove paše i praćenja stanja u svakom sanduku ponaosob. Samo jedan dan zakašnjenja će dovesti do nezaustavivog  nagona pčela ka rojenju. Zapamtite da je uvek bolje imati jedno jako društvo nego li tri slaba. O drugim načinima i koracima koje treba preduzeti da bi se pokušalo sprečiti prirodno rojenje, koje je za svakog ozbiljnog pčelara, loša varijanta, govorićemo u nekom od drugih članaka.

- Vratimo se na pripremu društava pred bagremovu pašu.  Svako društvo ili svaki sanduk sa pčelama je priče za sebe. Svakako je svaka pčelinja zajednica izimila sa različitim brojem pčela u sanduku. Matice su (bar u našem kraju) već početkom januara započele sa polaganjem. Leglo je svakako i sa leve i sa desne strane ograđeno mednim ramovima(ramovima sa medom). Neophodno je dodavanje praznih ramova pored već postojećih ramova sa leglom, te omogućiti matici da polaže jajašca u veći  broj ramova. U rano proleće kada je temperatura još niža najpoželjnije je dodavati rezervne prazne ramove  koji su u prethodnoj godini  već služili za leglo(ramovi sa tamnim saćem). Ovo iz sledećih razloga: Prilikom svakog presvlačenja pčelinje lutke ona u svojoj satnoj čauri, presvlačenjem ostavlja na zidovima saća svoj kokon. Svoju košuljicu. Što je više kokona naslagano na unutrašnjim zidovima  to je saće tamnije i jače. Dobra osobina ovakvih ramova za dodavanje je upravo stoga što su ovi (tamni ) ramovi topliji za jajašca i pčelinje lutke!  Ovakve ramove je poželjno dodavati jedino kao prve ramove za dodavanje i kod nižih spoljnih temperatura. Već kod znatno toplijeg vremena ove ramove polako prebacivati u medni deo jer su: prvo čvršći i neće se deformisati prilikom vrcanja meda ili se lomiti, a druga stvar je :treba ih izbaciti iz legla zato što se iz ovakvih ramova izlegaju gabaritno manje pčele. Ove ramove prebacivati u medišni  deo sa već zatvorenim leglom i koristiti Hanemanovu rešetku da bi sprečili da ih matica ponovo zalega jer ona to vrlo rado čini pre na ovim starim ramovima nego li na novo formiranoj satnoj osnovi. Ako nemate Hanemanovu rešetku , stavljajte ga kao pretposlednji ram u gornjem nastavku-manja je verovatnoća da će ga matica ponovo zaleći. Samim odlaganjem kokona na spoljnim zidovima svake čašice, u isto vreme se smanjuje kubatura te čašice te se u takvim ramovima ne mogu razviti krupnije pčele! Svakako bi svako želeo da ima u svom sanduku krupne pčele koje su i snažnije radilice. Satne osnove  dodavati levo i desno od legla kako bi se zaokupile tek izlegle mlade pčele u gradnji mladoga saća i kako bi se matici omogućilo više prostora za polaganje jajašca. Satne osnove znači dodavati za formiranje legla tek kasnije u proleće kada imate dovoljno mladih pčela u sanduku pošto su jedino mlade pčele zapravo voskari !  Ne preporučujem dodavanje ramova radi formiranja legla sa ramovima iz kojih je tek izvrcan med u toku paše, zato što će se u većini slučajeva desiti da ga umesto matice zaposednu pčele radilice nektarom i imaćete šarenila u delu za leglo. Trebate znati da pregrađeno leglo sa mednim ramom matica ne preskače u potrazi za sledećim ramom gde je već staro leglo, zato izbegavati dodavanje izvrcanih mednih ramova u ovom periodu u delu sa leglom. Ako već to morate činiti, onda pre svakog dodavanja izvrcanih ramova u delu sa leglom, te ramove isfajtajte mlakom vodom neposredno pre ubacivanja u deo sa leglom kako bi omogućili pčelama da ga brže i lakše očiste od ostatka meda i pripreme matici za poleganje. Fajtajte mlakom vodom i što brže sa takvim ramom u sanduk, da ne bi hladan ram dodavali u toplo leglo i izazvali termo-šok u susednim ramovima sa već postojećim  leglom(približno izjednačite temperatutu rama koga dodajete sa temperaturom legla).

- Zamena starih podnjača je jedan od poslova koje se rade u ovom periodu,neposredno nakon izimljavanja, a najmanje nedelju dana pred veliku pašu. Nije poželjno menjati podnjaču u toku same pače jer time menjate prepoznatljiv miris stare podnjače pčelama radilicama . Još lošije je menjati  istovremeno podnjače na dva susedna sanduka. Dolaziće do lutanja i prebega pčela radilica iz jednog u drugi sanduk. Ono što trebate znati je da će u toku najžešće paše pčele stražari na sletnoj dasci skoro uvek propustiti pčelu iz drugog sanduka, bez obzira što vide da je iz drugog društva u koliko zaluta na njihovu sletnu dasku, ali samo ako  je „natovarena“ nektarom ili polenovim prahom. U koliko osete da je „prazna“ neće je propustiti unutar košnice.

- Priprema dovoljnog broja nastavaka ili polunastavaka za medište ,umetanje satnih osnova na ramovima, su nezaobilazni pripremni poslovi pred glavnu pašu.

Nadam se da sam Vam sa par saveta iz mog ličnog iskustva pripomogao  u jednom od najvećih zadataka-pripremi društva pred prolećnu pašu. U narednom prilogu ćemo više  govoriti o rojenju pčela i merama koje preduzeti oko sprečavanja prirodnog  rojenja, i  takodje o jednoj jako osetljivoj temi : Kada vrcati med!

Bogdanović Milan

Pčelarsko društvo „Krivelj“ iz Krivelja

---