Lovačka sekcija "Krivelj"

BRATSTVO KRIVELJSKIH I ELEMIRSKIH LOVACA

Više od četvrt veka, tačnije 26 godina, od potpisivanja povelje o bratimljenju dveju lovačkih društava, Krivelja i Elemira, je prošlo, te su ove godine članovi Lovačkog  društva"Jedinstvo" iz Elemira po redosledu poseta,bili gosti članovima Lovačke sekcije "Krivelj" iz Krivelja. Vezano za ovo bratimljenje, posebno naglašavamo da od 1983 godine, od kada počinje ova divna saradnja između lovaca Krivelja i Elemira, ništa i nikakva zbivanja i dešavanja nisu uticala na kontinuirano druženje i uzajamne posete ovih divnih ljudi. Čak i u vreme ratnih dešavanja i zbivanja, ova saradnja se nije prekidala. Čak i u ovim najtežim vremenima su ovi entuzijasti, međusobnog uvažavanja, respekta i poštovanja, kontinuirano razmenjivali posete! Niti jedna godina u ovom periodu nije preskočena,bez obzira na opravdane razloge i dešavanja, koja su se u četvrt veka izdešavala, nisu uticala na prekid međusobnih poseta i druženja. Za svaku pohvalu!

Da se svi još jednom podsetimo kako je sve krenulo

Davne 1983 godine su ove dve Mesne zajednice, Krivelj i Elemir, po prvi puta su međusobno stupile u kontakt, a kako akteri u još jednoj emisiji, tadašnje televizije pod nazivom "ZNANJE-IMANJE", i to u Elemiru. Nakon zajedničkog učešća u ovoj TV emisiji, počinje vrlo lepa i kontinuirana saradnja ove dve Mesne zajednice u svim segmentima. Dolazi do međusobne saradnje osnovnih škola, Kulturno umetničkih društava, sportskih društava, penzionerskih udruženja i tako dalje. Naravno tu su bili i neizbežni lovci. Ovaj slučajan spoj,na kome najviše možemo da zahvalimo Radio televiziji Beograd i Novi Sad, smo iskoristili da nakon oficijelne emisije, daljnje druženje koje prerasta u "Bratimljenje!" ,ne prekine, na obostrano zadovoljstvo, sve do današnjih dana. Da podsetimo samo da se je prilikom jedne od uzajamnih poseta lovaca Krivelja i Elemira, desila i jedna od najlepših stvari! Rodila se ljubav između Elemirskog lovca i kćerke Kriveljskog lovca. Krunisana je prvim sklopljenim brakom između žitelja ove dve zajednice,na radost sviju! Mnogo je, mnogo izuzetno plodne i uspešne saradnje bilo i izdešavalo se,na opšte zadovoljstvo, između ove dve Mesne zajednice. Nabrajati ih, bilo bi malo prostora na ovim stranicama,da bi se sve opisalo i prepričavalo. Najvažnije je od svega da ovo i dalje traje i trajaće,verujemo, neograničeno u budućnosti! 
Da se vratimo na zadnje gostovanje i zajednički lov,koga su organizovali članovi Lovačke sekcije "Krivelj" iz Krivelja, inače članova Lovačkog udruženja "Bakar" Bor. Uobičajan dolazak, doček i raspored kod domaćina, je petkom u popodnevnim satima. Svako od gostiju dobija svoga domaćina. Najčešće stari znanci,oni koji dolaze godinama, odlaze kod starih prijatelja, a oni koji po prvi puta dolaze u Krivelj, dobijaju nove domaćine, te se na ovaj način svake godine proširuje i održava u kontinuitetu ovo bratstvo. Nove snage i mlađani lovci i sa jedne i sa druge strane,započinju i ujedno nastavljaju ovo nezaboravno i neprekidno druženje. Na žalost,mnogih lovaca,kako iz Krivelja tako i iz Elemira, nema u našim redovima, ali su tu nove snage koje nastavljaju dvadesetšestogodišnje druženje. Tako je bilo i ovoga puta. Neki su se  jedanaestog Decembra po prvi puta našli u Krivelju. Nakon dočeka i smeštaja, sa nestrpljenjem se očekuje sutrašnji izlazak u lovište.

Dan za izlazak u lovište, dvanaesti Decembar 2009. godine

Krv počinje da ubrzano teče venama još od rane zore kada se svi lovci-učesnici u zajedničkom lovu nađu na zbornom mestu. Lovovođe,određene za organizaciju lova toga dana, raspoređuju grupe lovaca za određeni lovni teren. Ko će u zasedu a ko u pogon, sve se unapred,od strane domaćina zna. Naravno da je u zasedi poštuje da gost i domaćin budu zajedno ili na poziciji u zasedi, jedan do drugoga.
Za razliku od predhodnog dana, i toplijeg vremena,kiše i blata, svanulo je prohladno jutro sa temperaturom ispod nule. Vrhovi okolnih brda su bili u proretkoj magli i sve je obećavalo da će se izdešavati još jedan uzbudljiv dan u lovu na divlje svinje! Kako je Kriveljsko lovište izuzetno pogodno za lov ove visoke divljači, izuzetno široko,brdo do brda,planina do planine, a imajući u vidu jako široki oreol kretanja divljih svinja u samo jednoj noći (i do 30-40km), organizatorima lova je bilo izuzetno teško odrediti lokaciju divljih svinja na terenu i shodno tome postaviti zasedu na mestima gde divljač,nakon "dizanja" najčešće prolazi sa jednog potesa terena na drugi. Naravno tu su i neizbežni lovački kerovi goniči na divlje svinje bez kojih bi ovakva vrsta lova na ovim terenima bila skoro i nemoguća. I lovovođe su odlučile. Glavne zasede se postavljaju na četiri lokacije. na četiri potesa a pogon će slediti tragove divljači unutar ovih zaseda, pokušati pronaći divlje svinje i,što je još nešto teže"-dići" divljač sa legala i pokrenuti ih po mogućnosti prema zasedama. Nimalo lak posao za lovce koji su određeni za pogon divljači. Pred njima su tog dana stajali kilometri i kilometri pešačenja,presecanja tragova, praćenja istih, odluka na koju stranu i pravilne procene na osnovu pređašnjih iskustava na terenu,gde bi divljač mogla zaleči. kažem ni malo lak zadatak jer je trebalo pretresti terena površine od nekih 5000 hektara!

Strategija zaseda je bila sledeća: Prva zaseda se je postavljala duž vrha brda "Kraku Bugaresk", počevši od početka ili oboda kopa "Cerovo" pa sve do mesta zvanog "La šanc". Trebalo se pokriti dužina od oko 5 kilometara, ali samo na mestima gde obično divljač preseca ovo brdo. Druga zaseda se je postavljala na prevojima brda "Mojilo".Treća zaseda je trebala služiti više kao bedem da divljač ne bi prebegla prema lovnom području susednog lovišta "Žagubica " i " Laznica" , i zauzimala je sve prelaze i eventualne prevoje brda "Crvena". I zadnja zaseda,kojom sam ja rukovodio, trebala je pokriti sve eventualne prelaze divljači na potesu "Velike Tilve"- "Vladina livada"-"Borak"-"Francuske barake".

Imajući u vidu da je trebalo pokriti jako širok lovni teren,svako postavljanje lovaca na pojedinim mestima-prolazima divljači, je iziskivalo jako,jako ogromno iskustvo rukovodioca zaseda. Njihova procena gde bi divljač u višekilometarskoj dužini zaseda najveće verovatnosti pokusati da prođe, na kom mestu, je zaista bio težak zadatak,pre svega jer je za pokrivanje svakog eventualnog mesta prelaza bio potreban jedan puk vojske!!!  Gde postaviti ovo malo ljudstva i pokriti 5000 hektara lovišta??? 
Inače kod jutarnjeg prebrojavanja je ustanovljeno da će toga dana u zajedničkom lovu učestvovati nešto više od 60 lovaca. Što u pogonu,što u zasedama - relativno mali broj ljudi koji trebaju zahvatiti, kažem još jednom površinu na kojoj će se odvijati lov,površine oko 5000 hektara. Skoro nemoguć zadatak, ali rizikovalo se sa zahvatanjem jako širokog terena u sam ishod lova, ali šta je tu je, lov je lov. 
Kako smo,po prvi puta osim gostiju iz Elemira, imali takođe goste iz Klokočevca, Plavne i Jabukovca, za sve ove goste,njihov smeštaj, i izlazak u lovište,sam bio ja zadužen. Kako je sam čin lova,uglavnom nama lovcima ,samo simboličan čin, a da je u zaleđini svega,svojevrsno druženje,pred početak, samo trajanje, a posebno na kraju lova, odlučio sam da sve moje goste iz susednih lovišta kao i dva gosta iz Elemira, zajedno sa Cvetkom Bacilovićem, i Benkom Paulićem, Draganom Živkovićem, smestimo u petak naveće u našu "Lovačku kuću" koja se nalazi na samom vrhu "Velikih Tilvi". Ovu lovačku kuću smo mi lovci sami započeli sa gradnjom pre više od 15 godina. U početku je to bila mala planinska kućica sa oko 25 kvadrata u osnovi, sa potkrovljem uređenim za spavaonu. Tokom godina se je ova Lovačka kuća -popularno među nama nazvanu "Lovačka vikendica", dograđivala i proširavala. Dograđena je u početku "letnja kujna",od greda i slame a kasnije i sazidana. Sa suprotne strane matične zgrade se je u međuvremenu dozidala prostorija za dnevni boravak i trpezarija, a još kasnije u nastavku i montažna garaža. Sve u svemu tokom godina je svako ko god je dolazio na ovu vikendicu, uvek po nešto ostavljao,niko, ama BAŠ NIKO, nije ništa uzimao sa nje i ovo zdanje je postalo vremenom simbol i neka vrsta hodočašća kako Kriveljskih tako i svih drugih zainteresovanih lovaca. Kako je ova lovačka kuća duboko u planini, sa prvim sumrakom je počeo transport lovaca do lovačke kuće. Na raspolaganju je bio samo jedno terensko vozilo. Kako su dan ranije u lovačku kuću doterivane namirnice, piće i sve ostalo što je bilo potrebno,takođe su dan ranije u ovaj divni lovački ambijent doveženi i fiktivni vlasnik  Cvetko-Cvika Bacilović, glavni kuvar Benko Paulić i njegov pomoćnik i desna ruka - Ika. Već kod prve runde prevoza ljudstva se desio peh. Na neki oštar kamen je nastradala zadnja leva guma  Suzukya. Menjati gumu u potpunom mraku, samo uz svetlo baterija,na sred planinskog potoka i okolnog blata-doživljaj,pre bih rekao-umetnost. Ova grupa među kojima su bili i Elemirci, su od mesta zamene gume,dalje,još nekih dva kilometra morali dalje pešice. Valjalo je,sada bez rezervne gume vratiti se još po jednu grupu ljudstva. Klokočevljane, Plavnjane i Jabukovčane koji su uz toplu rakiju i kaficu bili smešteni i čekali prevoz kod domaćina Bećarević Koste, u samom podnožju "Velikih Tilvi",u čijem smo dvorištu i ostavili putnička auta gostiju. Na svu sreću gume su izdržale nove izazove penjanja i veranja terenskim vozilom po vrletima "Ogašu ku nuš", "Pjatra a ra","Bećarevića pojati", pa sve do "lovačke kućice", kako je iz milošte zovemo mada je od "kućice" davno već prerasla u veće zdanje!
Sve ovo što sam Vam opisao trebalo je doživeti! Iz prikrajka sam posmatrao u tmini lica gostiju iz Elemira, pa bogami i lica gostiju iz naših krajeva tokom vratolomne vožnje i jakih uzbrdica ,blata i izuzetno lošeg puta do lovačke kućice. Verujem da im nije bilo baš svejedno? Još da su se vozili po danu i da su imali prilike da vide duboke jaruge i potoke levo od puta, digla bi im se kosa na glavi. 
Domaćini ili popularno smo ih zvali "domaćice", su svojski odradili svoj zadat posao. Smeštaj pripremljen, ne baš kao u "Hajatu", ali tu negde! Zajednička večera u ambijentu od koga zastaje dah načinom uređenja, i neverice da tako nešto u ovoj planini postoji, nisu ostavile svakako ravnodušne zatečene goste? 
Hrane i pića u izobilju. Za večeru tradicionalni lovački gulaš pripremljen u kotliću na živoj vatri i tronošcu. Mezetluka pre toga nebrojeno, kiseli kupus,kisela paprika,sir,pihtije! Nakon paprikaša sledio je vruć kačamak, i na samom kraju dimljeni,pa samo to Benku poznatom receptu,jako ukusno pripremljen, 12 kilograma teški Tostolobik. Uz osmeh,dok sve ovo pišem,moram Vam reći da su neki gosti,kod dolaska Tostolobika na trpezu, rekli: "E ljudi dosta- Više se ne može!". 
Nakon večere i pića po izboru,od piva ,domaćeg vina izuzetnog kvaliteta, što domaćina što donesenog od strane gostiju, bližlo se vreme za počinak. Treba napomenuti da je svo vreme boravka u kućici, raspoloženje i štimung održavalo ozvučenje urađeno u svim prostorijama, a sve se napajalo instalacijom od 12 volti,od svetla pa do muzičkih uređaja pa čak i jednog lap-topa i internet veza. Pesme su se mobilnim telefonima poručivale preko lokalnih radio-stanica uz pozdrave, naravno, pristiglim gostima. Sve u svemu jedno nezaboravno veče, daleko od bilo koje civilizacije.

Odlazak na spavanje. Nekim gostima se već prispavalo, a neki su sa žaljenjem konstantovali da nas sutra čeka težak dan i da je potrebno malo sna da bi se i sutrašnji dan mogao izdržati na nogama. Svi gosti u svoje zasebne  krevete,u spavaćem delu kućice, dok su domaćini ostali u dnevnom boraku. Kreveta dovoljno za svih trinaestoro ljudi.

Buđenje, jutarnja kafica i vruća rakija,iz kuhinje lagani doručak-kajgana i dimljena slanina, dimljena upravo u specijalno napravljenoj kombinaciji "stari Smederevac- metalno bure od 200 litara",smestenog pored same lovačke kućice.
Izlazak iz lovačke kućice nas je teralo na pomisao da i dalje ostanemo unutar prostorija. Za razliku od predhodne večeri, osvanulo je izuzetno hladno jutro. Sve je smrzlo- kao čelik od blata ispred lovačke kućice do okoliša.Magla se razišla pošto pirka severo-zapadni vetar, i počeo je padati jako, jako sitan sneg. 
Polazak u lovište,takođe transportom. Deo ljudstva terenskim vozilom, a deo ljudstva prevozi Benko njegovim šumskim kamionom-benzincem.
Koristeći ranija iskustva,nije mi bilo teško rasporediti raspoloživo ljudstvo u potesu od "Vladine livade" do "Francuskih baraka" stim što sam poseban akcenat imao na mesto prelaska divljači "kod Boraka", zgusnuo zasedu kod "Kruške", što se kasnije ispostavilo jako ispravno, i sve tako redom do skoro samog asfaltnog puta Bor-Žagubica,kod "Francuskih baraka". Svakom ponaosob je rečeno odakle treba očekivati pravac eventualnog dolaska divljači i posebno naglaseno ko je od lovaca njegov levi i desni sused i da se posebno obrati pažnja na pravac pucanja upravo zbog lokacije njima susednih lovaca,s obzirom da optička vidljivost među njima nije moguća zbog šumskog rastinja.Svaki postavljeni lovac je morao poći i videti gde stoji njegov sused i levo i desno kako bi se stekao uvid u njihove lokacije i eventualnog pravca pucanja. Bezbednost pre svega!

Mahom svi lovci, izuzev nekih gostiju, su bili opremljeni voki-toki radio-stanicama,tako da smo u svakom trenutku svi učesnici u lovu bili u svakom trenutku u žiži zbivanja na samom terenu. Zasede su uglavnom bile na prijemu,bez mnogo međusobnog komentara,kako bi smo svi pratili šta se dešava sa ljudima iz pogona. Uglavnom su oni međusobno komunicirali. Jako brzo su naišli na tragove divljih svinja iz protekle noći,pa i starije. I počela je trka sa vremenom. Zašto? Sneg koji je nemilice,do duše sitan,krenuo da pada,jako brzo je zatrpavao noćašnje tragove divljači, i sa daljnjim prolaskom vremena,sve je teže bilo raspoznati tragove i pravac kretanja. U ovakvim slučajevima i najiskusnijem lovcu iz potere koji je u prirodi proveo i nekoliko desetina godina, postaje skoro nemoguće sa sigurnošću pratiti daljnje tragove divljači. Gubili su se, ponovo pojavljivali,i ljudi iz potere su sve više morali da koriste pređašnja iskustva o kretanju divljači na tom terenu. Na kraju oko podneva o daljnjem praćenju tragova više nije bilo reči. Sneg je zatrpao i zadnji vidljivi trag. I bez obzira što su ljudi iz potere na terenu uočili dve grupe svinja i jednog samca, na ovim terenima, daljnja pretraga se je svela, na kraju, na hotimične pretrage lokacija
gde su ranije zalegavale divlje svinje, pa ako bude sreće , nešto će se i dići. Donosi se odluka da se svi kerovi iz pogona puste, pa ako nešto bude-neka bude.  
Ubrzo su se začuli prvi laveži kerova. Karabašević me obaveštava o pravcu kretanja kerova i upravo se kerovi sa nepoznatom divljači kretalo po laveži, prema mojoj zasedi i to po pravcu -direktno na prolaz "Vladina livada". Tu je bio jedan od lovaca iz Klokočevca. Nakon petnaestak minuta, sa žaljenjem konstantujemo da kerovi ganjaju srnu, a po izveštaju gosta iz Klokočevca, baš srndać prolazi-bude propušten kroza našu zasedu. Mi smo ga propustili, ali se iza naših leđa nakon nekoliko minuta čuje pucanj. Negde u pravcu "Pruge". Kako
je ovaj srndać prošao kod naših susednih lovaca- Borskih,kojih je prema "Jezeru" i duž "Crnovrške pruge" bilo oko stotinu, ne znamo? Tek da napomenemo!
Vreme je sve brže prolazilo,i sve sam više pomišljao: Eto još jedan lov sa gostima,zbog vremenske situacije će se završiti bezuspešno. Pitao sam najbližeg lovca našoj zasedi Mitu-Cigu, koji je bio lociran kod "A-stuba",duž puta prema Žagubici,kakvi su daljnji izgledi? Sve je teže da se pronađe bilo koja grupa divljih svinja ,dobijam odgovor od vođe pogona,inače predsednika sekcije-Dragana Karabaševića, najiskusnijeg čoveka od svih Kriveljskih lovaca kad je u pitanju pronalazak divljih svinja na terenu. Kad on to kaže,znači da je lov ZAVRŠEN! I upravo dobijam nalog da skupim moje ljude iz zasede i da sa njima odem na vikendicu,s`obzirom da su svi ljudi već toliko promrzli da se više u mestu nije moglo stajati, i pored toga što se je na nekoliko mesta založila vatra.
Imajući u vidu goste,rekao sam prvom do sebe-domaćinu Živkoviću, da povede sve goste duž puta prema "Vladinoj livadi" i pravac -Vikendica,ručak i priprema za polazak kako bi se ljudi mogli spremiti za zajedničku zakusku ili tradicionalno "Lovačko veče". Ja sam po običaju planirao da ostanem još kojih pola sata sa Zoraanom iz Klokočevca -sefom orkerstra "Čarobnjaci", sa Zoranom iz Jabukovca, i Žikom Gerginovicem iz Plavne,jer smo mi mogli brže da se prebacimo do vikendice terenskim vozilom. Ostali su sada morali do vikendice pešice. I Baš nakon moje sugestivne odluke,javlja se Karabašević, uzbuđenim glasom javlja voki-tokijem da se svi vratimo na početne pozicije jer je upravo njegov ker digao divlju svinju,neko pucao na nju iz zasede "Mojilo", te da se prateći lavež kerova, svinja kreće u našem pravcu,tj ka nasoj zasedi. Uzaludno sam pozivao Živkovića preko voki-tokija da se javi, od njega ni korova. Onda sam rekao da Zoki "Čarobnjak" telefonom pozove njegovog čoveka kod "Vladine livade" te da njemu kaže da se svi ljudi vrate na svoja mesta jer ide divlja svinja na našu zasedu,što je i učinjeno. kako je mesto zvano kod "Kruške" ostalo totalno nepokriveno, proredio sam svoje ljudstvo prema "Francuskim barakama" te poveo Gerginovića da zajedno samnom što hitnije  pokrijemo ovo "udarno mesto" za prolaz divljih svinja. Kako se nikako nije mogao čuti eventualni lavež kerova ,koji su ganjali divlju svinju, pošto su dolazli ka nama preko nekoliko prevoja i potoka iz pravca "Crvena", morali smo se uzdati jedino u dobar sluh i lomljavu divljači kroz šumu i naravno optičku vidljivost. Prošla je cela  večnost dok se nije pojavio Živković ali ne sa gostima iz Elemira,koji su predhodno bili na ovim lokacijama (nisu mogli više da tako ubrzano pešače), već su ostali na lokacijama gostiju iz Klokočevca, a sa Živkovićem su se pojavili upravo oni, ponovo sam što sam brže mogao rasporedio ovo ljudi što sam imao na ovoj lokaciji, a ja se povukao na svoje staro mesto. 
Nakon narednih desetak minuta,sasvim teško razaznajem lavež kerova u daljini,ali koji su sve blizi nama. Živci napeti do pucanja. Saramo svi pogledima ispred sebe, ne bi li uočili divlje svinje, i u želji da se baš to svakom od naš pojedinačno desi. Da baš na nas-(mene) naiđu. Sve nas trznu dva brza pucnja sa našeg desnog krila zasede. Ker i dalje ganja,mada se vidi da je dosta umoran,pravi sve više i ređe pauze u kevtanju. Ništa. Niko ništa ne govori. Malo dalje ponovo još dva pucnja. Cenim iz lovačke puške, a nakon toga još nešto dalje još dva pucnja,takođe iz lovačke puške. Tri puta je ova divlja svinja ,na tri mesta pokušala da probije našu zasedu, i prođe prema "Kormarosu" tj. prema "Jezeru". U sva tri pokušaja je vraćena prema našem delu lovišta, tj. vraćena u pravcu odakle je i došla - pravac "Crvena". Tek nakon ove agonije koja je trajala nekoliko minuta,pozivam Živkovića, jer su se čuli pucnji iz njegovog pravca da bih pitao šta se desilo. Kako ponovo niko ne odgovara,krenuo sam duž puta ka "Krušci". Zatičem Žiku Gerginovića iz Plavne,koji počinje da se "pravda" da je pucao dva puta, ali da je divlja svinja munjevito reagovala i da se je u gustišu pred njim strelovito vratila nazad, ali da je "zakačio" jer ima krvi za njom. Produžavam dalje niz put da vidim kako su prolazili ostali "pucači"? Živković sav izbezumljen priča ubrzano da je i on dva puta pucao na svinju ali da je promašio. Treći par pucnjeva potiču od jednog od gostiju iz Elemira, te da je svinja zalegla posle prvog pucnja, ali da se, dok je prepunjavao pušku, svinja zadigla i sporo zamakla, sa malog proplanka i male livadice gde je pucao, u šumu neposredno iza proplanka. Dok sam sa Živkovićem stigao na mesto zadnjeg pucanja, od gostiju ni traga. Na desetak mesta od puta,na kome su stajali lovci nalazimo tragove svinje, neznatno malo krvi za njom i ljudske tragove koji prate tragove svinje dublje u šumi. Krenuo sam sa dozivanjem,te su se dva drugara iz Elemira, brzo odazvala negde iz potoka. Otrčah,nizbrdo do njih. Očigledno je bilo da je divlja svinja pogođena, ali sudeći po mom iskustvu i malo krvi koje je bacala (po boji,nije iz predela pluća), jasno mi je bilo da o eventualnom sustizanju ove divljači sa naše strane nema ni govora. Prateći dalje kretanje ove svinje,očigledno je da je dobila po prednjim nogama jer je daljnje kretanje sudeći po ostavljenim tragovima,bilo usporeno, ali ko zna gde može da "odvuče", a trkati se sa svinjom je uzaludan posao pa makar ona bila i teško ranjena. Sve dok je vruća i sve dok maksimalno ne iskrvari, nema nade da se sustigne ,bar od strane lovca. Rekao sam Živkoviću da sve goste sakupi i krenu pravcem vikendice, a ja ću još malo sam ,nastaviti tragom ranjene divlje svinje, kako bih video daljnji pravac njenog kretanja i kako bih davao instrukcije  ljudima iz pogona te ljudima iz zasede za brdu "Crvena " ili "Mojilo", jer je očigledno da je krenula pravcem odakle je i dosla. Tek nakon jednog kilometra praćenja traga ove svinje, bilo je očigledno da je ipak ova svinja teže ranjena jer je na nekoliko mesta pokušala da krene iz potoka uzbrdicom, ali da se je odmah ponovo vraćala potokom. Javio sam o ovome Karabaševicu i našem lovcu Tisi, i u isto vreme je neko javljao da je primećena kako gazi potokom "Crvene reke" te da ide koritom reke prema domaćinstvu "Lazarevića". Tek, kada sam pogled vratio na put kojim sam došao, shvatio sam da će mi trebati žestokog napora dok se ponovo ne vratim do mesta gde sam ostavio oba Zorana, i Žiku. Šta je tu je,ako ne želim da noćim u ovom potoku,moram dalje.  Gazeći veliku uzbrdicu predamnom, tek tada sam video šta znači nekadašnja moja kondicija u ovakvim slučajevima. Dušu sam isterivao na nos sve dok nisam, posle čitave večnosti za  mene,stigao ponovo do "Kruške". Tek kada sam video borak, svanulo mi je i na voki-tokiju dobijem informaciju da je ova ranjena svinja dotučena , na čitavih 5-6 kilometara od mesta ranjavanja sa naše strane. Lov završen-uspešno i nenadano. Nama sledi okupljanje u vikendici, jako prijatna atmosfera - u toplom- napokon!
Naše "domaćice", Benko,Cvika i Ika, su ponovo na nivou zadatka. Uz vruć kačamak, "dotukli" smo ostatke večere i uz šale i doskočice, donosimo zaključak da pre svih moramo Žiku Gerginovića iz Plavne, zbog promašaja, odvesti na detaljan pregled i bajanje kod lokalnog vračara, na daleko čuvenog "deda Đorđa", kako mu se slične stvari u lovu ne bi ponovo dešavale. Smeha, veselja nikad dosta, ali je došlo vreme da se od ove naše lepe Lovačke kućice oprostimo i krenemo u podnožje "Velikih Tilvi", tačnije da se spustimo u civilizaciju. 
Kako ko, neko sa radošću, neko sa setom i još jednim pogledom na ovaj impozantan objekat u netaknutoj prirodi, tek krećemo. Deo ljudstva u terenskom vozilu, a deo ljudstva, ponovo u ruskom kamionu-benzincu, te se gotovo po potpunom mraku ponovo  spustamo šumskim putem na "Seret", podno "Velikih Tilvi". Gosti još jednom ostaju bez počasti da vide i okoliš oko ovoga puta kojim prolazimo, a koji pleni lepotom prirode sa jedne strane i ledi krv u žilama sa druge strane. Da su bar  videli kuda su se sve penjali predhodne večeri terencima a sada silazili, ali biće jos prilika za slične lovačke avanture u Kriveljskom ataru.

Od mene ovoliko braćo lovci!

Vaš administrator,

Tweet