Pčelarsko društvo

Pčelari korisnici sajta.

Zašto i zbog čega zadimljavamo pčele?

Na postavljeno mi pitanje našeg uvaženog mladog pčelara početnika daću odgovor na ovim našim stranicama.

Jedna od osnovnih alatki u pčelinjaku je dimilica. Svi je koristimo prvenstveno kod svakog otvaranja sanduka i zadizanja poklopca i kasnije tokom pregleda sanduka. Čuli smo uglavnom priču da dim “smiruje“ pčele. Šta se zapravo dešava? Za odgovorom na postavljeno pitanje,zašto koristimo dimilicu, moramo se vratiti mnogo milenijuma unazad tj. od vremena postojanja prvih pčela u prirodi. Naravno da su prve pčele bile nastanjene takođe u deblima i šupljinama drveća najčešće. U mnogo slučajeva se je dešavalo da u takvoj jednoj šumi dođe vremenom i do šumskog požara. Vatra nemilice guta sve pred sobom, a isto tako nisu pošteđene ni pčele nastanjene u nekom šumskom deblu. Pčele na prvi miris dima paljevine počinju da reaguju. Svesne činjenice da negde nešto gori i između izbora da ostanu i čuvaju svoje potomstvo(leglo) i same budu u vatri uništene ili da masovno napuste ovo stanište i potraže na nekom drugom mestu novo, one se odlučuju za ovo drugo. Napuštaju svoje deblo,svoje stanište po instinktu za samo preživljavanjem svoje vrste. Prilikom napuštanja starog staništa, svesne da ih u nekom novom staništu(deblu) ne čeka ništa pripremljeno već moraju sve iz nova, pred sam čin napuštanja debla čine zadnji očajnički potez. One napune svoje vodljike medom iz medišta staroga debla i tako ponevši sa sobom koliku-toliku rezervu hrane, odleću u potrazi za novim staništem, napuštajući svoje deblo koje će šumski požar za nekoliko minuta progutati. Upravo ovaj stečeni genetski instinkt pčele koristimo i mi upotrebom dimilice. Na veštački način budimo njihove prastare instinkte da naizali požar. Pčele u sanduku, čim osete veće prisustvo dima po automatizmu skoro sve pčele radilice napune svoje vodljike medom. Samim time postaju teže i čuvajući snagu da odsutan let ne poleću bez potrebe sa izvučenih ramova. Smiruju se? Teško je reći da li ih zadimljavanjem smirujemo ili ih iritiramo? Pre bih rekao iritiramo, a ovo iritiranje ide u nekom drugom pravcu i zaokupljamo ih nekim drugim, za njih važnijim stvarima,te manje pažnje usredsređuju na nas ljude koji vršljamo po njihovom staništu tj. vršimo pregled sanduka sa pčelama koje su neznatno „mirnije“ prethodnim zadimljavanjem.

Nikada ne zadimljavajte ili dim uterujete kroz sletnu dasku ili pčelinji izlaz. Provetravanje sanduka pčele vrše na taj način što svojim krilima pčele potiskuju ustajali vazduh naniže ka ulaznom otvoru! Zbog ove činjenice je i donji deo vertikalnog sanduka uvek topliji nego li gornji, što je potpuna suprotnost u odnosu na naše sobe u kojima živimo. Njihov je „suteren“ uvek topliji od potkrovlja, zato što se topao vazduh u sanduku kreće obrnutim smerom: odozgo na dole! Zbog toga se uvek prvi dimovi iz dimilica puštaju odmah u gornjem delu ispod poklopca. Pčele ovaj dim povlače sa vrha sanduka ka unutrašnjosti sanduka i šireći ga po celom sanduku do ulaza na sletnoj dasci. Sa dva ispuštena dima ispod poklopne daske mi smo zadimili celu unutrašnjost sanduka.

Nadam se da sam pre svega ovime dao odgovor na postavljeno pitanje našem mlađanom pčelaru iz našeg udruženja, koji se je obratio privatnom prepiskom, a i nekim drugim našim mlađim kolegama koji tek kreću sa uzgojem pčela.

Pišite nam i dalje, trudićemo se da Vam u svemu izadjemo u susret.Pčelarstvo je kategorija o kojom nikada nije sve istraženo dok kraja. Apropo ovome, dugo smatrana terija po kojoj se mlada matica sparuje samo sa jednim trutom prilikom svadbenog leta,pala je u vodu! Naime Japanski stručnjaci su uspeli da specijalnim snimanjima uz pomoć najsavremenije tehnike, snimi mladu maticu u svadbenom letu! Snimak pokazuje da se ona zapravo sparuje sa više trutova, a da samo od zadnjeg isčupa muški semenik i zajedno sa tim semenikom se najčešće vraća sa svadbenog leta u košnicu!!! Pokučaću da Vam pronadjem taj snimak i postavim na ovom sajtu. U koliko neko već poseduje link sa ovim snimcima, zamolili bismo ga da nam pomogne i prosledi link tog snimka.Želim Vam puno sreće nadalje i uvek kofe pune medom!

Bogdanović Milan,

Pčelarsko društvo „Krivelj“ iz Krivelja

Dodaj novi komentar

Kada vrcati med

Kada izvrcati med je tema koja naizgled izgleda naivna u prvi mah, ali jedna od tema oko koje sam se u raznim diskusijama saplitao sa nekim sagovornicima. Uglavnom su to spoticanja sa raznoraznim „ekspertima“ na koje sam nailazio uglavnom na raznoraznim prezentacijama organizovanim na temu meda i pčelinjih proizvoda. Žalosno je što se na takvim prezentacijama pojavljuju ljudi koji ove prezentacije drže prvenstveno iz komercijalnih razloga, a da o pčelama i pčelarstvu znaju vrlo malo ili nimalo. No o tome nešto više u daljnjem tekstu.

Med se po pravilu vrca tada kada je dovoljno sazreo. Šta znači sazreo med ? Da bi smo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo se vratiti malo više unazad do trenutka kada naša pčela unese izvesnu količinu nektara u naš sanduk i odloži ga u voštanoj čašici (saću). Pčela znači sa raznoraznih cvetova usisava cvetni nektar koji doprema u svoju košnicu. Pčela nikada ne unosi već gotovo spravljeni med kako se,kroz običnu našu komunikaciju najčešće pominje,ona unosi nektar. Put od nektara do meda,kao jednog od finalnog proizvoda pčela, je poprilično složen. U kom smislu? Da bi od unesenog nektara, u kome ima i do 90% vode pre svega, došlo do meda,ovaj nektar pčele „preradjuju“ . Ova „prerada“ nektara se sastoji u tome da pčele radilice unutar košnice zadužene za ovaj posao, zahvataju uskladišteni nektar „sažvaću“ ga i ovako sažvakanog odlažu u susednu čašicu. Tu kapku nektara sada druga pčela ponovo zahvata, ponovo ga „sažvaće“ i odlaže ponovo u drugu čašicu. Ovo „žvakanje“ (najprostije rečeno) pčele čine iz više razloga, a najbitniji je da ga oslobode viška vode. Ciklus uzastopnog „žvakanja“ jedne kapi nektara do finalnog meda traje od 20 do 28 puta! Tek nakon 20 i više uzastopnih „žvakanja“ može se reći da je od meda postao konačni proizvod –med! Tek kada su pčele ceo postupak završile, tek tada med skladište u voštanu čauru i konzerviraju ga ili zatvaraju tu čašicu vrlo tankim slojem najfinijeg voska. Pre samog zaklapanja, sada sazrelog meda, pčele čak na samom kraju same dodaju neku vrstu „konzervansa“ koji hemijski neodoljivo podseća na strukturu mravlje kiseline. Samo ovakav med je spreman za vrcanje. Tek ovakav med odgovara svim standardima same pčele,tako odgovara i standardima samog pčelara i tržišta. Elem, ova priča ukazuje zapravo kada iz Vaših sanduka trebate vaditi medna saća i vrcati med, a da pri tome imate kvalitetan med. Samo ako je na mednom ramu zaklopljeno bar 70-80% sveukupne površine sa jedne i druge strane rama,pristupate ceđenju ili vrcanju meda. Svako ranije istresanje meda ,pre zaklapanja medišta ima za posledicu drugačije daljnje ponašanje ovako izvrcanog nesazrelog meda. Najčešća posledica je ušećerenost takvoga meda, a neretko se ovakav med i ukiseli i izbuđavi na samoj površini u posudama u kojima je uskladišten.

Zbog čega sam Vam ispričao sve ovo oko prerade i vrcanja meda? Upravo zbog stvari oko kojih sam se u većini slučajeva sporio sa raznoraznim prezentima koji su puni sebe dolazili kao predstavnici komercijalnih firmi pre svega, koji ne proizvode već prodaju naše proizvode. Samim time im je tehnologija prerade pčela od nektara do završnog meda ili nepoznata (u većini slučajeva), ili svesno ne žele da priznaju šta je ko i u čemu zatajio?Svesno ili nesvesno, sa namerom ili ne, posebno kada se vrši prezentacija i njihova demagogija oko ušećerenog meda.

Verujte meni ali i zapitajte sami sebe ,ako ste ikada imali prilike da iz nekog prirodnog debla isterujete pčele i prebacujete ih u Vaše sanduke, da li ste u tim deblima zatekli ijedan ram sa ušećerenim medom??? Niste! Naravno da niste, zato što unutar tog debla čovek nije imao uticaja na prevremeno vađenje meda. Pčela je tu uspešno i neometano od strane čoveka,završavala ceo ciklus „sazrevanja“ meda do finalnog proizvoda . Da je sazreo med artikl koji skoro nema neki rok trajanja, govore više činjenica. Navešću Vam samo jednu. Prilikom iskopavanja Egipatskih piramida među ostalim stvarima zatečenim unutar piramide,neretko su pronalažene i zemljane posude pune meda i zaklopljene voštanim poklopcem. Med iz ovih posuda ni nakon nekoliko hiljada godina u tim posudama nije bio ušećeren!!! Odgovor zašto?,pronađite u gore navedenim rečenicama kada sam Vam govorio u tehnologiji pčela prilikom prerade nektara i vrcanju meda.

Onog trenutka kada Vam neko prodaje ušećereni med i zaklinje se da je to prirodni med ,možete mu verovati ili ne. Naime, takav med :

1.- Zaista može biti prirodan a da je izvrcan (što se u najvećem slučaju dešava), mnogo ranije pre nego li je pčela završila ciklus „sazrevanja“ meda. Takav med u kome ima viška vode najčešće šećeri, a prirodan je(razlog prevremenom vrcanju meda možete naslutiti iz one činjenice da nektar sadrži i do 90% vode).

2.- Ne mora biti prirodan, već je neko ko ga je proizvodio pčelama,preko hranilica, dodavao šećerni sirup. Pčele su skladištile ovaj šećerni sirup,pa čak ga i zatvorile na ramu,izvrcan je,ali nakon vrcanja jako brzo ušećeri. Ovakav se prodaje kao prirodni ušećereni med. Samo su moguća ova dva slučaja kod ušećerenog meda. O tome da sam nailazio na prokuvani šećer uz dodatak vrlo malo meda, tek da ima miris meda,a prodaje se kao prirodan med, da i ne govorim.

Samo kvalitetan med od nektara biljaka i kome od strane pčelara nije prekinut proces „sazrevanja“ do zaklapanja tj. nije pre vremena izvrcan - ne šećeri u normalnim uslovima čuvanja i skladištenja! Kažem normalnim uslovima zato što Vi uvek možete i od sazrelog meda napraviti ušećeren, ako to hoćete.

Kristalizacija je jedan lančani proces. Dovoljno je da u teglu sa potpuno izvrcanim prirodnim i„sazrelim“ medom ubacite samo dva tri znca kristalnog šećera, cela tegla će Vam se ušećeriti za nekoliko dana. Zato Vam je moj savet, uvek kupujte ne već ušećeren med već posmatrano kroz staklenu ambalažu kristalno bistar med (ne mutan), te ako ga želite ušećerenog u njega ubacite malo običnog kristal šećera i imaćete ga ušećerenog za nekoliko dana. Ušećereni med možete prevesti u tečno stanje na taj način što ćete teglu sa ovakvim medom staviti zatvorenu u drugu veću posudu te u tu posudu nasuti tople do vruće vode koju ćete čim se ohladni promeniti toplom-vrućom. Kod svake zamene vode predhodno promućkajte teglu sa ušećerenim medom-ubrzaćete proces. Ovako ušećereni med će se jako brzo razvodnjiti i dobiti izgled - pravog meda, ali znajte da jednom ušećereni med nakon nekog perioda uvek ponovo ušećeri.

Nadam se da sam na najjednostavniji način i narodskim jezikom uspeo da Vam neke osnovne činjenice oko vrcanja meda pojasnim?

Počasni član Pčelarskog društva "Krivelj"

Bogdanović Milan

Dodaj novi komentar

Mali pčelarski saveti

Izimljavanje pčela

Poštovani pčelari, prošlo je mnogo godina kako sam se, zbog odsustva iz rodnoga kraja,prestao baviti pčelarenjem. Prve korake oko pčelarenja sam sačinio zahvaljujući mom divnom prijatelju Draganu Avramoviću iz Zaječara,kome se i ovim putem još jednom toplo zahvaljujem. Koristim priliku da ovim putem ,nekim skromnim savetima pokusam pripomoći kako Kriveljskim tako i drugim pčelarima. Svi moji saveti će biti bazirani isključivo na ličnom iskustvu te nakon dugogodišnjeg bavljenja pčelarstvom u Krivelju kod Bora kao hobijem prevashodno. Ovo namerno podvlačim, da prvo, neko ne pomisli da prepisujem iz neke knjige i drugo ograničavam se ovim savetima na podneblje Borske okoline gde bitiše izrazito oštrija planinska klima. Takodje su saveti izvučeni iz ličnoga iskustva,gde sam i sam u nekim stvarima grešio, prevashodno koristeći suvoparno literaturu, a ne vodeći računa da je literatura jedna osnovna polazna tačka, dok je prirodni ambijent,klima i okruženje pčelara, sasvim nešto drugo, te da u nekim slučajevima knjiška literatura u nekim oblastima ne definiše našu situaciju na određenim lokacijama i terenima. Svakako je i nesporno za svakog pčelara da mora poznavati osnovna saznanja o pčelarenju, a do toga se jedino može doći studioznim čitanjem literature o pčelarstvu. Treba jedino znati da se u nekim slučajevima moramo ravnati prema ličnoj reljefnoj,klimatskoj i drugim specifičnim konfiguracijama. Sva literatura je načelna i kao takvu je treba ,naravno prihvatiti.

Elem, svi savete koje ću izneti, tiču se isključivo,još jednom naglašavam, pčelara koji pčelare na obroncima planine Veliki Krš,Stol, Velike Tilve ,te Homoljskih planina na kojima vlada oštrija klima sa dužim zimskim periodom,brzim i naglim dolaskom proleća.

Lokacija pčelinjaka:

Upravo zbog klimatskih faktora koje sam gore delom napomenuo, ovi pčelari moraju voditi računa o položaju –lokaciji svoga pčelinjaka . Kako smo okruženi brdima, treba izabrati lokaciju na kojoj će sunce po izlasku prvo obasjati sletnu dasku te pre zalaska, na pčelinjak ,padati zadnji sunčevi zraci. Lokacija znači mora biti takva da se sa njom maksimalno iskorišćava ne sama dnevna svetlost, već zapravo direktna sunčeva svetlost na pčelinjak. Pored ostalih činilaca koja odredjuje lokaciju pčelinjaka (vlažnost lokacije, uticaj vetrova na lokaciju, blizina drugih objekata,……), ovo je jedna od najvažnijih. Ako,pored svih drugih činilaca,postavite svoj pčelinjak tako da vremenski „uhvati“ najduži mogući direktni sučev dnevni interval,još ako je moguće naći i takvu lokaciju da se pčelinjak, kada je sunce u zenitu,nađe u priodnoj hladovini (ispod nekog većeg i krošnjastog drveta – imaćete jako lepu lokaciju za Vaš pčelinjak,što će se odraziti na više stvari od dnevne dužine rada pčela,pa samim time i do samog prinosa. Ovo naglašavam iz više razloga. Slučajem obilazeći atar moga Krivelja, primetio sam da su pojedini meštani svoje pčelinjake postavili na mestima gde ih sunce obasjava tek možda nakon 12 sati ili na pojedinim mestima nikako (u potpunom su hladu) tokom celoga dana. Sada je vreme da se o nekoj novoj lokaciji, dok pčele miruju, razmišlja i nešto u tom smislu promeniti na bolje.

Prihrana:

U zavisnosti od zaista mnogih faktora, od kojih naglašavam sam način kako ste zazimili pčele, zavisiće utrošak rezervne hrane u svakom sanduku ponaosob. U osrednjim i jačim društvima, bar kod nas u Kriveljskom ataru, matice počinju sa polaganjem jaja već sredinom januara. Trebate znati da svako daljnje kretanje uklubljenih pčela nadalje za rezervom hrane u sanduku, ide na uštrb podmladka a ne za hranom. Ovo praktično znači da će klupko pčela nadalje prvenstveno brinuti o lokaciji pčelinjeg legla a manje o lokaciji hrane. Kako je hrana najbitnija komponeta kako za preživljavanje uklubljenih pčela tako i za podmladak,u rano proleće počinje svojevrsna borba i za jedno i za drugo. Uglavnom pčele intenzivnije počinju da troše hranu po „vertikali“ iznad već začetog legla. Iz tog razloga trebate iskoristiti prvi sunčaniji i topliji dan i u najvećoj pažnji, sa što manje buke na sanduku koji pregledavate, podići poklopac i što je brže moguće,videti gde se klube nalazi, te videti rezervu hrane iznad klubeta. U koliko je klube „izbilo ispod poklopca“ i ako na ramovima iznad klubeta nema više rezerve hrane, ništa Vam drugo ne preostaje nego da iznad klubeta postavite odgovarajuću pogaču sa hranom. Ovo je neminovno jer skoro nikada pčele ne napuštaju uspostavljenu vertikalu u potrazi za hranom u sanduku ukoliko u toj vertikali već ima začetog legla. U nemali broj slučajeva sam čuo komentar nekih pčelara: Eto, nastradele su mi pčele,bilo je jako društvo a imale su i dovoljno hrane u sanduku!! Tačno je, imale su dovoljno hrane po horizontali,levo i desno, ali pčele nisu otišle za tom hranom,što bi bilo normalno da se nije u međuvremenu pojavilo leglo. Znači: Pčele će uginuti u borbi da zaštite svoje potomstvo i neće napuštati svoje leglo i ako je po „horizontali“ ostalo izuzetno mnogo mednih ramova. Retki su slučajevi,bar ih ja nisam imao, kada su pčele napuštale prolećno leglo u nedostatku hrane, spuštale se(klube) i zahvatale nove redove mednih ramova. Ugalvnom su ginule grejući i štiteći svoje leglo i uprkos hrani koja je bila takoreći tu na dohvat ruke i levo i desno, a ipak tako daleko za njih!

Ova neugodna situacija se dobrim delom može preduprediti dobrim rasporedom ramova ujesen pred zazimljavanje, ali tome, kada se dodje do zazimljavanja, sada se treba brinuti o IZIMLJAVANJU.

Onog trenutka kada ste zadigli poklopac, morate biti svesni da ćete ovaj pregled morati obaviti u najkraćem mogućem periodu (zbog hladnog vremena) . Što je moguće manje držati zadignuti poklopac sanduka i hladiti pčele tj.sada i pčelinje leglo. Bez obzira da li je potrebno ili ne dodati mednu pogaču , Vi je pred otvaranje sanduka MORATE imati pri ruci! U koliko pogaču nemate već pripremljanu za postavljanje, već samo idete u rutinsku kontrolu, suočavate se sa mogućnošću da ćete morati još jednom otvarati sanduk da bi ste naknadno ubacili mednu pogaču , ako je to potrebno. To znači još jedno otvaranje sanduka i još jednom hlađenje pčela i legla, što nikako nije preporučljivo. U jednom potezu morate sve ove radnje obaviti u koliko je to moguće i naravno što brže,rutinski. Pri tome najmanji mogući pokreti na sanduku kako ne bi ste uzmenirili pčelinje klupko.

Ovaj prvi prolećni pregled sam uglavnom obavljao od sredine januara do prve polovine februara, ako je za to vreme naravno dozvoljavalo, a najkasnije drugom polovinom februara meseca,tj. Prvog mirnog i toplijeg sunčanog dana u ovom periodu.

Način dodavanja pogača:

Kako sam početkom koristio gotove,kupovne pogače, različitih proizvođača,nisam imao u vidu kvalitet tih pogača. Kada kažem kvalitet, mislim prevashodno na tvrdoću tih pogača. Da budem još jasniji koliki je odnos meda u njima. Tako mi se je desilo da sam jednom prilikom koristio „vodnjivavije“ pogače te sam kod prvog narednog otvaranja sanduka u kasnije proleće, zaticao „procurele“ pogače do same podnjače. Nakon ovog slučaja sam ili brižljivo vodio računa o odabiru pogača ili ih sam počeo praviti, što se je pokazalo izuzetno boljom varijantom. Više posla nego ih kupiti, ali ljubav prema pčelarenju iziskuje po neki puta i daleko više posla ako se želite baviti ovim , za nas, dodatnim slatkim zanimanjem. Bilo da ih kupujete, bilo da ih sami pravite, morate voditi računa o njihovom sastavu. U svakom slučaju morate imati u vidu da sada imate leglo u sanduku i prilagoditi sastav pogače prema tome. Takođe ćete imati i slabija društva koja možda nemaju začeto leglo Koju ćete i kakvu pogaču staviti, upravo zavisi od Vašeg iskustva prilikom onog PRVOG letimičnog pogleda kada ste prvi puta u proleće zadigli poklopac sanduka. Sa tim prvim pogledom odlučujete u trenutku: 1.- da li treba dodati pogaču i ako treba KOJU? U svakom slučaju Vam je neka mera –orijentir , jačina društva u koliko „ulica“ imate pčela u tom otvorenom sanduku ? U koliko ih vizuelno vidite u tri do četiri ulice, to je slabije društvo i moguće da i nemaju začeto leglo, onda im dodavati običnu pogaču za prihranjivanje bez polena u njoj. Za to društvo je važno da opstane do proleća uz ovaj dodatak,ako su normalno pčele u tom sanduku utrošile hranu do „ispod poklopca“. U koliko vizuelno vidite pčelinje klupko na sredini ramova, znači da imaju dovoljno njihove hrane još od zazimljavanja i ne dodavati im pogaču.

Kako sam pripremao i dodavao pogače onim jačim društvima koja su utrošila svoju rezervu hrane –po „vertikali“ i klube se našlo prilikom otvaranja u gornjem delu ramova ili neposredno ispod poklopca?

Svestan da takvim društvima treba dodati pogaču za prihranjivanje, svoje pogače sam mesio na klasičan način, s time što bih celu smesu za pogače izdelio na dva dela. Jednu sam zadržavao samo na umešenim šećerom u prahu i medom (zagrejanim pre mešanja do 20 C) uz vitaminske dodatke, malo isceđenog limunovog soka i malo ispasiranog belog luka kao i izvesne količine mleka u prahu(za bebe), a u drugi deo pored svega ovoga dodavao i određenu količinu polenovog praha i mesio je dalje do ujednačavanja polena po celoj smesi.(U koliko neko želi ovaj recept rado ću mu ga dati!) U plastičnoj kesi, jako tankih zidova, sam prvo ubacivao smesu bez polena, razvlačio je po površini kese za pakovanje, tako da ukupna debljina ne prelazi 1cm. Kesa sa ovom smesom se otvori nad ovom ubačenom smesom te unutar kese, a nad ovom prvom smesom se ubaci vrlo tanak papir (najbolje je klasičan BAKPAPIR, koji se koristi za pečenje kolača u rerni,koji se u pravcu sredine pogače na par mesta izbuši običnom iglom za pletenje pre ubacivanja), a zatim se nad ovim papirom u istoj toj kesi ubaci jos jedan sloj medne pogače, ali sada pogače umešene sa polenom. Debljina ovog sloja je manja od one prvobitne, znaci manje od 1cm). Ovako pripremljena medna pogača je sada spremna za dodavanje tamo gde je potrebno dodati.

Zašto sam pravio pogače na ovaj način-dvoslojne? Iz više razloga. Osnovni razlog se sastoji u tome da ma koliko Vi bili vični da samo jednim pogledom prilikom zadizanja poklopca ocenite ima li i koliko legla u ovom još uvek zimskom periodu, nemoguće je da to dovoljno dobro ocenite a da pri tome ne vadite ramove iz sanduka, što svakako niko neće uraditi,na nekoj temperaturi od 10-15 stepeni –ubićete već postojeće leglo a o uznemiravanju da i ne govorimo! Ako bih pak dodavao samo „osnovnu“ pogaču, bez polena , pčele koje imaju više legla (ja to preciznije naravno ne znam) , ostavljam bez dopunske hrane (polena) za mlade larve. Ako je pak slučaj da društvo uprkos brojnosti nema mnogo legla ili ga nema ni malo, a dodaje se samo pogača oplemenjena polenom ,pčele će biti prinuđene da radi samo sopstvenog opstanka koriste ovu pogaču koja je zbog prisustva polena u njoj štetna za ishranu odraslih pčela. Sa prvim izletom će se ponašati kao da imaju „nozemu“, te proliv pčela. Možda će nekome izgledati neverovatno, ali stavljajući ovakve –dvoslojne pogače, prilikom kasnijeg prolećnog otvaranja sanduka zaticao sam logične slučajeve. U sanduku koji je imao malo legla i trebala mu je osnovna pogača, pčele su doslovce pojele donji sloj pogače a da su gornji tek tu i tamo načele. Kod društva koje je imalo više legla pčele su probile kroz donji deo pogače, probile papir koji je odvajao ova dva sloja i bukvalno „očistile“ gornji sloj pogače sa polenom, a da pri tome donji sloj nisu ni pipnule , tek koliko su napravile rupu da se probiju ka gornjem sloju. Naravno bilo je slučajeva da su trošile i gornji i donji sloj pogače ali uvek neravnomerno. Šta sam samom sebi ovim dokazao? Pčela se sama prilagođava ishrani koja je njoj potrebna datog trenutka, treba joj samo omogućiti kako da do dve različite vrste hrane sama dođe! Ja svakako znam da je za pčelare koji pčelare velikim brojem sanduka ovakvo pravljenje pogača nemoguća misija, ali pokušajte dodavanjem obe vrste kupovnih pogača u isto vreme gde je uvek prva preko ramova „osnovna „ pogača, ako je društvo dovoljno jako ono će se „probiti“ kroz prvu pogaču do druge! Pri tome je jako bitno voditi računa o kvalitetu- „tvrdoći“ pogača kojih kupujemo jer je uglavnom odnos meda veći nego što bi trebao biti te dolazi do „davljenja“ pčela kada krenu u potrazi za gornjom pogačom. Lično sam imao i ovakav slučaj!

Još jednom napominjem da je ovo moje „lično“ iskustvo u pčelarenju sa najviše 20-25 sanduka, koje sam hteo da podelim sa Vama. Voleo bih da neko od Vas isproba ovu metodu i verujem da će se i sam zaprepastiti onim što bude zatekao kasnije u sanduku. Naravno u pozitivnom smislu. Takodje je bila uočljiva razlika izmedju društava koje sam prihranjivao kupovnim pogačama i spravljenih po mom receptu, pri tome mislim na razvoj samoga legla u rano proleće.

I na samom kraju da ponovim, u koliko prilikom prvog pregleda uočite da je klube dosta nisko i da na ramovima iznad klubeta ima još uvek venca sa medom(5-6 cm), ni po koju cenu nemojte dodavati pogače – reda radi ili za svaki slučaj ! Dobićete samo efekat „uznemiravanja“ pčela u koliko kesa sa dodatom pogačom počne curiti naniže po ramovima. Pogače se dodaju samo u koliko za to ima potrebe a ne preventive radi, kako su činili neki pčelari iz mog kraja.

U nadi da sam Vam bar u nečemu pomogao ovim ličnim savetom, ja Vas pozdravljam, a za sva druga pitanja mi se možete obratiti preko rubrike „komentara“ na stranicama ovoga sajta kako bi omogućili i ostalim korisnicima da nešto više naučimo. Takođe pozivam i ostale pčelare da svojim člancima iz ličnih iskustava bavljanja pčelarstvom daju svoj doprinos ovom prelepom zanimanju. Često puta lična iskustva budu delotvornija. Moja malenkost će sa Vama i nadalje deliti višegodišnja iskustva u bavljenju pčelarstvom u mom rodnom Krivelju.

U sledećem nastavku će biti više reči o sukcesivnom dodavanju ramova sa saćem nakon izimljavanja pčela kako bi se dobilo maksimalno jako društvo pred prvu pašu!

Počasni član Pčelarskog društva „Krivelj“ iz Krivelja,

Bogdanović Milan,

Dodaj novi komentar

Priprema pčelinjih društava pred prvu pašu

Poštovani pčelari, ovom prilikom ću Vam govoriti o nekim stvarima na koje trebati obratiti pažnju, a koji mogu imati ključnu ulogu u pripremi pčelinjih društava za prvu veću prolećnu pašu. Pre nego što započnem sa ovom temom, savetovao bih vas da prelistate sajt http://www.u-pcelara-maradik.org . Izuzetno mi se je svidela jednostavnost kojom je gospodin Mr Naum Bandžov uradio njegov sajt, još više da je običnim i jednostavnim ,narodnim jezikom, obradio sve teme na ovome sajtu. Pre svega neizostavno pročitajte „7 smrtnih pčelarskih grehova“ Svetozara Gavrilovića pisanih još davne 1911 godine koje ćete takodje naći na ovome sajtu,http://www.u-pcelara-maradik.org/71/iz-naseg-ugla.html .

Prva i najvažnija stvar koja je važna kada je reč o „jakom društvu“ pred prvu pašu je zapravo samo izimljavanje pčela, o čemu smo pisali u prethodnom članku. Bilo kako bilo, za područje atara Kriveljskog i okoline, prva velika pčelinja paša je zapravo“ Bargemova paša“. Kako su Kriveljski atari prebogati bagremovom šumom, sve je više pčelara koji svoje pčelinjake lociraju u ovom području. Rejon „Kormaroš“, „Male Tilve“,“Šeret“ su uglavnom rejoni u kojima, u ovom selu dominira bagremovina. Sveukupna površina pod bagremom, samo u ovim rejonima u odnosu na ostale šume je približno 90% ili približno oko 2.000 hektara. Bagrema znači ima i te kako na našem području. Kako je pojedinim pčelarima bagremova paša jedna od najunosnijih i najizdašnijih u toku kalendarske godine, tako je i za naše pčelare ova pčelinja paša pored „Lipove paše“,najznačajnija kada je u pitanju kvantitet unosa meda. Svakako trebamo znati da izdašnost nektarom bagremovog cveta (bar u našem području) varira od godine do godine. Koliko će bagrem mediti svakog proleća zavisiće pre svega koliko su bile teške i hladne zime, te koliko je bagrem izmrzao tokom zime. Stvari na koje mi nemamo i ne možemo uticati, ali ne pamtim neku lošiju sezonu kad je bagrem u pitanju upravo iz razloga ogromnih površina pod bagremom , gde su pojedine lokacije sa slabijim izdašnošću kompenziraju sa nekom drugom lokacijom u neposrednoj blizini. Krivelj je kao stvoren za bagremovu pašu, posebno u rejonima koje smo naveli, zadatak je nas pčelara da u bagremovu pašu uđemo sa maksimalno jakim društvom. Maksimalnim brojem radilica koje će neumorno sakupljati bagremov nektar. Šta u tom smislu treba uraditi i svako društvo pomoći da ojača do maksimuma pred ovu pašu?

Širok je spektar aktivnosti koje Kriveljski pčelar treba preduzeti u ovom smislu. Navešću nekoliko iz mojeg iskustva.

- Svakako su društva“ izimila“ sa različitim jačinama u proleće. U koliko se opredeljujete da ona jača društva koja su izimila budu nosioci medobranja na bagremu, onda ni po koju cenu iz ovih jačih društava ne uzimajte leglo i pokušavate da pojačate slabija društva, pred bagremovu pašu! Umesto jednog jakog pred bagremovu pašu, koji će Vam doneti prinosa, imaćete dva slabija ili osrednja društva sa slabim unosom meda po sanduku. Ovo „izjednačavanje“ društva možete uraditi nakon bagremove paše ili najpovoljnije u toku bagremove paše. Oduzimajući ramove sa zatvorenim leglom iz jakih društava i dodavanjem slabijim, radi izjednačavanja, je poželjno uraditi jedino u toku same bagremove paše, nikako ranije. Zašto u toku bagremove paše? Zato što se počeci prirodnog rojenja pčela u našim krajevima poklapa sa sredinom i krajem bagremove paše! U koliko jako društvo nije dobilo nagon za rojenjem ili nije ušlo u pripremu za rojenje (jako važan detalj), poželjno je da od izuzetno jakih društava oduzmete ram ili dva rama sa zatvorenim leglom i na njihova mesto dodavati prazne ramove,kako bi na ovaj način sprečili prekomeran broj pčela koja će egzistirati u ovakvom sanduku,te veliku količinu nesazrelog meda u sanduku, što neminovno dovodi do prirodnog nagona za rojenjem. Ako svakodnevno imate uvid u Vašem pčelinjaku, svakako ćete ovim potezom postići dvostruki efekat. Sprečiti prirodan nagon za rojenjem jakih društava i u isto vreme pojačavanje slabijih društava. Samo iskusniji pčelari znaju kad ovo uraditi jer se procena ove radnje prevashodno bazira na tok bagremove paše i praćenja stanja u svakom sanduku ponaosob. Samo jedan dan zakašnjenja će dovesti do nezaustavivog nagona pčela ka rojenju. Zapamtite da je uvek bolje imati jedno jako društvo nego li tri slaba. O drugim načinima i koracima koje treba preduzeti da bi se pokušalo sprečiti prirodno rojenje, koje je za svakog ozbiljnog pčelara, loša varijanta, govorićemo u nekom od drugih članaka.

- Vratimo se na pripremu društava pred bagremovu pašu. Svako društvo ili svaki sanduk sa pčelama je priče za sebe. Svakako je svaka pčelinja zajednica izimila sa različitim brojem pčela u sanduku. Matice su (bar u našem kraju) već početkom januara započele sa polaganjem. Leglo je svakako i sa leve i sa desne strane ograđeno mednim ramovima(ramovima sa medom). Neophodno je dodavanje praznih ramova pored već postojećih ramova sa leglom, te omogućiti matici da polaže jajašca u veći broj ramova. U rano proleće kada je temperatura još niža najpoželjnije je dodavati rezervne prazne ramove koji su u prethodnoj godini već služili za leglo(ramovi sa tamnim saćem). Ovo iz sledećih razloga: Prilikom svakog presvlačenja pčelinje lutke ona u svojoj satnoj čauri, presvlačenjem ostavlja na zidovima saća svoj kokon. Svoju košuljicu. Što je više kokona naslagano na unutrašnjim zidovima to je saće tamnije i jače. Dobra osobina ovakvih ramova za dodavanje je upravo stoga što su ovi (tamni ) ramovi topliji za jajašca i pčelinje lutke! Ovakve ramove je poželjno dodavati jedino kao prve ramove za dodavanje i kod nižih spoljnih temperatura. Već kod znatno toplijeg vremena ove ramove polako prebacivati u medni deo jer su: prvo čvršći i neće se deformisati prilikom vrcanja meda ili se lomiti, a druga stvar je :treba ih izbaciti iz legla zato što se iz ovakvih ramova izlegaju gabaritno manje pčele. Ove ramove prebacivati u medišni deo sa već zatvorenim leglom i koristiti Hanemanovu rešetku da bi sprečili da ih matica ponovo zalega jer ona to vrlo rado čini pre na ovim starim ramovima nego li na novo formiranoj satnoj osnovi. Ako nemate Hanemanovu rešetku , stavljajte ga kao pretposlednji ram u gornjem nastavku-manja je verovatnoća da će ga matica ponovo zaleći. Samim odlaganjem kokona na spoljnim zidovima svake čašice, u isto vreme se smanjuje kubatura te čašice te se u takvim ramovima ne mogu razviti krupnije pčele! Svakako bi svako želeo da ima u svom sanduku krupne pčele koje su i snažnije radilice. Satne osnove dodavati levo i desno od legla kako bi se zaokupile tek izlegle mlade pčele u gradnji mladoga saća i kako bi se matici omogućilo više prostora za polaganje jajašca. Satne osnove znači dodavati za formiranje legla tek kasnije u proleće kada imate dovoljno mladih pčela u sanduku pošto su jedino mlade pčele zapravo voskari ! Ne preporučujem dodavanje ramova radi formiranja legla sa ramovima iz kojih je tek izvrcan med u toku paše, zato što će se u većini slučajeva desiti da ga umesto matice zaposednu pčele radilice nektarom i imaćete šarenila u delu za leglo. Trebate znati da pregrađeno leglo sa mednim ramom matica ne preskače u potrazi za sledećim ramom gde je već staro leglo, zato izbegavati dodavanje izvrcanih mednih ramova u ovom periodu u delu sa leglom. Ako već to morate činiti, onda pre svakog dodavanja izvrcanih ramova u delu sa leglom, te ramove isfajtajte mlakom vodom neposredno pre ubacivanja u deo sa leglom kako bi omogućili pčelama da ga brže i lakše očiste od ostatka meda i pripreme matici za poleganje. Fajtajte mlakom vodom i što brže sa takvim ramom u sanduk, da ne bi hladan ram dodavali u toplo leglo i izazvali termo-šok u susednim ramovima sa već postojećim leglom(približno izjednačite temperatutu rama koga dodajete sa temperaturom legla).

- Zamena starih podnjača je jedan od poslova koje se rade u ovom periodu,neposredno nakon izimljavanja, a najmanje nedelju dana pred veliku pašu. Nije poželjno menjati podnjaču u toku same pače jer time menjate prepoznatljiv miris stare podnjače pčelama radilicama . Još lošije je menjati istovremeno podnjače na dva susedna sanduka. Dolaziće do lutanja i prebega pčela radilica iz jednog u drugi sanduk. Ono što trebate znati je da će u toku najžešće paše pčele stražari na sletnoj dasci skoro uvek propustiti pčelu iz drugog sanduka, bez obzira što vide da je iz drugog društva u koliko zaluta na njihovu sletnu dasku, ali samo ako je „natovarena“ nektarom ili polenovim prahom. U koliko osete da je „prazna“ neće je propustiti unutar košnice.

- Priprema dovoljnog broja nastavaka ili polunastavaka za medište ,umetanje satnih osnova na ramovima, su nezaobilazni pripremni poslovi pred glavnu pašu.

Nadam se da sam Vam sa par saveta iz mog ličnog iskustva pripomogao u jednom od najvećih zadataka-pripremi društva pred prolećnu pašu. U narednom prilogu ćemo više govoriti o rojenju pčela i merama koje preduzeti oko sprečavanja prirodnog rojenja, i takodje o jednoj jako osetljivoj temi : Kada vrcati med!

Bogdanović Milan

Pčelarsko društvo „Krivelj“ iz Krivelja

Dodaj novi komentar

Med kao hrana i preventiva

Različiti tipovi ugljenih hidrata ponašaju se drugačije u telu i deo su različitih prehrambenih paketa. Fabrički šećeri ili table šećera koje nemaju nikakve vitamine ili ma kakve hranljive materije ne može biti najbolji izbor ugljenih hidrata. U stvari, oni su protivnici zdravog imunološkog sistema - i suzbijaju imunitet ćelija. Na primer, čokolada može da zadovolji glad zbog visoke količine šećera i masti, ali mogu da kreiraju deficita hranljivih materija u telu. To je razlog zašto ima toliko gojaznih ljudi koji su u isto vreme gojazni i lošeg zdravlja. Najbolja vrsta hrane da obezbedi stalno snabdevanje energijom, ali i drugim hranjivim materijama i dovede telo u sklad je med, prirodni zaslađivač koji sadrži dodatke u obliku proteina, minerala i vitamina. Uzimanje meda pomaže da se podigne nivo antioksidanata koju su potrebni organizmu.

Redovnom upotrebom pčelinjeg meda: Med je i hrana i lek