U lovu sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije

Kao i ranijih godina,svoje novogodišnje i božićne slobodne dane proveo sam u mom rodnom selu. Ništa prijatnije za gastarbajtera kada se nakon naporne radne godine nađe u svom rodnom kraju . Svoje ukućane na prvom mestu,pa zatim rođake, prijatelje, sve treba nakon duže vremena posetiti i obići. I naravno, svo svoje ostalo slobodno vreme sam proveo u društvu mojih lovaca...

I - deo

Kao i ranijih godina, svoje novogodišnje i božićne slobodne dane proveo sam u mom rodnom selu. Ništa prijatnije za gastarbajtera kada se nakon naporne radne godine nađe u svom rodnom kraju . Svoje ukućane na prvom mestu,pa zatim rođake, prijatelje, sve treba nakon duže vremena posetiti i obići. I naravno, svo svoje ostalo slobodno vreme sam proveo u društvu mojih lovaca. Neopisiv je doživljaj naći se na prostranim lovačkim terenima,u lovnom reviru Lovačke sekcije „Sloga“ iz Krivelja. Kao što se samo lovci to mogu organizovati u svom kutku,lovačkom domu,i ove godine je deo Kriveljskih lovaca su sa svojim porodicama organizovali doček nove godine,božića i stare nove godine. I kao što to uvek i biva,lovačkim porodicama su se i u ovim prilikama pridružili i mnogi drugi domaćini što iz Krivelja, što i iz drugih mesta. Lovački dom u Krivelju je bio premalen da primi sve zainteresovane, a organizacija je bila po sistemu: svako po nešto donese a nešto se organizatoru kao troškovi i plati. Za roštilj ili pečenje, zna se, uglavnom bude zadužen Slaviša Lapadatović. Uz prijatne zvuke sa muzičkog stuba pratio se je i program lokalnih TV stanica. Vatromet je u samu ponoć parao nebo iznad Krivelja, a nakon vatrometa se je neko dosetio da bi jedan vlaški kačamak bio kao šlag na tortu! Rečenu-učinjeno! Kuća DušanaTrujića je najbliža lovačkom domu od svih prisutnih. Brašna od belog kukuruza,krupnije mlevenog za ovu poslasticu,naravno ima i pokrenula se je mala ekipa da u kući Trujića potpali „Smederevac“ na drva i pripremi kačamak za celu veselu ekipu u domu. Sa ranim jutarnjim satima,društvo se je polako osipalo, a za lovce je preostalo samo par sati spavanja – kreće se u lov!

Više temperature za ovo doba godine su učinile da  starog snega bude po brdima samo na severnim i severozapadnim padinama. Sasvim dovoljno da se na prelazima mogu uočiti tragovi divljih svinja. Četiri do pet terenskih vozila bilo je dovoljno da se potovare lovci, oprema, lovački kerovi. Na zbornom mestu u Lovačkom domu su se zatekli svi koji su do pre par sati na istom mestu dočekali Novu godinu. Lovački entuzijazam i želja za druženjem je jača od svakog umora. Grupa sa kojom sam i ja lovio posedovala je dozvolu za lov na potezu „Tilva cerovi“. Sledio je, „teška srca“, polazak iz Lovačkog doma i svako sa terenskim vozilom je trebao preći i obići dogovoreni deo lovnog terena ne bi li se pronašli noćašnji tragovi divljih svinja, ako su se pokrenuli u toku prethodne noći? Najdužu relaciju smo imali ja i predsednik sekcije Dragan Karabašević. Mali Krivelj, pored podnožja planine „Drenovo“ – „Ogašu al rau“( Surovi potok) – sve do zadnjih naseljenih kuća u Krivelju, podno planine „Veliki krš“ do kuća domaćinstva Karabaševića. Dalje, zaobilazeći brdo „Strnjak“ – kolskim putevima dalje prolazeći pored napuštenog domaćinstva Karajmanovića i susreta sa jednom od naših  grupa na mestu „Kurmatura“.  Druge dve grupe su se trebale susresti kod mesta zvanog „Ograde“. Samo zahvaljujući naprednoj tehnologiji i mini radio stanicama (popularno toki-vokijima), svi članovi grupe su sve vreme u radio kontaktu. Slušaju se i dešavanja kod drugih grupa na drugim terenima, pozivaju se i lovci iz drugih grupa,raspituju se uzajamno ima li divljači na njihovim terenima.  Sve u svemu lepa organizacija lova, ali ono što bi bilo atraktivno, svežih tragova divljih svinja – ni od korova. Jedino su se pojavili tragovi nekih nazimaca koji su dva-tri dana ranije iz pravca „Tilva cerovi“ prešli u skoro nepristupačan „Veliki krš“ kod mesta zvanog „Oskoruša“  tj. „Kurmatura“. Nema tragova,pristupa se ceremoniji doručka na terenu. Prethodna grupa koja je pristigla na mestu „Kurmatura“, a koju je predvodio Slobodan Stanković, je već založila vatru tako da se nevezano za našu drugu grupu donosi odluka da se „olakšaju“ naši rančevi. Nesvakidašnji su to događaji – doručak na terenu. Bez kašika i viljiški, samo uz, nezamisliv rekvizit-lovački nož, svaki ovakav doručak je priča za sebe. Divljač je uvek sekundarna stvar. Važno je naći se daleko od civilizacije,od svakidašnjice,zaboraviti na sve probleme koji svakog od nas muče. Sve se to u ovim trenucima zaboravi ili potisne u podsvest! Kako na terenima „Tilva cerovi“ nije bilo svežih tragova divljih svinja, teška srca se odlučuje da Dragan Karabašević i Željko,koji je svojom Ladom nivom potegao čak iz Vlaola, zagaze malo planinu „Veliki krš“ , puste kerove po dosta starim tragovima nazimaca koji su zašli u ovu planinu, pa šta bude! Ako se iz krša spuste,pod atakom kerova,prema našim zasedama u podnožju „velikog krša“ dobro jeste, ako ne …..? I kao što to umeju psi koji su dugogodišnje obučavali za ganjanje isključivo divljih svinja, pušteni kerovi su uz neprekidni lavež sledili tragove divljih svinja starih i dva ili tri dana. Nama je jedino preostalo da iz podnožja pratimo njihovo kretanje orijentišući se jedino po njihovom kevtanju. I kao što se pretpostavljalo,kerovi su prešli u punom lavežu  ogroman deo terena na samom kršu i zaustavili se na uobičajenom mestu na „velikom kršu“, gde najčešće i zalegaju svinje na ovoj planini- na mestu zvanom „Korkot“ ili „Šru ku faž“(Bukovski red), jedino mesto na južnom obodu „Velikog krša“ gde  na oko 1000 metara nadmorske visine u ovo čisto krečnjačkoj planini,pri samom vrhu ima male bukove šume. Kerovi su prisitigavši na ovo mesto iz faze intenzivnog  teranja prešli u oblajavanje. Znači pronašli su na legalu divlje svinje idući za njihovim tragom starim najmanje dva dana! Nama je jedino preostalo da jedva teško razaznajemo njihov lavež,što zbog jako velike daljine(skoro sam vrh planine), što zbog severnog vetra koji je i pored sunčanog dana počeo da sve više duva i da se ponadamo da će se svinje pokrenuti. Iznenadila je sve činjenica da se nazimad ne digne sa legala iz prve, uprkos žestini pasa za koje se zna kakvi su? Pomerali su se psi u tamo nekom krugu, od 700-800 metara,levo i desno,malo niže-malo više ali da oprave svinje na ma koju stranu nisu uspevali. Tek nakon nekog vremena je neko iz neke druge grupe dojavio da je jedan krupniji vepar u toku noći prešao sa planine „Stol“ na taj deo „V.Krša“ što je dalo objašnjenje za ovakvo ponašanje kerova. Starija svinja ili „samac“ se ne pokreće tek tako lako bez obzira i na žestinu pasa. Tu na samom vrhu „Velikog krša“ je itekako siguran i bezbedan. Ne mili mu se da napusti tako dobro stanište i da krene u avanturu ka nekoj drugoj lokaciji. Adrenalin je,pri svakoj manjoj promeni lokacije kerećih laveža, rastao kod svakoga od nas. Znali smo,ako se svinja pokrene u beg,onda joj nema zastajkivanja,bežaće u punom trku ispred kerova sve dok na neku stranu „ne probije“! Pošto su još neki lovci u međuvremenu pustili i njihove kerove, na samom vrhu je nastao pravi metež. Od jednom se jedna grupa kerova odvaja i kreće u žestokom pogonu nizbrdo pravo na pravac prema mestu „Varnice“ (krečane) gde je bilo od samom starta više naših lovaca u zasedi. Svi mi koji smo bili i levo i desno od mesta Krečane, očekivali smo skore pucnjeve. Kerovi su već u samom potoku-pucanj visi u vazduhu.Radio stanica se oglašava : „Srndać“!!! Razočarenje kod svih prisutnih lovaca. Matorog samca je daljnjih muka spasio neki srndać,koji se je pitaj boga zašto i on našao neposredno pored svinjskog bivaka. Ostali kerovi, koji nisu u potpunosti obučeni za pogon isključivo divljih svinja, su napravili celu ujdurmu sa tim srndaćem. Povukli su za sobom,svojim žestokim lavežom i ostale kerove tako da se današnji lov mogao smatrati završenim! Svi smo se okupili kod mesta „Ograde“,potovarili u svoja terenska vozila te sačekavši i zadnjeg kera da se spusti sa „Velikog krša“, krenuli put sela u nadi da ćemo sutra biti bolje sreće? Prvi lovni dan u novoj 2011 godini, 01 januara, je bio završen!

II – deo

Svanuo je 2. januar u novoj 2011 godini. Po pređašnjem dogovoru,okupljanje naravno gde drugde-u lovačkom domu u centru sela. Ista meta - isto odstojanje. Dogovor isti,maršute za pretragu terena iste. Pristigli su sa nama i još neki lovci koji su propustili prvi dan novogodišnjeg lova. Pojačana ekipa kreće put novih lovačkih avantura. Ja i Karabašević, “Suzukijem“ prelazimo najdalju relaciju. Ponovo smo načinili kompletan pregled terena kao i prethodnog dana. Ekipe se nanovo posle obilaska okupljaju na dva mesta, „Ograde“ i „Kurmatura“ obilazeći u velikom krugu potez rejona „Tilva cerovi“. Preslikan dan u svemu kao i prethodni. Grupe izveštavaju – „Nigde traga od divljih svinja“! Kako su neki rančevi od nekih lovaca koji su se skupili kod „Ograde“, nalazili u našoj  Vitari, odlučujemo da ne doručkujemo sa grupom na „Kurmatura“ lokaciji, već da im odnesemo rančeve i sami se prebacimo na lokaciju „Ograde“. Sedamo u terenca i krećemo. Prati nas još jedan prohladan ali sunčan dan. Bar nešto za utehu. Prolazimo Vitarom pored već napuštene kuće baba Vuke,divimo se upornosti našeg kolege Tise Lapadatovića koji je u ovoj nedođiji zasejao njivu kukuruza isključivo za prehranu divljih svinja,ali i čeki koju je sa puno muka sačinio neposredno uz ovu njivicu. Silazimo ka potoku i mestu zvanom „Krečane“. Iz nizbrdice polazimo polako u uzbrdicu. Dragan profesionalno i sa maksimalnom pažnjom vozi terenca i u isto vreme neprekidno prati svaki trag na snegu. Zastajkuje gde mu nije sve jasno ili sumnjivo,vraća se na nekim mestima nazad da sam sebi potvrdi nešto što je video i sve tako redom. Ja sam se skoro nezainteresovano uvalio u sedište gledajući takodje levo i desno duž puta, ali pošto su ceo ovaj teren već prošli lovci one druge grupe,nema nekih posebnih draži ako su već rekli da nema tragova. I iz ove idilične vožnje trže me Draganov glas:“ Divlja svinja!“ U istoj sekundi sam i ja sa moje strane uočio trag divlje svinje. Vepar samac je sišao noćas sa „Velikog krša“ !!!    Kako to da ovoliki trag na snegu nisu primetili lovci koji su ovuda prošli pre nas ????  Pitali smo se i ja i Karabašević! Kako je u međuvremenu dogovoreno, iza nas je krenula i druga grupa koja je bila ostala na mestu „Kurmatura“,rešili su da i oni doručkuju svi na jednom mestu –kod „Ograde“! Dogovorih se sa Draganom nikome ništa ne kažemo. Hteli smo da vidimo da li će makar ovo društvo iza nas iz njihovog terenca videti ovako jako uočljiv svinjski trag na golom snegu? Prvi stigli u kamp kod „Ograde“ mesta koje je dobilo ime po jednoj većoj njivi koju je,da bi zaštitio od divljači,a posebno divljih svinja,domaćin pre dugo godina „ogradio“ ogradom od taraba. Nekad bilo,ograda je delom istrulela i propala, ali naziv  mesta -„ kod Ograde“ostade! Prvenstveno u našem lovačkom rečniku a kasnije se je odomaćilo i kod drugih meštana. U kampu raspoloženje na nivou. Tise Lapadatovića kolega lovac,čuven po nadimku „Medicina“ je još u jutarnjim satima poranio i sa Gornjanske strane „Belih voda“ uspeo se na sam vrh Velikog krša, konkretnije do mesta gde su kerovi oblajavali prethodnog dana vepra samca čije smo tragove uočili ja i Dragan, a koji se je očigledno spustio sa ove teško pristupačne  planine u pitomije krajeve kudikamo lakše za lov. Kontakt sa „Medicinom“ su uspostavili i izvestio je ovu grupu da je naišao na svež trag divlje svinje,da ga prati i da tragovi vode duž „Velikog krša“ u pravcu ka mestu „Kurmatura“ ili prema Karajmanovićima! I počinje moja i Draganova šala! Kada je pristigla i druga grupa sa „Kurmature“ ,i kad je očigledno da ni oni nisu uočili svež trag divlje svinje, Karabašević pušta iz Vitare neku muziku,ton do daske,počinje vlaško kolo oko Vitare,totalno nezainteresovani za sve što drugi pričaju ja i Dragan igramo vlaško kolo! Ostali postaju nervozni,neki viču:“Gasi muziku“, neki „Tišina svinja je tu u kršu“…….. sve u svemu za nas dvoje jako smešna situacija! Kako nismo mogli dugo da izdržimo u svoj ovoj šali, na kraju im rekosmo šta je i kakva je situacija. Tisa,lovac sa velikim iskustvom,se čudio samom sebi kako to da nije uočio te tragove? Ali, dešava se svima,pa što tako nešto se ne bi i našim lovcima desilo? Previd, ali slučajnost sa zaboravljenim rančevima u našem terencu,menja iz korena tok današnjeg lova. Brzi dogovor pada u trenutku. Karabašević  Vitarom  polazi iz kampa i ide sa Tisom u obilazak ne bi li videli na koju se je stranu ovaj „samac“ zaputio tj. Da li je ostao u potezu „Kurgol“ brdo ili produžio dalje prema asfaltnom putu Veliki Krivelj-Mali Krivelj tj.“Tilva Cerovi“? Nakon obilaska terena, nakon nekog vremena se vraćaju u kamp i pada dogovor i raspored lovaca. Kako su teško mogli da odrede da li se je svinja izvukla iz “Velikog i Malog Kurgola“, zato što sa južne strane nema snega i teško je videti svinjski trag,pogotovu ako je prešao preko neke livade,na osnovu njihovog zapažanja pravi se blokada oko brda „Kurgol“. Mene,zajedno sa Perom Jankovićem i njegovim ocem,čika Dragijem i „Žmacom“ ,zapada potez kod mesta zvanog „kod bukve“! Pera kao najiskusniji,raspoređuje nas četvoricu na naša mesta. Džipove smo poterali i tu su uz nas,ne bi li zatrebalo da se, u koliko svinja probije zasedu između Velikog i Malog Kurgola,da se njima što pre prebacimo kod mesta „Krečane“ pošto neprikosnoveno iskustvo govori da će ova svinja kada se pokrene ponovo hteti da prebegne ka „Velikom kršu“- najsigurnijem staništu. Isčekivanje  na čeki. Minuti prolaze kao večnost. Naslonio sam se ispod puta na dve spojene mlade bukve neposredno ispod ogromne bukve po kojoj je mesto i dobilo ime ,a koja je iznad puta. Po prvi puta sam na ovoj čeki a pređašnja iskustva nedvosmisleno govore da se nalazim na jednoj od najaktuelnijih lokacija gde divlje svinje najčešće prolaze. Svestan toga utoliko mi je nervoza bila veća. Kako sam toga jutra zaboravio svoju radio stanicu i fotoaparat,nisam bio u mogućnosti da „uživo“ pratim komentare ljudi iz potere. Sluh sam maksimalno napeo ne bi li iza brda načuo kerove da nekuda,tamo u mom pravcu ganjaju. Prvih pola sata je bilo najnapetije za mene. I taman kada sam se malo opustio,odlepio se od ove dve bukve, odjednom žestok pogon pasa neposredno ispred mene u šipražju. Odakle su naišli,nemam pojma. Kako ih nisam čuo ranije ,još manje sam toga bio svestan. Grčevito sam držao svoj karabin spreman svakog trenutka da ga usmerim ka mestu gde bi se pojavila divlja svinja. Kerovi kako se naprasno pojaviše na prevoju tako i u punom trku nastaviše svoj pogon po vrhu ciljajući pravac druge zasede. Neprestano sam pitao sebe kako me je ta svinja nanjušila,osetila? Tek kada sam čuo lavež pasa tamo negde iza druge zasede a da nije bilo pucnja,postao sam svestan da ti kerovi ne teraju divlju svinju-ponovo neki srndać i kerovi među čijim lavežima nisam raspoznao lavež Đinke, Karabaševe keruše. Prošlo je narednih pola sata sve dok Pera koji je bio nedaleko desno od mene nije rekao da odem do njegovog oca i još jednom pogledamo deo puta nizbrdo od nas,da još jednom se pogleda da svinja možda nije već prošla prema „Kornjetu mare“ tj prema „V.kršu“. To je značilo da su svinjski trag ljudi iz potere negde zagubili. Poslušao sam i zajedno sa čiča Dragijem još jednom sa najvećom pažnjom pretresli još tih kilometar puta brižljivo zagledjujući svaki trag koji je prešao preko puta. Nigde ništa, ta svinja na našoj strani nije prolazila. Stanica čiča Dragija se je oglasila, Pera je nalagao da se što pre vratimo, pokupimo vozila i preselimo se na drugu čeku jer su mu javili da je trag pronađen i da ta svinja nije u „Kurgolu“ već da se je spustila dalje niže prema asfaltnom putu, voćnjacima i vinogradima  Golubovića. Nas četvoro,utovarismo se u vozila i kolskim putem produžismo do mesta „Živkovića vinogradi“. Dok smo ja i Pera parkirali,zaključavali vozila ostali su se već naveliko postavili duž puta koji je odvajao „Veliki kurgol“ od „Malog Kurgola“ a u potezu od Golubovića vinogradi pa sve do Živkovića pojate. Krenuli smo i mi u tom pravcu, ali kako sam video da ima dovoljno ljudi na tim prelazima,rekoh Peri:“ Peki ja ostajem ovde !“ Malte ne do samih vozila. Petar se zagleda naviše i odgovori:Pa, ostani! Produžih još nekih 50 metara jednim kolskim putem i predamnom puče ogromna livada. Ispred,levo i desno do zapuštenih vinograda koji su davno zarasli u korov,zapušteni očigledno davno. Sunce je bas zapeklo u rano poslepodne, a na mojoj lokaciji ni traga vetru koji je duvao na prevoju. Ostavih karabin i vratih se do džipa i iz njega izvadih jedno vojničko ćebe. Vratio sam se do karabina na samoj ivici livade,prostro ćebe i ispružio se koliko sam dug na njemu. Posmatrao sam čistinu ispred sebe svestan da skoro nikada svinja nije pretrčavala baš ovu livadu. Uvek je birala najkraći put preko bilo koje čistine ne bi li se prebacila iz šume u šumu. Šanse da se to meni desi na ovoj lokaciji su bile 1:100,ali šta je tu je,sedi gde si i ćuti! Nakon dobrih pola sata začuo sam tri pucnja sasvim daleko iza prevoja koji je bio sa suprotne strane kotline i livada na kojima sam se ja nalazio. Znači, divlja svinja je dignuta, a možda već i odstreljena od strane potere? Zvoni mi mobilni telefon i Stanković Slobodan me obaveštava da je svinja podignuta i da je kerovi vitlaju u našem pravcu,da obratimo pažnju. Ležao sam potpuno ispružen na ćebetu,rasterećen i zatvorenih očiju uživao u milovanju zubatog sunca koje mi je baš prijalo, svestan da ovoga puta nisam na udarnom mestu prelaska divljači. Iz ovog bezbrižnog plandovanja me je trgao lavež pasa goniča iz daljine. Čula se Đinka po njenom karakteristično piskavom glasu tamo negde iza prevoja koji je bio na nekih 700 metara ispred mene. To je značilo samo jedno – svinja je jako blizu zasede. Buljio sam neprestano sa mog ležaja duž celog prevoja suprotno od mene,ne bi li video u daljini divlju svinju koja verovatno treba da izađe na zasedu desno od mene. Poretka šuma  i grabčina kojom je obrastao taj prevoj po celoj dužini sam video kao na dlanu. Severna strana tog prevoja je bila pod snegom tako da je lako bilo uočiti čak i zeca da je trčao vrhom prevoja. Ali, avaj…….  Đinka se je na moje zaprepašćenje oglasila na samom prevoju ali dosta niže čak i od moje krajnje leve lokacije cele zasede. Na skoro kilometar niže čak i od mene,prelazi preko prevoja otprilike,koliko ja znam,u pravcu kaptaže za vodu, pokojnog rođaka, Bore Gadžića. Kroz glavu mi je u trenutku prošla pomisao: Ode preko šumom zaraslog proplanaka iza naših uparkiranih džipova! Znajući da sa druge strane postoji kotlina koja je gola čistina i da imam skoro kilometra dužnih za pucanje,jednog trenutka sam hteo da otrčim tih 200 metara i izađem na ivicu te kotline koja je bilo levo i iza moje lokacije. Onda sam se dosetio jednog davnog pravila koje smo u žaru i lovačkoj strasti često zaboravljali- sa divljom svinjom se nije trkati! Uvek bi ona pobeđivala. Ako je prošla,neka prođe,iluzorno je trkati se sa njom. Dok sam sve ovo strelovito valjao po glavi, Đinka je sa prevoja već sišla u samu kotlinu levo od mene žestoko kevćući. Posmatrao sam teren ispred mene u pravcu kevtanja Đinke, ali i dalje najčešće posmatarjući prevoj suprotno od mene,nadajući se da će ipak ta svinja,po svoj logici stvari,zalomiti po prevoju i izaći na moje kolege iznad mene. Jednog trenutka sam krajičkom oka zapazio neko kretanje krajnje levo od mene,na samoj ivici kupinjara zaraslog pored guste neprolazne grabčine. Na nekih stotinjak metara u tom pravcu se je,do same šumice,nalazio jedan poveći plast sena. Očigledno da je domaćin zapustio to seno i da je uzaludan trud bio pokositi,pokupiti i uplastiti toliki plast sena koji je sada truleo na toj livadi. Zadigao sam se sa svog ležaja i neprestano gledao u taj plast sena iza kojeg je ta senka zašla. Ništa! Ništa se ne dešava,to što je zamaklo iz plasta sena očigledno ne mrda ili sam ja obnevideo od uzbuđenja? I baš kada sam sebe ubedio da sam pogrešio i da mi se sve to učinilo, iza plasta se –poprečno meni pojavljuje divlja svinja. Sivom dlakom se skoro uklopila bojom u boju cele livade. Sasvim zamorena očigledno,trčala je bacajući se kao srndać uzbrdo po sredini livade. Pravac kretanja –poprečno ispred mene i dalje do gusto zbijene zasede kod napuštenog vinograda. Daljina kojih 70,80 do 100 metara. Iz ležećeg stava sam se prebacio u klečeći posmatrajući ovu divljač kako elegantno poskakuje sredinom livade,hvatajući je po celoj dužini. Kao na filmu,imao sam sasvim dovoljno vremena da je uslikam i kasnije zapucam. Nanišanim i prvim metkom promašim. Stopio se pucanj sa njenim preskokom preko jedne međe koja je delila ovu livadu na dva dela i prebacim je. Repetiranje,sasvim mirno nišanjenje,drugi pucanj i svinja se preko glave preturi kao dobro upucan zec u punom trku. Još nekoliko trzaja i svinja ostaje na sred livade. Čuju se čestitke kolega uzbrdo od mene koji su svakako sve ovo posmatrali kao u dobro izrežiranom filmu. Moja radost još uvek nije savladala iznenađenje sa lokacijom gde je ova divlja svinja izašla što je bilo neuobičajeno. Nikada svinja u mojoj dosadašnjoj lovačkoj karijeri dugoj 30 i više godina na ovim terenima, nije izašla tu gde jeste sada izašla. Očigledno da nema pravila. Đinka  stiže i počinje čupanje dlake koja leti na sve strane. Režeći ne dozvoljava drugom keru koji je čitavim pet minuta,istim tragom,stigao kasnije,da se približi svinji. Instinkt kojim su uglavnom obdareni svi goniči. Sledi slavlje i čestitanja od kolega, fotografisanja. Put od 1.000 kilometara da bi se ovo doživelo, se je isplatio. Lovačko srce je prepuno! Još će se dugo prepričavati luda maršuta kretanja ove divlje svinje na „Kurgolu“! Veselje nakon uspešnog lova se nastavlja u Lovačkom domu naše sekcije,u našem Krivelju.

III – deo

Naporan put od Beča do Krivelja, doček nove godine, tri uzastopna dana u lovu, učinilo me je vrlo umornim i poželeo sam da se u krugu mojih roditelja i rodnoj kući malo odmorim. Tek što smo se vratili iz lova u kasnim popodnevnim satima me poziva predsednik Karabašević Dragan i hladno pita: Hoćeš sutra u lov? Gde,šta,zašto, dolazi nam Predsednik Lovačkog Saveza Srbije,gospodin Zoran Popović u lov u Krivelj ! Da je bilo ko drugi predsednik u pitanju,zahvalio bih se jer mi je zaista trebalo malo podužeg sna i odmora, ali Zorana znam lično već duže godina. Pre desetak i više godina smo se takmičili u gađanju glinenih golubova  i to u dve tri sezone. Zapadna i Istočna liga,tako to nekad beše. Našeg predsednika pamtim kao dobrog pucača na golubove i dugo godina smo bili u kontaktu. Posebno me je obradovala vest kada sam čuo da je izabran za predsednika LSS, poznavajući Popovića kao jako korektnog momka iz takmičarskih dana, bio sam siguran da će opravdati mesto na kome je izabran od tadašnjih delegata LSS. Kako ovo nije prvi dolazak Popovića kao lovca u Kriveljskom lovištu, naravno da sam pristao da se pojavim i četvrtog dana uzastopno sa mojim lovcima u ovom upriličenom lovu za ovu priliku. Sutradan sam tek saznao da je gospodin Popović zoran trebao loviti u ataru sela Donja Bela Reka, ali je zbog malog broja divljih svinja,bez snega i tragova na terenu,iluzorno ići u lov na Belorečkim terenima. Veća je verovatnoća bila naći divlje svinje u Krivelju. Uz zajednički dogovor lovaca iz D.B.Reke i članova predesdništva OLO „Bakar“ Bor, krajnji dogovor je pao da se ovaj zajednički lov upriliči na terenima lovnog revira lovačke sekcije „Sloga“ u Krivelju.  Lovački dom u Krivelju, jedini objekat ove namene u celoj Opštinskoj Lovačkoj Organizaciji „Bakar“ Bor je i ovog puta bio spreman da se u njemu pre a i posle lova okupe zvanice i domaćini. Još jedan dan za druženje, razmenu lovačkih iskustava,doskočica,šala i svega što lov čini atraktivnim je pred nama. Kako to valjda jedino Kriveljani znaju da se brzo organizuju, skovan je plan,prvo obilaska terena i lovišta i potrazi za svežim tragovima divljih svinja. Znalo se da su prethodnih dana odstreljene tri divlje svinje. Dve u potezu „Crvena“ i jedna u potezu „Kurgol“-„Tilva Cerovi“.  Krenuli su terenska vozila u ranim jutarnjim satima 4. Januara u obilazak terena. Poslednjeg dana produženog lovnog vikenda smo ponovo izašli na naš stari teren. Počeo je da seje vrlo slab sneg i severac se je pojačao. Uobičajeni dolazak na „Kurmaturu“ , doručak po lovačkim pravilima,sveže meso isprženo na vatri oko koje smo se svi skupili zbog hladnoće,imalo je svojih čari. Obilazeći predhodno, oko „Strnjaka“  uočili smo ja i Karabašević tragove vukova kojih u našem lovnom području u zadnjih desetak godina svakako ima. Sudeći po tragovima vitlali su srneću divljač ali šanse su im bile male obzirom da snega skoro i da nema. Slab sneg je napadao tokom noći i do samoga jutra,prekrio stare tragove i to je bila dobra okolnost. Bilo koje novo kretanje divljači tokom noći će se lako uočiti. Ali, lov ne bi bio „lov“ kada bi se sve želje ostvarile. I pored svojskog truda i obilaska ogromnog terena lovnog područja LS „Sloga“ Krivelj, nismo uspeli da pronađemo svežije tragove. Najsvežiji su bili ogromni  tragovi  vepra samca koji je dva dana ranije iz „Drenova“ prešao u „Kraku Bugaresk“ i tu mu se gube svi dalji tragovi. Snega nije bilo na južnim padinama poteza „Kraku Bugaresk“ i nemoguće je bilo odrediti dalje kretanje ovoga samca. Jedno manje krdo nazimadi je sa „Velikog krša“ prešlo ka planini „Stol“, ali su i to bili tragovi stari tri-četiri dana. Teren se ,kako mi to kažemo, „zamorio“ u tri uzastona prethodna lovna dana. Divljač rasterana,a ona koja nije dignuta je mirovala zbog lepog vremena tu gde ih je lepo vreme zateklo. Krivelj nikada nije bilo bez divljih svinja, ali se je dolazak gostiju podudario sa par nesrećnih okolnosti. Odlučeno je da se ipak zaseda postavi vrhom potesa „Kraku Bugaresk“ od čuvenog  istorijskog mesta „La Šanc“, gde je nekada slavni vojvoda Đoda junački,kao zadnja odbrana pred Turcima, nekoliko nedelja odolevao napadima Turaka kako bi obezbedio nejači da zamaknu dalje prema Braničevu i Mačvi , pa sve do samog oboda već zatvorenog rudnika „Cerovo“. Rešeno je da se bar pokuša pronaći taj vepar-samac,ako je kojim slučajem ostao po šumarcima ovog krajolika. Potera je uradila svoje, ali kako se je i očekivalo, bez snega, probijati se za starim tragom po kao prašumom zaraslih mesta gde divljač najčešće zalega, nije dalo rezultata. Samac se je negde svakako sunčao na ovom zubatom suncu i bezbrižno ušuškavao u svom brlogu. Vraćajući se kolima iz lovnog revira, Zoran Popović je u rejonu „Ujova reka“-„Subovac“ iz auta uočio vuka koji je stajao na nekoj steni iznad puta na priličnoj udaljenosti. Vuk koji je mnoge domaćine iz ovog rejona ostavio bez njihovih kućnih ljubimaca domaćih pasa- ostrvio se na seoske domaće kerove pošto je sve manje ovaca u ovim krajevima. Naslonivši se na auto iz snajperskim karabinom umalo nije došao do jako retkog i lepog trofeja. Pucanj se je slio u istovremenom skoku vuka iza stene. Nakon dužeg pretraživanja terena,takodje bez snega ,vuk nije pronađen iako vidno ranjen.  Nakon ovog  bezuspešnog lovnog dana svi smo se okupili u lovačkom domu i uz specijalitete koji su priredili naše kolege iz Donja Bele Reke uživali uz priče i dosetke do kasno u noć. Još jedno druženje je svima nama ostalo u lepom sećanju. Našem predsedniku Zoranu Popoviću verovatno po retkoj prilici da se vidi vuk na terenu, a još ređoj prilici da se na ovu divljač i zapuca. Do narednog susreta,živi nam i zdravi bili kolege lovci!

Tweet