Priče iz života

KAKO TO RADI DIJASPORA IZ PRAHOVA

Da meštani Timočkih sela, na privremenom radu u inostranstvu, emotivno ne zaboravljaju svoja rodna sela, ma koliko daleko bili od rudne grude, to je svima poznato.

Ali da se brojni meštani pojedinih sela u dijaspori i sastaju, kao izdvojeni ogranak njihovog Saveta MZ, najbolje to možemo videti na primeru meštana MZ Prahovo.

Zatekli smo ih na zajedničkom sastanku, skoro svih, meštana MZ Prahovo, koji žive i rade u Beču. Na zajedničkom redovnom zasedanju dana 3.maja 2021 godine.

Sastanak bečkih dijasporaca iz Prahova je upriličen u bašti restorana njihovog zemljaka Voje Kicoranovića "Grill-park, koji se nalazi tik pored na daleko čuvenog Pratera u ulici Molkerajsrasse 5 u drugom Bečkom okrugu.

Da briga o njihovom selu nije samo briga onih koji su ostali u Prahovu, govori veoma obiman "dnevni red" ovog sastanka, na kome su se razgovaralo o obimnom ambicioznom programu rada njihove Mesne Zajednice Prahovo.

U prigodnom ambijentu, spomenutog restorana, su razmatrali čak 23 tačke dnevnog reda.

Neuobičajeno - da, ali pored razmatranja svih najvažnijih programskih zadataka nihove MZ, na dnevnom redu se je našla i tačka dnevnog reda: "Donacija za moto klub "FREE REIDER"" , gde ovaj eminentni moto klub ima ispostavu i u Prahovu.

Veliki broj dijasporaca iz Prahova, sa radom i prebivalištem u Beču su, na današnjem sastanku, odlučivali i o otvaranju zajedničkog posebnog računa, u koji će se slivati sve donacije prahovljana iz dijaspore, i sa kog računa će vredni i radni prahovljani, sakupljena sredstva ustupiti njihovom Savet MZ u domovini, za realizaciju zacrtanih programskih zadataka njihove MZ.

Uredno vođeni zapisnik sa ovog sastanka govori o ozbiljnosti prahovljana iz dijaspore i odnosu dijasporaca prema svome rodnom selu.

Ovakvi sastanci,meštana Prahova iz dijaspore, se održavaju, po rečima organizatora, učestalo i periodično i ovo najbolje govori o tome da , ma gde se zatekli po belome svetu, briga o lokalnoj zajednici nikakva daljina ne može sputavati.

Ostavili smo ih u radnoj atmosferi, uz kaficu i po neko piće, da po prohladnome danu završe njihov današnji sastanak.

U slici smo Vam preneli deo atmosfere sa ovog sastanka dijaspore iz Prahova.

Za svaku pohvalu!

Beč, 30. maj 2021 god.

Milan K.Bogdanović

www.krivelj.org

TANTALOVE MUKE MEŠTANA REJONA "KRIVELJSKO KAMEN"

ISPOVEST PORODICE RAJIĆ

O većini problema koje svakodnevno tište meštane sela Veliki Krivelj smo i do sada podrobno pisali na ovom našem internet sajtu namenjenom pre svega kriveljanima, kao i meštanima okolnih sela.

Ovoga puta se našoj administraciji sajta obratila i naša sugrađanka Dragana Rajić, sa svojom pričom i njenim mukama, mukama njene majke i sina zbog intenzivnih radova lokalnog kamenoloma koji je takođe pripao Ugovorom o Strateškom partnerstvu kompaniji ZIJIN.

Deo ispovesti domaćinstva gospođe Dragane Rajić Vam prenosimo u celosti.

- Nesporno je da je ovaj kamenolom radio i decenijama pre današnjice. Bilo je i ranije miniranja radi eksploatacije krečnog kamena ove firme, ali ono što se dešava u zadnjih godinu-dve dana je nesnosno i nepodnošljivo.

Od dolaska ZIJIN-a i preuzimanja Kamenoloma "Kriveljski kamen", prvo i pre svega je obustavljeno "mokro pranje" u drobioničkim postrojenjima. Naime postojala je lokalna vodovodna mreža koja je ispumpavala vodu iz lokalne "Ujove reke" kojom se je u samom drobioničkom postrojenju "prala " rizla i samim time je do nekle anulirana ogromna prašina koja se nekontrolisano stvara prilikom drobljenja a koja zasipa sva okolna domaćinstva, zemljište, bašte i sve useve meštana. Ovo je bio jedan od načina starog rukovodstva kamenologa da se smanji prašina iz ovog pogona koja je bila delimično uspešna po okolne meštane.
ZIJIN je obustavio ovakav vid delimičnog anuliranja prašine sa njihovim drobioničkih pogona. Ovo je samo jedan problem uslovljen dolaskom ZIJIN-a - nesnosna prašina!

Dolaskom ZIJIN-a, su, do te mere intenzivirana miniranja na samom vrhu ovoga brda, da prevazilazi sva moguća normalna očekivanja. Ne ulazeći u njihovu strategiju rušenja samoga vrha Krivejskog kamena, sasvim je izvesno da je samo ovakvo miniranje dovelo do pucanja svih stambenih i ekonomskih objekata u široj okolini brda Kriveljski kamen.

Uzastopni pojačani potresi su još i ranije dovodili do presahanja lokalnih izvorišta i naših bunara, ali je ovo sada postalo nepodnošljivo više.

O oštećenju privatnih šuma u podnožju ovoga brda, uzrokovanog ogromnim kamenjem koje se obrušava sa samoga vrha prilikom miniranja, je iluzorno i pričati. Neki su svoje šume već prodali silom prilika ovdašnjem ZIJIN-u, podlegnuvši ucenama ili nekim smešnim cenama koje je ZIJIN i njihovi predstavnici nudili lokalnom stanovništvu.

O svim dešavanjima i prouzrokovanim štetama smo obaveštavali sve nadležne institucije, a pre svega Geološko-rudarskom inspektoratu Ministarstva Rudarstva i Energetike RS.

Do duše, po našoj prijavi za oštećenje objekata,spomenuta inspekcija je i izašla na teren 28 maja 2020 i o svemu sačinila zapisnik. Zapisnik sa uviđaja inspekcije smo dobili tek 06 oktobra 2020 godine. Od toga dana apsolutno se ništa nije primenilo. Dobili smo zapisnik sa uviđaja ali ne i Rešenje o izrečenim merama povodom ovog uviđaja. Dobili smo jedino usmeni savet inspektora da pokrenemo van parnični postupak protiv ZIJIN-a, što je van svih kontesta jer se sami izlažemo još jednom velikim troškovima koji proizilaze od angažovanja odvokata pa do plaćanja bezbroj taksi. Poznavajući brzinu vođenja ovakvih postupaka našeg sudstva, sasvim je jasno da bi ovo trajalo u nedogled i razvlačilo se godinama a što se videlo iz sudskih sporova naših drugih meštana koji su se opredelili za ovaj vid dobijene pravde za njih. Čak i da sam se opredelila za van parnični postupak zbog nastale štete ja i dalje nemam rešenje koje je trebalo da dobijem nakon ovog uviđaja po zahtevu upućenom maja 2020 godine.
Iz izveštaja nadležnog inspektora se jasno vidi da je kontrolom "dnevnika miniranja" apsolutno ne pridržavaju normi prilikom bušenja i zapunjavanja te izvršavanja miniranja na ovom površinskom kopu. Odvajamo taj deo celokupnog zapisnika:

Od uzastopnih neadekvatnih miniranja su nam svi objekti napukli i svakoga dana se pojavljuju nova i intenzivnija oštećenja, kako na spoljnim fasadama tako i u unutrašnjosti naših objekata.

(pozicija kaptaže)

1969 godine smo zajedno sa našim komšijom Borislavom Šalarevićem investirali i sagradili našu lokalnu vodovodnu mrežu. U tom smislu smo kaptažirali jedan od naših prirodnih izvorišta koji se nalazi ispod samih obronaka Kriveljskog kamena ( lokacija izvorišta se vidi na priloženoj mapi).
I mada je izdašnost ovog izvorišta smanjeno zbog ntenzivnih miniranja i potresa tla, mi i ne znamo da li je ova voda sanitarno ispravna dalje za korišćenje?
Da li je i dalje smemo koristiti za piće?

Kao posledica intenzivnih miniranja, verovali ili ne, došlo se do neverovatne ogromne pojave gmizavaca (zmija) koje opsedaju naša domaćinstva. Verovatno je zbog ovakvih abnormalno jakih miniranja, došlo do poremećaja celokupnog podzemnog biološkog sveta, pa i jadne zmije beže sa celog područja na kome se izvode miniranja i silaze u podnožje Kamenoloma pri tome okupirajući naša domaćinstva, bašte i dvorišta? Drugih objašnjenja i za ovom pojavom stravično mnogo gmizavaca i zadnje vreme nemamo.

Do svojih parcela pod šumom u podnožju kamenoloma i ne možemo više da priđemo i uslikamo zbog ogromne količine gromada kamenja koje se stuštilo na naše parcele i straha od novijih miniranja , gde se nekada oglase a nekada ne oglase sirene upozorenja pred miniranje a koje se ne čuju na svim strana ovog kamenoloma. Prilaz je znači našim parcelama dalje nemoguć.

Ne samo ja, ističe Dragana Rajić, već i svi meštani našega sela smo u totalnoj nedoumici šta dalje raditi?
I dalje svi čekamo na konačnu odluku o kolektivnom preseljenju celoga sela.
Neodgovornost i kašnjenje sa bilo kakvim odlukama resornih orgama po ovom pitanju, donošenju potrebnih dokumenata, je poslovična. .

Uzalud se naši predstavnici sela trude i muče oko rešavanja ovog krucijalnog pitanja, koje otvara svima nama neku viziju šta ćemo sutra?

Na sve se jednostavno čeka mesecima, godinama tako da zaista ne znamo šta nam je dalje činiti? Državni organi, lokalna samouprava i sve druge relevantne institucije ove zemlje, koje bi trebale da reše status celoga sela Krivelj, a ne samo naš iz neposredne blizine ovog rudarskog objekta, presporo ili nikako ne reaguju.Današnja opstrukcija i odbijanje Gradske Skupštine grada Bora da u dnevni red uvrsti predloženo tačku dnevnog reda koja se ticala meštana sela Krivelj najjasnije pokazuje brzinu kojom se želi pomoći meštanima ovoga sela ove Opštine.

Sve se svodi na nekakvo čekanje

Čekanje čega više?

Čekanje da mi sami pobegnemo ispred rudarske mehanizacije, miniranja, prašine, nesnosne buke koja dopire i do centra MZ Brezonik, gde ljudi više i ne mogu da spavaju tokom noći od buke koja se čuje sa drobioničkih pogona kamenoloma?

Čekanje na svakojake ucene, neprikladne ponude administracije ZIJIN-a, gde u tim opstrukcijama aktivno učestvuju "naši" ljudi, naši sugrađani?

Molimo Vas sve da sve relevantne ustanove, ova dešavanja i sve ove nebuloze, nečinjenja, naše pritužbe i vapaje za pomoć, ne stavljaju u nikakve nekakve "političke" konteste. Ovo je naša puka, ljudska borba za preživljavanjem a ne nikakva više politika ili politikanstvo, ma od koga se i na koje načine tumačilo.

Dajte nam državo da živimo više !

S poštovanjem,
Dragana Rajić

*******************************************************

Ovo je tužna priča samo jednog od žitelja MZ Krivelj čije se domaćinstvo nalazi u zoni uticaja kamenoloma "Kriveljski kamen". Ovakvih priča imamo na stotine. I sada ne više samo u selu Krivelj, već je stihija rudarenja zahvatila o mnoge meštane drugih okolnih sela borske i majdanpečke Opštine.

Foto ilustracije:
Dragana Rajić,
Dragan Ćosić,
Ivica Kišić

DOKLE ĆETE NAM ODUZIMATI DECU?

Verovatno je ovo stohiljaditi članak na jednu te istu temu - PRETNJE ODUZIMANJEM DECE!

Po ko zna koji puta, a skoro ne prođe niti jedan dan, a da u nekom od javnih glasila ne osvane po jedan novi članak o nekakvim pretnjama Centra za Socijalni rad, vezanim za oduzimanje dece.

Zaista ne mogu, niti kao roditelj, kao otac ili građanin Srbije, da se svaki puta ne naježim samo nad naslovom a da o ostatku teksta i ne pričamo.

Pored svih problema u ovom našem sistemu države, već duže vremena se posebno ističu uzastopne pretnje oduzimanjem dece i fahat oduzimaju deca od roditelja po svim mogućim osnovama. Najčešći slučajevi su pretnje Centara za Socijalni rad oduzimanjem dece zbog siromaštva roditelja.

Zastrašujuće je da se u ovoj zemlji, gde se na sav glas priča o najboljoj ekonomiji u Evropi, najvećem rastu BDP-a, najbolji u ovome, najbolji u onome..... sa druge strane imamo abnormalan broj siromašnih roditelja, zbog čega ovaj sistem njima preti oduzimanjem dece.

Sama činjenica, da neko nekome preti decom, je verovatno jedan od najvećih psiholoških i psihičkih problema svih tih roditelja suočenih sa ovakvim vrstama pretnji. O drugim aspektima da i ne govorimo. Ima li uopšte nekog od roditelja nad kojime možete izvršiti veći pritisak, osim pritiskom - ODUZEĆU TI DETE!?

Takva vrsta pretnje spada verovatno u najsurovije pretnje koje ikoga može od ljudskog bića da zatekne!? U nas je to postao jedan svakodnevni način ophođenja prema roditeljima dece.

U Evropi bar i svim evropskim zemljama je ovakav vid pritisaka na roditelje nezamisiv. Osim u slučajevima gde ima elemenata nekakvog vida porodičnog nasilja, sve druge situacije, vezanih za egzistencijalne probleme dece i porodica, sve države rešavaju kao najveće prioritete njihovog sistema.

Kod nas je to sasvim obrnuto. Centri za Socijalni rad, odavno više ne funkcionišu shodno njihovim namenama. Umesto da takvi centri uvek iznađu bilo kakav mehanizam pomoći unesrećenim porodicama, samohranih roditeljima i samim time i toj deci, naši Centri za Socijalni rad su se pretvorili u jednu vrstu "reketaša" prema deci takvih roditelja. Postali su "ucenjivači" takvih roditelja.

Da se, kao u zadnjem slučaju sa kojim sam se sreo, preti oduzimanjem troje maloletne dece jednoj majci, zbog nenamirenog duga električne energije, je van svakog normalnom, razumnog i ljudskog kontesta.

Eto tog jednog članka , koji me je naterao da se prihvatim olovke i ovo napišem:

http://cityclub.ch/article/5593/2020/11/30/preti-joj-oduzimanje-dece-zbog-duga-za-struju-slavici-je-mu-poginuo-ostala-je-sama-sa-troje-dece-a-sada-ju-je-sna-und-scaronla-nova-muk?fbclid=IwAR2BuJhBDeubD2pOWNjge_nMd8to004Jf1N_4R1qRPclSFGUji-tlsKccs4

Naravno da smo do sada imali prilike da ovakvih članaka pročitamo na stotine i na hiljade slične sadržine.

Naravno da na stotine i na hiljade ljudi, kako i iz same Srbije, tako i iz rasejanja ne ostaju imuni na ovakve slučajeve, već je postalo poslovično da se putem humanitarnih pomoći, SMS poruka, dobrovoljnim donacijama... i čime već, nesebično pomaže u ovakvim slučajevima ne bi li se spasli kako sami roditelji tako i ta ista deca koja su i te kako naravno u beznadežnom položaju i na milost ili nemilost državi a preko Centara za Socijalni rad.

Postali smo država koja probleme svojih siromašnih građana rešavamo preko društvenih mreža , SMS-ovima, donacijama i svime drugime, što bi trebala da bude primarna uloga sistema države.

Koliko je briga,ovoga državnog sistema, usmerena ka uvećanju i onako sve manje i manje populacije u Srbiji, koliko je zapravo velika briga o toj našoj deci koja će činiti našu populaciju većom i sama Srbija opstati sa svojim brojem žitelja, najbolje govore svi do sada slični slučajevi.

Iluzorno je i potpuno nesvrsishodno pričati o nekim slučajevima, kada su deca migranata u pitanju da se neko šepuri i pred kamerama takvoj deci obećava i državljanstvo, besplatan smeštaj, besplatno školovanje i na sve to obezbeđeno radno mesto za roditelje.

Halo, gde su u toj celoj priči naša Srbska deca? Srbski roditelji? Srbska populacija?

Ne trebamo se naravno podsećati ne usvojenog zakona o lečenju naše dece u inostranim centrima koji nije prošao i dobio saglasnost u Srbskom parlamentu. Najnovije pretnje oduzomanjem dece su usledile u najskorije vreme po pitanju obavezne vakcinacije građanstva po pitanju Kovida 19. Ima li kraja ovom ludilu?

Ovako sistematska i kontinuirana pretnja svim ovakvim roditeljima,po više osnova, jednostavno mora da prestane. Ovakvi odnosi pre svega službi Centara za Socijalni rad, moraju prestati. Siromaštvo, pre svega ne sme nikako da bude nekakav motiv za oduzimanjem dece. Deca su, bar u ostatku Evrope ako ne i šire, iznad svih mogućim prioriteta svake države i državnih mehanizama, a kod nas su to Centri za Socijalni rad.

Totalno je nezamisvo da se u bilo kojoj zemlji zapada, nekoj samohranoj majci, zbog neizmirenog duga za električnu energiju, sa troje dece, isključi struja. Da ta deca žive na sveću.Da majke pre svega strepe,,plaču i ridaju na samo spominjanje službenika Centra za Socijalni rad - ODUZEĆEMO VAM DETE ako ne uradite to i to!

Pitam otvoreno ovoga puta, sve one žene, kako Centra za Socijalni rad, žene na rukovodećim mestima Socijalnih, porodičnih i drugih ustanova, sve ove žene koje čine Skupštinski saziv naše države: Kako bi ste se Vi gospođe moje drage osećale da se Vama preti oduzimanjem Vaše dece?

Gde je , pre svega, Vaš taj "materinski instikt", ako smatramo, da su eto muškarci manje imuni na roditeljsku brigu o deci? Gde je Vaša savest, gde je Vaša moć kao žena kada se tiče samo spomenute reči - "deca"? Da li ste toliko zastranile i uživele se u nekakve političke vode, da ste kao žene i kao majke izgubile svaki mogući smisao i osećanja prema Vašoj ili tuđoj deci? Šta ste učinile i šta činite tamo gde ste na nekakvim funkcijama i gde se i Vi pitate o nekakvim donesenim odlukama o našoj deci?

U šta Vas je ovaj sistem pretvorio? U šta ste se pretvorile, prvo Vi majke Vaše dece?

I umesto da Vi žene budete najveći pobornici, borci za našu decu, po sistemu samog materinstva, Vi ste, pojedine zapravo prve koje otvoreno pretite drugoj ženi ODUZIMANJEM NJENOG DETETA!

Kako bi ste se ponašale da ste, kojim slučajem, u njihovoj koži i da Vama neko preti oduzimanjem onog deteta koje ste na svojim grudima dojile i odgajale ih od tri kilograma mesa pa na dalje?

Ako ova država ima toliko novaca da ih deli i kapom i šakom stranim investotirima za pokretanje nekakvih novih fabrika, migrantima, a sa druge strane istim tim majkama i roditeljima , zbog kojih navodno pravite te farbrike da bi im omogućili egzistenciju, oduzimate njihovu decu jer za njih nemate sredstava da im omogućite minimum egzistencijalne pomoći da ove porodice prežive, o čemu mi onda pričamo?

Ako, tu istu oduzetu decu od majki i roditelja njima oduzmete i nakon toga dajete (u mnogim slučajevima inkognito) nekakvoj hraniteljskoj porodici, pa onda toj hraniteljskoj porodici dajete pomoć za čuvanje takve dece, zbog čega tu pomoć, koju sada imate da date tim hraniteljskim porodicama, ne date samohranim roditeljima. Zbog čega država i državne institucije za samohrane roditelje nemaju sredstava, a za hraniteljske porodice - imaju sredstava pomoći?

Ovo su toliko kontraverzne stvari i dešavanja na Srbskoj sceni da je totalno neshvatljivo pitanje: Gde je i ko u celom našem sistemu zakazao?

Sve ovo nije niti sram niti blam ovih napaćenih samohranih majki, očeva i roditelja, već je sram i blam celog ovog državnog sistema i onog ogranka sistema koji se normalno treba baviti ovakvim problemima i rešavati ih na državnom nivou kao prioritete svih prioriteta.

A ima li većih prioritea od naše budućnosti? Ta naša budućnost su naša deca gospodo draga.

Sve što radite u ovoj zemlji je rad na boljoj budućnosti naše dece. Boljoj sutrašnjici naše dece.

Da li je kontinuirana pretnja ODUZIMANJEM NEČIJE DECE, po osnovu siromaštva, taj naš put ka boljoj sutrašnjici naše dece? Da li kada nečijhoj majci oduzmete decu zbog duga za struju fer i korektan odnos prema toj majci? Da li ste iscrpli sve druge mogućnosti, toj našoj budućnosti(toj deci) time što ćete tu decu oduzeti toj majci?

Kakvo će biti sutrašnje razmišljanje te dece , koje u suzama i prisilom odvajate od njegove rođene majke? Da li mislite da će to ovako traumirano dete ikada u njegovom životu zaboraviti i istisnuti iz glave takve scene odvajanja od njegove majke, oca ili oboje? Da li mislite da će sutra takva deca imati neke simpatije ili empatije prema Vama kao sistema države koja ovo čini ili nama koji na sve to mirno posmatramo ili reagujemo tek preko nekih društvenih mreža?

Dokle ste doveli gospodo svu budućnost naše dece?

Dokle ćete, Vi prvo majke, u tim skupštinskim klupama, svoju ulogu videti samo u tome da pričate hvalospeve o nekim Vašim političkim istomišljenicima?

Kada ćete početi da mislite i osećate se, pre svega kao majke?

Majke Vaše i naše dece?

Milan K. Bogdanović

KOVID GODINE 2120

"Godina je 2120-ta...
Budim se..žena još spava...vidim je na monitoru u drugoj sobi...Reko neću je buditi laserom...idem do grada moram da se ošišam..kafu da popijem na miru..nek spava..vidim napičila je aparat za vlagu na max...a prozor joj otvoren...eto kako se komunalije dupliraju..al nema veze...
Oblačim se, ono klasika..uvek sam bio mangup...
Crvena maska, plave rukavice, crne naočare....a na nogama Nike Handshake Air, specijalno razvijene patike za prisno rukovanje nogom...
Sredim se dakle i eto me napolju na ulici..
Gužva neka, skoro svaka 2 metra čovek..svako malo pišti mi smarfon da sam bliže od 3 metra od drugog čoveka..stvarno ti ljudi nisu normalni..
Dolazim pred frizerski salon..vidim unutra radi Slavica, ona najbolje šiša..Skonto sam je po zelenom odelu vakumskom..jbt ko astronaut izgleda..
Pokazuje mi kroz prozor i viče da idem negdje na kafu, mora da počisti, imala je već 3 šišanja, sada mora napraviti dnevni test sebi, da se vidi je l' negativna na COVID 243..pa onda može dalje da radi..ako nije 20 dana je nema...jbg takav je zakon.
Ok reko', taman sat vremena ubijem u kafiću..
Ulazim u kafić...skoro svi stolovi puni...za nekim većim sede i po dvoje...al' razmak je ok, pa hajde..ne treba ih prijaviti...No dobro, odem za šank..vidim iza stakla na šanku rade neke dve dobre ženske...jedna mi se čini deblja malo u vakumskom odelu ali ok lepo je znati da je žensko unutra ..eto je do mene...kaže , izvolite ?
Reko može kafa.....
iiii tako krene priča...
Priča mi ta konobarica kako joj je sin u školi juče prošao...
Kaže, učiteljica započela nastavu sa nekom čudnom pričom..
Znate deco draga nekada su se ljudi rukovali u znak pozdrava, hodali su jedan uz drugog jako blizu, šišalo se više ljudi od jednom, u kafićima se sedelo jedan do drugog kao "sardine u konzervi" konobari nisu imali maske, nisu imali odela i rukavice, plaćalo se papirnim novcem...ma ne bi verovali... kada je neko kinuo vikali su mu " nazdravlje" ili "istina"..!!!
U to se ceo razred nasmejao, pa mali Marko kaže : " ja kući imam sliku dede i bake, a na njoj se njih dvoje ljube i grle"!
O da ! Kaže učiteljica!
I to se nekada smatralo normalnim...
Pa zar nije bolje "rukovati" se nogom? I poslati poljubac elektro magnetnim dodirom ?
Pa kad dođemo kući i skinemo maske, na kućnom testeru vidimo da nismo pozitivni na trenutni virus, smemo li se zagrliti ? Upita učiteljica...
Ovaj put Anđela kaže ;
Ne smemoo!! Samo ukoliko smo 20 dana u obostranoj izolaciji i imamo svaki po 2 negativna testa!Bravo !
Ushićeno vikne učiteljica !
Sedi 5 !
I kako se sagla da unese ocenu na tablet, maska joj pade sa lica na sto...
Profesorka ne razmišljajući uze masku i stavi je nazad na lice...tek onda shvati da je pogrešila ...
Ceo razred se skamenio...Ona mora sada 20 dana u izolaciju...to se ne sme..maska je pala na moguće kontaminiranu površinu...
Na to se javi Perica, konobaričin sin...
"Nastavnice, domaći ćete slati online?"
Ili će Vas hologram opet menjati dok se ne vratite ?
Hologram Perice!
Za tvoje provokacije eto ti opomena ! Dobro znate da su takve šale neumesne ! To što sam ja staromodna po vama pa i dalje šaljem online neke stvari, to je moj način da se prisetim svojih dedova i baka koji su bili pioniri on- line nastave !
Ajde sada svi prema kućama, i zapamtite ! Dronovi nas kući prate, 2 metra je razmak! toliko da znate !
Eto to mi konobarica ispriča...
O reko jebem ti sve kakva živčana nastavnica...
Pa kud ovaj svet ide...daj mi reko jedan pelinkovac u tableti, pa ću ga kući popiti naveče uz online video poziv sa ženom...danas imamo virtualno druženje sa komšijama...moram u 20 kući biti, okupan i dezinfikovan.
Da mi ona 2 tablete pelinkovca...veli ; " kuća časti "
Reko mala.. hvala ti !
Od sad tu dolazim na kafu.Ostavim joj bakšiša na kraju bez da je skontala..
Ukucao sam dupli iznos na" pay šta si popio" aplikaciji..
O kakav divan dan::.. i još me predivan crveni dron pratio do kuće..izmerio mi temperaturu 3 puta...
Kud ćeš bolje ?
P.S. još večeras ima Liga Šampiona Juventus protiv Reala , prošli put im je 6 puta puko 12 G internet pa je pola igrača stajalo na terenu nisu bili spojeni na server......."

Zamolili bi smo autora ovoga teksta da nam se javi kako bi tekst autora i potpisali.

Hvala unapred,
Vaš admin

Svaki moj odlazak u posetu rodnome Kivelju uglavnom me vodi i deonicom puta Paraćin-Zaječar, kojim se takođe i vraćam put Austrije. Kako to, sa nama gastarbajterima uvek biva, uvek smo u nekoj žurbi i retko kada, na putu ka Austrijskoj prestonici, imamo vremena da svratimo i obiđemo nešto od kulturno istorijskih spomenika koji su nam uvek na ovom putu i na dohvat ruke. Ovom prilikom, sa mojom porodicom, nisam krenuo u „zadnjem trenutku“ kako bih ukalkulisao svoj put ka Beču i stignem na vreme za novi radni dan. Naprotiv, krenuli smo mnogo ranije da bar jednom duž puta dugog 1.000 kilometara ne zagleđujemo u časovnike i da bez žurbe i stresa putujemo lagano, krenuvši u jutarnjim satima 7 maja.

U manastir Svete Petke u selu Izvor kod Paraćina, smo više puta dolazili i svraćali tako da smo i na ovom našem povratku za Beč svratili i zapalili sveće za dobro zdravlje i sreću svih nas i naših prijatelja, te za dušu naših rođaka i prijatelja koji nisu više među nama. Napuštajući manastirski kompleks Svete Petke obreli smo se na daljnji put. Nedaleko od manastira Svete Petke i sela Izvora, nalazi se takođe u selu Lešje pokraj Paraćina, predivan manastir koga smo stotinu puta,sa magistralnog puta Paraćin-Zaječar, uvek posmatrali sa pristojne daljine a nikada do sada nismo obišli. Kako nam je ovoga puta vreme to dozvoljavalo, rešili smo da iskoristimo ovu priliku i po prvi puta posetimo ovaj manastir. Manastir Lešje sa manastirskom crkvom Pokrova Presvete Bogorodice se pred nama ukazao svom svojom lepotom.

Lepota ovog manastira koji leži na obroncima planine Baba, koju smo posmatrali sa puta, pokazala se u pravom svetlu i onoga trenutka kada smo, po lepo uređenom i asfaltiranom putu, uz neuobičajeno mnogo i pristojno postavljenih putnih oznaka, stigli u predvorje konaka manastira Lešje. Prelepo uređeno parkiralište, odmarališta i izvorišta ispred ulaska u manastirski kompleks je samo deo predivnog ambijenta. Vrt koji je uređen ispred dva predivna kraška izvorišta i maleno jezerce u kome se vrši krštenje pogružavaljem u vodama ovog jezerceta, je ono što smo prvo hteli obići i videti.

Mir i tišina koji vladaju u ovom vrtu ispred manastira remeti jedino žubor kapljica vode izdašnih izvora koja blago pada i spušta se ka manstirskim dvorima preko bezbroj kaskada, manjih vodopadčića i česmica uređenih da bi mnogi ljudi mogli zahvatati vodu u posudama za koju se veruje da ima isceliteljsku moć. I ovom prilikom smo zatekli jednu sredovečnu ženu koja je punila više posuda ovom vodom.

Pre samog ulaska u ovaj vrt, pažnju mi je privukla jedna gajbica na jednom od stolova koji su namenjeni za odmor putnika namernika. U toj drvenoj gajbici je bila naslagana kora kanadske topole koja je bila isitnjena i činilo se nebrigom ostavljena od strane onih koji su čistili ovaj vrt. Ništa neobično, reklo bi se, ali ipak….. zašto bi ta gajbica sa ovom korom stajala tu na ovom stolu? Odgovor na ovo moje pitanje i čuđenje sam jako brzo i sam otkrio. Kako ovaj predivno uređen vrt obiluje velikim brojem stabala,koji svojim krošnjama pokrivaju ovaj kompleks izvorišta i prave predivnu hladovinu, nakon samo nekoliko metara šetnje po ovom vrtu primećujem na jednom stablu po vertikali skinutu koru i belilo koje je ostalo ispod skinute kore ove kanadske topole. Kada sam se bolje zagledao očigledno je bilo da je kora koja je bila ostavljena na pomenutom stolu zapravo kora sa ovog drveta. Istoga trenutka mi je bilo jasno šta se zapravo desilo sa tim drvetom. Doživelo je udar groma ! Potpuno identičnu brazgotinu, skinutu koru od samog vrha do korena, sam imao prilike da vidim, kao posledicu groma, na stoletnoj lipi u mom rodnom Krivelju, u samom centru sela pre nekoliko godina. I naša lipa je takođe bila meta groma sa istim posledicama poput ove kanadske topole u manastirskom kompleksu.

Po rečima jednog od službenika ovog manastira, u smiraj dana 5. Maja, pred sam Đurđevdan sa neba se spustila vatrena lopta i udarila u ovo drvo koje je tik pored samog jezerceta. Povređenih nije bilo i osim kratkog nestanka električne energije i skinute kore sa ovog drveta, nikakve druge štete nije izazvano.

Ostavljam Vas da nadalje uživate u galeriji slika koju smo za Vas pripremili kao i video snimku kojim je amaterskom kamerom ovekovečen ovaj događaj – posledica udara groma. Takođe uživajte u fotografijama predivnog i prelepog manastira Lešje u čijem se kompleksu nalazi i manastirska crkva Pokrova Svete Bogorodice u Lešju pokraj Paraćina koji je i dalje u izgradnji. Zdušno se nadamo da će se svi planirani radovi na ovom manastiru biti privedeni kraju kako donacijama vernika tako i vrednim rukama manastirskih službenika i sva ova lepota bude uokvirena na radost svih vernika.

Priče iz života

Priče iz života

Potkategorije

Korisnički meni

Popularno

Razno

Aktuelni članci

Google Prevoditelj