PREDSTAVLJAMO: Boban Davidovski – Kumanovo

U nepunih godinu dana postojanja sajta www.krivelj.org, ove stranice su posetili mnogi širom zemaljske kugle. Mnogi su dali svoj doprinos da ovaj sajt bude kvalitetniji,interesantniji,bilo svojim predlozima o načinu uređivanja,bilo svojim postovima.Uz saglasnost jednog od takvih objavljujemo ovom prilikom sažetu monografiju našeg PRVOG registrovanog korisnika sajta,koji je sa nama svo ovo vreme bez prestanka- Bobana Davidovskog iz Kumanova koji se nalazi na privremenom radu u Afganistanu !

Boban Davidovski o sebi govori sledeće:

- Na radost majke Ruže i oca Trajka Davidovskog, 10 maja 1973, kao prvenac rodio sam se u Kumanovu(Makedonija).  U mom rodnom mestu sam završio osmogodišnju školu a potom,takođe uspešno srednju školu po kojoj sam dobio zvanje mašinskog tehničara. I uprkos završenom školovanju,kao mašinski tehničar,nikada nisam,u dosadašnjem životu,radio u ovoj struci. Nakon 8 godina zabavljanja,neprekidne ljubavi ženim se, 13 avgusta 1999 godine, mojom Biljanom iz istog mesta. Sećam se moje svadbe, bio je petak-trinaesti! Neki bi rekli-baksuzni dan! Ja se nisam obazirao na to,meni i mojo Bibi je to bio najsrećniji dan i naša sreća i međusobno razumevanje traju i do današnjeg dana. Životni saputnik koga sam mogao samo da poželim, u šali znam da često kažem: kada bih našao još jednu i kada bi bila ista kao moja Biba-uzeo bih je bez razmišljanja,ha ha.......  Nakon svadbe u septembru mesecu nam se je rodila i prva ćerkica Magdalena,a zatim još dvoje dece Anđela i Marko. Sada smo presrećni roditelji- dve devojčice i sina-naše najveće bogatsvo! Davne 1968 godine se je u Kumanovu iz malog seoceta Otosnice( oko 50km od Kumanova prema Bugarskoj granici),doselio moj deda i u Kumanovu sagradio sebi kuću u kojoj i danas živimo.Otac i majka su se nakon izvesnog vremena vratili u rodnu Otosnicu gde i danas žive. Moja četiri godina  mlađa sestra Gabrijela, takođe živi u Kumanovu sa svojom porodicom. Život,kako to najčešće biva, nije me ni jednog trenutka milovao.Nakon završene srednje škole,da ne bih zavirivao u očev novčanik, počinjem da radim uglavnom na građevini. Kramp i lopata su mi bili najčešći „rekviziti“-i rado ih se sećam (opet osmeh....).Leti sam radio sve teške fizičke poslove do kojih sam mogao da dojdem ne bi li nešto ostalo ušteđevine jer poslovi u građevinastvu tokom zimskog perioda zamiru.Kada nisam imao poslova na građevini taksirao sam po Kumanovu, a taksiranjem sam se bavio uglavnom tokom zimskog perioda-drugih poslova je bilo ili malo ili nimalo. U periodu od 1999 godine pa do 2001 uspevam da se zaposlim  kao pomoćni radnik na aerodromu u Skoplju, i to za Američku firmu KBR( Kelog Brown&Rut).Firma KBR je bila kompanija koja je imala ugovor da radi za Američku vojsku u vremena kada su bili prisutni na području Makedonije.Zahvaljujući ovoj firmi imao sam i ja i moja porodica izvesnu sigurnost. Redona primanja i sigurnost su na žalost kratko trajali.Period od 2001 do 2007 godine je za mene i moju porodicu bio najteži do sada. Firma za koju sam radio se za vojskom seli u Bon Styl na Kosovo i mi zaposleni ostajemo bez posla.Ovaj period pamtim po surovoj borbi za preživljavanje moje porodice. Nisam birao poslove kojim bih se bavio, naravno isključivo čestite poslove dostojne čoveka. Ponovo taksi,građevina, 9 meseci sam radio u jednoj fabrici cipela u Kumanovu. Preko dana u fabrici cipela, a preko noći za volanom taksija sve u želji da se obezbedi elementarnost života i bitisanja moje porodice.Sam,bez ičije pomoći niotkuda.Bez stalnog i sigurnog zaposlednja borba za egzistenciju moje porodice nema puno alternativa,sve manje poslova-kriza na svakom koraku,sve manje stiže za osnovne potrebe, ali nekako preživesmo. I kako to samo u pričama uspeva,uspevam da dođem do meil adrese jednog veoma uticajnog čoveka koji je radio u Bagramu. Pošaljem meil uz veliku molbu da mi izađe u susret i pomogne mi u nalaženju nekog posla u staroj firmi. I samo zahvaljujući ovom čoveku koga,na žalost nisam ni do današnjeg dana lično upoznao, dobijam šansu da konkurisem za poslove na aerodromu,ni manje ni više nego u Afganistanu. Da bih mogao da sve to ostvarim, prvo sam morao da prvo odem za Hjuston na kratak kurs i lekarski pregled.Prvo moje veće životno iskušenje!Uz garantno pismo firme u Skoplju dobijam Američku vizu,te rešen da istrajem do kraja u nameri da dođem do sigurnog posla za Ameriku. Ajd sad Bobane! Torbu na rame pa preko bare u nepoznati svet.Pozajmim nešto para od prijatelja i sa avionskom kartom koju sam takođe dobio od kompanije KBR,preko Beograda i Frankfurta letim za Hjuston-Texax(USA). Neznam jezik, neznam gde idem i šta me čeka ,ali želja za uspehom i pomisao da je ovo možda jedini način da pomognem mojoj porodici, ne daje mi pravo na neka drugačija razmišljanja. Kada se je sve dobro završilo u Teksasu i na kraju i lekarski pregled,  iz Hjustona nazad za Evropu u Amsterdam. Iz Amsterdama let za Dubaji i pravac Afganistan dalje. Pola sveta preletih avionom. I eto me.Sve Vam ovo pišem iz dalekog Afganistana čekajući da prođu tri meseca,tri dugih meseci i da preko Dubajija i Skoplja ponovo se bacim u naručje mojoj Biljani i mojoj dečici koji me nestrpljivo očekuju u Kumanovu.Da vidim roditelje,prijatelje,ugasim u sebi žeđ za mojim rodnim krajem i da se nakon nepun mesec ponovo vratim u Afganistanske pustinje i sve tako u krug. Sve što sam u životu stekao,stekao sam sa mojih deset prstiju. Ako ipak ikome dugujem, dugujem neimenovanom čoveku iz Amerike,koga i dalje neznam i kome dugujem neizmernu zahvalnost da sam,eto i na ovoj daljini obezbedio da moja porodica ima izvesniju budućnost. Hvala gospodine iz Hustona!!! Zahvaljujem se,takođe, mom prijatelju Milanu Bogdanoviću iz Beča sa kojim sam se preko interneta upoznao i svim korisnicima sajta www.krivelj.org koga svakodnevno posećujem i družeći se sa Vama,ovde daleko od rodne grude,bude mi malo,malo lakse.Gospodina Stankovića iz Zaječara sam prilikom jednog od dolazaka uspeo da sretnem u Zaječaru.  Nadasve se nadam da ću bar Milana jednoga dana uspeti da vidim uživo baš kao i gospodina iz Hjustona!Ovo je moja životna priča,gorka ,sumorna ali i lepa na svoj način.

Pozdrav svima Vama iz Afganistana,

Boban Davidovski

Tweet