Blog Milana Bogdanovića

BORSKO NOSTALGIČENJE

Inspiraciju da ovo napišem dobih od Baneta D. i njegovu nostalgičnu priču o borskoj "Četvrtoj MZ".
Kako se gradila ova MZ.
Njegovu nostalgičnu priču pročitah negde po fejsu.
Da beše to nekad lepo.
Lepoga se uvek treba prisećati

Moja nostalgična priča glasi ovako:

Moj pradeda Đorđe - solunac, jedan od akcionara u rudniku "Lipa",jedan od  nadzornika i blagajnik za isplatu radnika koji su isplaćivani na ruke.

Moj deda Paun - 20 godina opančarski radnik. Zanat učio u Zaječaru kod čuvenog opančara, majstor Vejića. Nakon 20 godina prelazi u RTB Bor na poslovima "Skretničara vozova kod kantona br. 2", gde ostaje još narednih 20 godina na ovim poslovima.
Bez i jednog incidenta na radnom mestu skretničara za ceo njegov radni vek. A za smenu su se ukrštala i preko 80 vozova i lokomotuva na "Površinskom kopu Bor".
Penzionisan u RTB-u.

Otac Krsta.
Još kao maloletan sa 16 godina, zbog siromaštva se zaposlio u RTB-u Bor. Vanredno završio srednju elektrotehničku i penzionisan je kao VKV eletričar u pogonima Borske flotacije.
Jedan od njegovih učenika je bio Blagoje Spaskovski. Trčkarao je mladi Blagoje za njime sa eletričarskom torbom i alatom.
Moj brat Nebojša, takođe VK električar proveo neprekidnih 40 godina radnog staža u borskoj "Jami".
Ja, pre odlaska za inostranstvo, proveo 17 godina na Pov.kopu Veliki Krivelj.

Za preko jednog i po veka sve ukupnog radnog staža moje najuže porodice, niko nije mogao da dobije stan u Boru i ako su zadnje 3 genercije konkurisali za bilo kakav stan.
Nemaš dovoljno bodova.
Nemaš dovoljno vlage u sobama.
Živiš kod roditelja, imaš gde.
.................
 
1,5 radnog veka sabrasmo, samo moja uža porodica u tom RTB-u.
Radeći u Boru ulagalo se  i odvajalo se i od njihovih(naših) ličnih dohodaka za izgradnju Bora. 
Stambenih objekata za novopridošle radnike u RTB-u Bor iz cele ondašnje Juge.
Kadrovski stanovi, socijalni stanovi, .....krstiše ih na svakojaki način
Na izgradnji celog grada i svih gradskih infrastruktura.
 
Bor je i danas , ne Srbija, već Ex Yu u malom.
I rekli bi ste:
- Pa šta je tu čudno?
- Šta sam ovime hteo reći?

Hoću da kažem da se je grad Bor odavno odrekao svojih starosedeoca!
Došlo je vreme i danas, da se ovim istim starosedeocima, među kojima i dalje retko ko ima tu privilegiju u gradu da poseduje konforan stan, neko pokaže "srednjak".

Grad u kome cela zajednica iz zajedničkih budžetskih gradskih sredstava troši najviše na komotan i dostojan život gradskoga življa,.
Toplana, parkovi, ulice, trotoari, kulturna zdanja, sportska zdanja,centri za ovo i ono, vrtići, igrališta, bazeni, ..... moraju naravno da u gradskoj sredini funkcionišu na najbolji mogući način.

Sela?
Kakva sela?
Koja sela?
Sela u kojima i dalje žive starosedeoci danas doživljavaju svoj totalni krah.
Zamažu se oči kojim kilometrom asfalta i par kilometara onom rizlom koja iskoči nakon samo dva prolaska traktora.

Grejanje?
Ma ko pita seljaka da li će on ili kako će on sebi omogućiti grejanje?
Da li mu je negde ostala neka šuma u nekoj zabiti koju nije poželeo rudnik?
Niko se iz grada o tome ne brine.

Gradska Pijaca.
Dok beše samo RTB-a, borska pijaca je subotom vrvela od seljačkih sireva, povrća i voća, skvičanja prasadi, blejanja jaganjaca u traktorskim korpama,....
Bor i borska pijaca  je bila na daleko poznata po kupovini cveća.
Onog cveća koje su uzgajale vredne seoske domaćice, naše majke u njihovim baštama.
I znalo se.
Gradska dama dođe i kupi nešto sa pijace ali se obavezno vrati u svoje tople stanove sa bar jednim buketom cveća.
Cveća sa seoskih bašti iz okoline grada.
Utrkivale su se i takmičile seljanke koja će od njih imati najlepše gladiole, ruže, ..........

Danas?
Danas se i to malo što seljak ili meštanin sela ima od zagađene imovine, livada, njiva, bašti,....njemu se oduzima ili otima.
Otima mu se i to parče zemlje, dedovine njegove koju su pretci znojem i odricanjima čuvali i njima hranili svoje ukućane a višak nudili gradskim ljudima.

Nikada žitelji borskih sela nije bio u situaciji u kojoj je danas.
Kuće i objekti ispucali od najintenzivnijih rudarskih radova od postojanja borskog rudnika.
Zemlja zatrovana do te mere da, pojedini retki od onih koji i dođu i sa jajima makar na gradskoj pijaci, moraju da lažu kupca.
Da lažu da su iz Zlota, Podgorca,Šarbanovca.... jer ako kažu da su iz Oštrelja, Krivelja, Slatine, Metovnice,.... niko im ništa neće kupiti.
Svestan je gradski živalj lokacija svih najvećih zagađenja u okolini grada.
Zato moraju da slažu da bi i oni nešto uspeli da prodaju svojega.

I grcaju meštani sela u svojim nezapamćenim problemima i sudbini koja ih je zadesila.
Grcaju ali njih niko ne čuje.
Ne čuje njih prvo onaj njegov radni gradski kolega sa kojime se sreće svakoga dana u smeni i na radnom mestu.
Za ostale i da ne pričamo.

Ali ima ono najgore :
Ne čuje čoveka sa sela ni jedan meštanin grada.
Ne čuje čuje onog meštanina sela, sa kojime deli i delio je parče hleba na pauzi za ručak.
Bezecovali cigarete jedan od drugog.
Odlazili jedan kod drugoga i na slave i na rođendane, venčanja,... pa i sahrane kad se i to zbivalo.
Ceo Bor je , za razliku od danas, disao kao jedan.
Kao jedno biće.
Svaki svakome spreman da pomogne kad god i zašta god.
Danas?
Danas nikoga ne dotiče seoska muka.
Njegova muka ostaje njegova - seoska.
Baš kako i beše preko 100 godina rudarenja pod njegovim prozorom, u njegovoj njivi, šumi, livadi, voćnjacima i bašti.

Gradski čovek će se ušuškati u koliko toliko tople stanove.
Psovaće ove iz termoelektrane, vodovoda,... što nisu radijatori dovoljno topli, što je voda negde probila neku šahtu!?
NJihova dedovina je mnoooogo daleko od RTB-a, dima, mikročestica, jalovišta,kopova ......

Neka čuči tamo dedovina.
Zlu ne trebalo ako ovde u gradu Boru krene nešto naopako!?

Problem im je što su poskupeli taxisti svoje usluge a selci će da se pokrpe sa po neko autobusče.
Očešaće se da sebe prevezu sa nekim smenskim radničkim autobusom?

Sit - gladnome ,neoštećen -  oštećenome, grad - selu,...nikad nije verovao.
Bilo od vajkada i biće.

Pa šta to bi pa sad?
Začudio bi se gradski čovek.
Mogu ove "seljašture" da tuguju za svojom baštom, kućom, štalom što joj pade krov pa ga srećom ne pobi dok je muzo koze.
Mogu da ridaju što im se nepokretnosti isplaćuju po cenama - kako drugi kažu a ne po zakonu.
Kakav zakon?
Došli žuti i doneli njihove zakone !
Proganjaju se starosedeoci sa njihovim vekovnih ognjišta.
Koga to briga iz grada?
Uz čest i čast nekih, sve se to okrenulo samo sebično sebi.
Svojoj guzici.
Da njegova guzica slučajno ne nastrada, izgubi posao u rudniku.

I kad se meštani sela pobune nešto, pitaju ih - haloooo ko Vam drma kavez?
Šta Vama sa sela fali?
Što se bunite?

I da.
Obogatiše se ove "seljašture" preko noći.
"Grdne pare" pokupiše.
Ali ne može to tako Vlasi.
Cene stanova i gradskih nekretnina skaču u Boru taman proporcionalno koliko nekome sa sela otmu na silu i presele ga - nigde!
Ne nije slovna greška- presele ih NIGDE!
Ko se kako snađe!?
I zbog toga starosedeoci, koji su se nekako izdogovarali sa rudnikom, postadoše tuđinci, stranci, dođoši ... u nekim drugim gradovima van Bora.
I to jada od para što dobi, a nikad dotle ne vide na jednoj gomili, ako bi da ode u njegov grad, kvadratni metar stana mu se sad nudi u Boru kao na Voždovcu.
Potražnja diktura cenu ponude.
Što više iseljenih sa sela to je cena kvadrata u gradu Boru veća.
Po centrima sela načičkani oglasi pored bezbroj smrtovnica : Prodajem stan tu i tu.......
 
I naravno.
Tako treba komšije "građani".
Stanove Vam sagradismo odvajajući od svačije plate pa s početka najviše od naše.
Lebom i solju Vas dočekasmo.
Na slavama i dačama se družismo.
Kao braća živesmo.
Kriza udari i Vi svoje stanove otkupiste za paklo cigare mesečne rate.
I treba da oderete sad ove "seljašture".

Ko im je kriv kada su više voleli svoje bašte, svoje cveće,svoju reku, potok, veselo prebrojavali pilad kada se opile, kravu kada se oteli i ovcu kada se ojagnji.

Mora,čak ni jadranskoga, neki ni danas ne videše za sve to vreme i njihovih života.
 - Dal je, majka mu, stvarno slano kako pričaju?
Pitao se i moj otac i deda, bake moje.
Pradeda se zasiti mora u Jedrenu, Draču, Krfu, Vidu i Solunu.
Presede mu to pusto i slano more.

I takooooooooo....

Mnogi nikada neće shvatiti ovu poentu jer mu je bitno da samo redovno prima platu.
Veeeeliku platu radeći u jami ili kao odgovorni rukovaoc mašina, ne shvatajući da takvu istu platu zaradi čistačica u Beogradu.
A da li će njemu, njegovom detetu, njegovoj porodici sve ovo skratiti njihov životni vek, manje važno.
Daj dok traje neka traje - neka ide život u ovom Boru!

Ako prigusti, znam gde je moja dedovina.
Nezagađen bunar i dedin kladenac.
Njiva zakorovela ali čista.
Na njoj nema pirita, prašine, jalovine, flotacijske pulpe,......
Prodam si ovaj stan što ga dobih za box cigareta i odo si ja tamo odakle dođoh.
Ja ili moj otac, majka,deda .... gde ostavih moju dedovinu.


A ovi ?
Ovi domorodci iz ovih borskih sela?
Oni nek si trljaju glavudžu kako znaju.
Oni nisu moj problem.
A što bi bio?
Oni nek se raspravljaju među njima dali su Vlasi ili su Rumuni kad nemaju preća posla!?

Starosedeoci Bora su ti danas baš kao ovo drvo sa naslovne fotografije.
Grčevito se drže ali podloge za držanje sve manje.
Iskopaše podlogu bageri, utovarivači, ............ rudnici borski.


I ne znam ni sam odakle mi iskočiše sva ova lepa sećanja iz mog života?
Odakle tolika "nostalgija"?
 
Neko će ovu moju nostalgiju da opsuje garantovano.
Nije mi teško da pogodim i ko?
Neko će sagnuti glavu kada me sledeći put sretne po gradu Boru?
Neko će da me uči pravopisu, kao po običaju kad nemaju neki drugi komentar ili ostanu bez teksta!?

Ko zna zašto je sve ovo dobro?

Nostalgija svašta učini ljudine moje.
Ne zamerite na iskrenosti i istini koju svi zajedno znamo!
I ne nostalgičarih se ja ni za kakve Vaše lajkove.
Dođe tako nekada svakom - kad dođe.
Lakše ti je valjda kada se nostalgičiš u društvu?

I ne zamerite. Svaka slučajnost da neko u ovome prepozna sebe - je namerna!

Iznostalgiči se,
Selski nostalgičar,
oktobra 2022. god.

M. Bogdanović