Mali pčelarski saveti

1. Izimljavanje pčela

Poštovani pčelari, prošlo je mnogo godina kako sam se, zbog odsustva iz rodnoga kraja,prestao baviti pčelarenjem. Prve korake oko pčelarenja sam sačinio zahvaljujući mom divnom prijatelju Draganu Avramoviću iz Zaječara,kome se i ovim putem još jednom toplo zahvaljujem. Koristim priliku da ovim putem ,nekim skromnim savetima pokusam pripomoći kako Kriveljskim tako i drugim pčelarima. Svi moji saveti će biti bazirani isključivo na ličnom iskustvu te nakon dugogodišnjeg bavljenja pčelarstvom u Krivelju kod Bora kao hobijem prevashodno. Ovo namerno podvlačim, da prvo, neko ne pomisli da prepisujem iz neke knjige i drugo ograničavam se ovim savetima na podneblje Borske okoline gde bitiše izrazito oštrija planinska klima. Takodje su saveti izvučeni iz ličnoga iskustva,gde sam i sam u nekim stvarima grešio, prevashodno koristeći suvoparno literaturu, a ne vodeći računa da je literatura jedna osnovna polazna tačka, dok je prirodni ambijent,klima i okruženje pčelara, sasvim nešto drugo, te da u nekim slučajevima knjiška literatura u nekim oblastima ne definiše našu situaciju na određenim lokacijama i terenima. Svakako je i nesporno za svakog pčelara da mora poznavati osnovna saznanja o pčelarenju, a do toga se jedino može doći studioznim čitanjem literature o pčelarstvu. Treba jedino znati da se u nekim slučajevima moramo ravnati prema ličnoj reljefnoj,klimatskoj i drugim specifičnim konfiguracijama. Sva literatura je načelna i kao takvu je treba ,naravno prihvatiti.

Elem, svi savete koje ću izneti, tiču se isključivo,još jednom naglašavam, pčelara koji pčelare na obroncima planine Veliki Krš,Stol, Velike Tilve ,te Homoljskih planina na kojima vlada oštrija klima sa dužim zimskim periodom,brzim i naglim dolaskom proleća.

Lokacija pčelinjaka:

Upravo zbog klimatskih faktora koje sam gore delom napomenuo, ovi pčelari moraju voditi računa o položaju –lokaciji svoga pčelinjaka . Kako smo okruženi brdima, treba izabrati lokaciju na kojoj će sunce po izlasku prvo obasjati sletnu dasku te pre zalaska, na pčelinjak ,padati zadnji sunčevi zraci. Lokacija znači mora biti takva da se sa njom maksimalno iskorišćava ne sama dnevna svetlost, već zapravo direktna sunčeva svetlost na pčelinjak. Pored ostalih činilaca koja odredjuje lokaciju pčelinjaka (vlažnost lokacije, uticaj vetrova na lokaciju, blizina drugih objekata,……), ovo je jedna od najvažnijih. Ako,pored svih drugih činilaca,postavite svoj pčelinjak tako da vremenski „uhvati“ najduži mogući direktni sučev dnevni interval,još ako je moguće naći i takvu lokaciju da se pčelinjak, kada je sunce u zenitu,nađe u priodnoj hladovini (ispod nekog većeg i krošnjastog drveta – imaćete jako lepu lokaciju za Vaš pčelinjak,što će se odraziti na više stvari od dnevne dužine rada pčela,pa samim time i do samog prinosa. Ovo naglašavam iz više razloga. Slučajem obilazeći atar moga Krivelja, primetio sam da su pojedini meštani svoje pčelinjake postavili na mestima gde ih sunce obasjava tek možda nakon 12 sati ili na pojedinim mestima nikako (u potpunom su hladu) tokom celoga dana. Sada je vreme da se o nekoj novoj lokaciji, dok pčele miruju, razmišlja i nešto u tom smislu promeniti na bolje.

Prihrana:

U zavisnosti od zaista mnogih faktora, od kojih naglašavam sam način kako ste zazimili pčele, zavisiće utrošak rezervne hrane u svakom sanduku ponaosob. U osrednjim i jačim društvima, bar kod nas u Kriveljskom ataru, matice počinju sa polaganjem jaja već sredinom januara. Trebate znati da svako daljnje kretanje uklubljenih pčela nadalje za rezervom hrane u sanduku, ide na uštrb podmladka a ne za hranom. Ovo praktično znači da će klupko pčela nadalje prvenstveno brinuti o lokaciji pčelinjeg legla a manje o lokaciji hrane. Kako je hrana najbitnija komponeta kako za preživljavanje uklubljenih pčela tako i za podmladak,u rano proleće počinje svojevrsna borba i za jedno i za drugo. Uglavnom pčele intenzivnije počinju da troše hranu po „vertikali“ iznad već začetog legla. Iz tog razloga trebate iskoristiti prvi sunčaniji i topliji dan i u najvećoj pažnji, sa što manje buke na sanduku koji pregledavate, podići poklopac i što je brže moguće,videti gde se klube nalazi, te videti rezervu hrane iznad klubeta. U koliko je klube „izbilo ispod poklopca“ i ako na ramovima iznad klubeta nema više rezerve hrane, ništa Vam drugo ne preostaje nego da iznad klubeta postavite odgovarajuću pogaču sa hranom. Ovo je neminovno jer skoro nikada pčele ne napuštaju uspostavljenu vertikalu u potrazi za hranom u sanduku ukoliko u toj vertikali već ima začetog legla. U nemali broj slučajeva sam čuo komentar nekih pčelara: Eto, nastradele su mi pčele,bilo je jako društvo a imale su i dovoljno hrane u sanduku!! Tačno je, imale su dovoljno hrane po horizontali,levo i desno, ali pčele nisu otišle za tom hranom,što bi bilo normalno da se nije u međuvremenu pojavilo leglo. Znači: Pčele će uginuti u borbi da zaštite svoje potomstvo i neće napuštati svoje leglo i ako je po „horizontali“ ostalo izuzetno mnogo mednih ramova. Retki su slučajevi,bar ih ja nisam imao, kada su pčele napuštale prolećno leglo u nedostatku hrane, spuštale se(klube) i zahvatale nove redove mednih ramova. Ugalvnom su ginule grejući i štiteći svoje leglo i uprkos hrani koja je bila takoreći tu na dohvat ruke i levo i desno, a ipak tako daleko za njih!

Ova neugodna situacija se dobrim delom može preduprediti dobrim rasporedom ramova ujesen pred zazimljavanje, ali tome, kada se dodje do zazimljavanja, sada se treba brinuti o IZIMLJAVANJU.

Onog trenutka kada ste zadigli poklopac, morate biti svesni da ćete ovaj pregled morati obaviti u najkraćem mogućem periodu (zbog hladnog vremena) . Što je moguće manje držati zadignuti poklopac sanduka i hladiti pčele tj.sada i pčelinje leglo. Bez obzira da li je potrebno ili ne dodati mednu pogaču , Vi je pred otvaranje sanduka MORATE imati pri ruci! U koliko pogaču nemate već pripremljanu za postavljanje, već samo idete u rutinsku kontrolu, suočavate se sa mogućnošću da ćete morati još jednom otvarati sanduk da bi ste naknadno ubacili mednu pogaču , ako je to potrebno. To znači još jedno otvaranje sanduka i još jednom hlađenje pčela i legla, što nikako nije preporučljivo. U jednom potezu morate sve ove radnje obaviti u koliko je to moguće i naravno što brže,rutinski. Pri tome najmanji mogući pokreti na sanduku kako ne bi ste uzmenirili pčelinje klupko.

Ovaj prvi prolećni pregled sam uglavnom obavljao od sredine januara do prve polovine februara, ako je za to vreme naravno dozvoljavalo, a najkasnije drugom polovinom februara meseca,tj. Prvog mirnog i toplijeg sunčanog dana u ovom periodu.

Način dodavanja pogača:

Kako sam početkom koristio gotove,kupovne pogače, različitih proizvođača,nisam imao u vidu kvalitet tih pogača. Kada kažem kvalitet, mislim prevashodno na tvrdoću tih pogača. Da budem još jasniji koliki je odnos meda u njima. Tako mi se je desilo da sam jednom prilikom koristio „vodnjivavije“ pogače te sam kod prvog narednog otvaranja sanduka u kasnije proleće, zaticao „procurele“ pogače do same podnjače. Nakon ovog slučaja sam ili brižljivo vodio računa o odabiru pogača ili ih sam počeo praviti, što se je pokazalo izuzetno boljom varijantom. Više posla nego ih kupiti, ali ljubav prema pčelarenju iziskuje po neki puta i daleko više posla ako se želite baviti ovim , za nas, dodatnim slatkim zanimanjem. Bilo da ih kupujete, bilo da ih sami pravite, morate voditi računa o njihovom sastavu. U svakom slučaju morate imati u vidu da sada imate leglo u sanduku i prilagoditi sastav pogače prema tome. Takođe ćete imati i slabija društva koja možda nemaju začeto leglo Koju ćete i kakvu pogaču staviti, upravo zavisi od Vašeg iskustva prilikom onog PRVOG letimičnog pogleda kada ste prvi puta u proleće zadigli poklopac sanduka. Sa tim prvim pogledom odlučujete u trenutku: 1.- da li treba dodati pogaču i ako treba KOJU? U svakom slučaju Vam je neka mera –orijentir , jačina društva u koliko „ulica“ imate pčela u tom otvorenom sanduku ? U koliko ih vizuelno vidite u tri do četiri ulice, to je slabije društvo i moguće da i nemaju začeto leglo, onda im dodavati običnu pogaču za prihranjivanje bez polena u njoj. Za to društvo je važno da opstane do proleća uz ovaj dodatak,ako su normalno pčele u tom sanduku utrošile hranu do „ispod poklopca“. U koliko vizuelno vidite pčelinje klupko na sredini ramova, znači da imaju dovoljno njihove hrane još od zazimljavanja i ne dodavati im pogaču.

Kako sam pripremao i dodavao pogače onim jačim društvima koja su utrošila svoju rezervu hrane –po „vertikali“ i klube se našlo prilikom otvaranja u gornjem delu ramova ili neposredno ispod poklopca?

Svestan da takvim društvima treba dodati pogaču za prihranjivanje, svoje pogače sam mesio na klasičan način, s time što bih celu smesu za pogače izdelio na dva dela. Jednu sam zadržavao samo na umešenim šećerom u prahu i medom (zagrejanim pre mešanja do 20 C) uz vitaminske dodatke, malo isceđenog limunovog soka i malo ispasiranog belog luka kao i izvesne količine mleka u prahu(za bebe), a u drugi deo pored svega ovoga dodavao i određenu količinu polenovog praha i mesio je dalje do ujednačavanja polena po celoj smesi.(U koliko neko želi ovaj recept rado ću mu ga dati!) U plastičnoj kesi, jako tankih zidova, sam prvo ubacivao smesu bez polena, razvlačio je po površini kese za pakovanje, tako da ukupna debljina ne prelazi 1cm. Kesa sa ovom smesom se otvori nad ovom ubačenom smesom te unutar kese, a nad ovom prvom smesom se ubaci vrlo tanak papir (najbolje je klasičan BAKPAPIR, koji se koristi za pečenje kolača u rerni,koji se u pravcu sredine pogače na par mesta izbuši običnom iglom za pletenje pre ubacivanja), a zatim se nad ovim papirom u istoj toj kesi ubaci jos jedan sloj medne pogače, ali sada pogače umešene sa polenom. Debljina ovog sloja je manja od one prvobitne, znaci manje od 1cm). Ovako pripremljena medna pogača je sada spremna za dodavanje tamo gde je potrebno dodati.

Zašto sam pravio pogače na ovaj način-dvoslojne? Iz više razloga. Osnovni razlog se sastoji u tome da ma koliko Vi bili vični da samo jednim pogledom prilikom zadizanja poklopca ocenite ima li i koliko legla u ovom još uvek zimskom periodu, nemoguće je da to dovoljno dobro ocenite a da pri tome ne vadite ramove iz sanduka, što svakako niko neće uraditi,na nekoj temperaturi od 10-15 stepeni –ubićete već postojeće leglo a o uznemiravanju da i ne govorimo! Ako bih pak dodavao samo „osnovnu“ pogaču, bez polena , pčele koje imaju više legla (ja to preciznije naravno ne znam) , ostavljam bez dopunske hrane (polena) za mlade larve. Ako je pak slučaj da društvo uprkos brojnosti nema mnogo legla ili ga nema ni malo, a dodaje se samo pogača oplemenjena polenom ,pčele će biti prinuđene da radi samo sopstvenog opstanka koriste ovu pogaču koja je zbog prisustva polena u njoj štetna za ishranu odraslih pčela. Sa prvim izletom će se ponašati kao da imaju „nozemu“, te proliv pčela. Možda će nekome izgledati neverovatno, ali stavljajući ovakve –dvoslojne pogače, prilikom kasnijeg prolećnog otvaranja sanduka zaticao sam logične slučajeve. U sanduku koji je imao malo legla i trebala mu je osnovna pogača, pčele su doslovce pojele donji sloj pogače a da su gornji tek tu i tamo načele. Kod društva koje je imalo više legla pčele su probile kroz donji deo pogače, probile papir koji je odvajao ova dva sloja i bukvalno „očistile“ gornji sloj pogače sa polenom, a da pri tome donji sloj nisu ni pipnule , tek koliko su napravile rupu da se probiju ka gornjem sloju. Naravno bilo je slučajeva da su trošile i gornji i donji sloj pogače ali uvek neravnomerno. Šta sam samom sebi ovim dokazao? Pčela se sama prilagođava ishrani koja je njoj potrebna datog trenutka, treba joj samo omogućiti kako da do dve različite vrste hrane sama dođe! Ja svakako znam da je za pčelare koji pčelare velikim brojem sanduka ovakvo pravljenje pogača nemoguća misija, ali pokušajte dodavanjem obe vrste kupovnih pogača u isto vreme gde je uvek prva preko ramova „osnovna „ pogača, ako je društvo dovoljno jako ono će se „probiti“ kroz prvu pogaču do druge! Pri tome je jako bitno voditi računa o kvalitetu- „tvrdoći“ pogača kojih kupujemo jer je uglavnom odnos meda veći nego što bi trebao biti te dolazi do „davljenja“ pčela kada krenu u potrazi za gornjom pogačom. Lično sam imao i ovakav slučaj!

Još jednom napominjem da je ovo moje „lično“ iskustvo u pčelarenju sa najviše 20-25 sanduka, koje sam hteo da podelim sa Vama. Voleo bih da neko od Vas isproba ovu metodu i verujem da će se i sam zaprepastiti onim što bude zatekao kasnije u sanduku. Naravno u pozitivnom smislu. Takodje je bila uočljiva razlika izmedju društava koje sam prihranjivao kupovnim pogačama i spravljenih po mom receptu, pri tome mislim na razvoj samoga legla u rano proleće.

I na samom kraju da ponovim, u koliko prilikom prvog pregleda uočite da je klube dosta nisko i da na ramovima iznad klubeta ima još uvek venca sa medom(5-6 cm), ni po koju cenu nemojte dodavati pogače – reda radi ili za svaki slučaj ! Dobićete samo efekat „uznemiravanja“ pčela u koliko kesa sa dodatom pogačom počne curiti naniže po ramovima. Pogače se dodaju samo u koliko za to ima potrebe a ne preventive radi, kako su činili neki pčelari iz mog kraja.

U nadi da sam Vam bar u nečemu pomogao ovim ličnim savetom, ja Vas pozdravljam, a za sva druga pitanja mi se možete obratiti preko rubrike „komentara“ na stranicama ovoga sajta kako bi omogućili i ostalim korisnicima da nešto više naučimo. Takođe pozivam i ostale pčelare da svojim člancima iz ličnih iskustava bavljanja pčelarstvom daju svoj doprinos ovom prelepom zanimanju. Često puta lična iskustva budu delotvornija. Moja malenkost će sa Vama i nadalje deliti višegodišnja iskustva u bavljenju pčelarstvom u mom rodnom Krivelju.

U sledećem nastavku će biti više reči o sukcesivnom dodavanju ramova sa saćem nakon izimljavanja pčela kako bi se dobilo maksimalno jako društvo pred prvu pašu!

Počasni član Pčelarskog društva „Krivelj“ iz Krivelja,

Bogdanović Milan,

Tweet