Princ Brezove Reke

Divno zimsko jutro osvanusmo  u planini u Aldinoj reci. Prođosmo pored prelaza gde je Slave prošle nedelje odstrelio lepog vepra. Ja sam ga čekao da iziđe na put da ga   ne vučemo iz doline jer je dosta strma .  Međutim iako je vetar duvao od njega prema meni ipak je skrenuo  naglo udesno pedesetak metara ispred mene i pravo do moga drugara Slavka. Dočekao ga je na livadi I majstorski odstrelio jednim metkom. Sav radostan je po povratku kući pozvao i trubače da se to proslavi jer mu je bio prvenac. Usput je glasno objašnjavao  Dr  Ivanu Đurđeviću  sve potanko našta sam ja gunđao  da budu tiši jer smo u lovištu i da divljač to sluša. Svežih tragova nije bilo a ja sam toga dana bio bez kerova jer su druge kolege insistirale da oni povedu svoje .   Anđele odoh ja naniže rekoh. Anđel me samo pogleda pa pogleda  u Slavka i Ivana i nasmeja se. Pođoh polako  od Aldine reke kosinom prema Gabrovnici sam usput    prateći  tragove svinja   kao i omiljene prelaze samaca jer oni najčešće idu samo svojim putem. Polako idući naniže    uživao sam u pogledu na Staru planinu ili Balkan   povremeno   zadržavajući pogled    na Hajdučke  stene, Golaš, Orlov kamen,   gde je bilo i snega. Dole ispred mene ugledah      usamljenu   seosku kuću  ali iz odžaka nije bilo dima.  Otići ću skroz dole da upoznam teren  možda dole  naiđem na neki sveži trag pa ću stanicom nekako da javim mojima. Prođoh kuću u njoj nije bilo nikoga a po tragovima zaključih da u njoj lovci povremeno dolaze. Već sam se bio udaljio dobrih  četiri  kilometra  od poslednjeg iz moje grupe i da budem iskren ogladneo sam.

Izabrah jedno mesto odmah ispod sloga gde počinje livada sa poleglom    umrzlom  travom.Tu ću da se smestim  odavde imam odličan pogled skroz okolo i ako nešto naiđe čuću krckaće smrznuta trava. Izvadih  čajnu i hleba izvadih flašicu sa vodom  sedoh na rukavice a karabin smestih između nogu predhodno proverivši dobpse visine I pravca da se nisu pomerili .

Zalogaj po zalogaj uz povremeno osluškivanje dali ima nečeg u okolini. Dole levo u dolini pored breza povremeno se čulo krckanje lišća međutim pošto nisam čuo nijedan zvuk polomljene grane nisam tome pridavao neku veću važnost.

Najednom između zalogaja bacih pogled ulevo I slučajno na sred livade ugledah vepra koji se odmah zatim ukopa I stade iza jednog žbuna šipka. Polako spustih levom rukom hleba pored sebe    odkočih karabin i podigoh polako karabini stavih vrh končanice na vrat vepra   koji je stajao malo ukoso  delimično zaklonjen granama šipka. Vepar krenu ali ne pravo već od mene kontra. Čim je pošao povukao sam obarač a on se srušio kao kamen. Držao sam ga u nišanu još tri četiri sekunde I taman sam počeo da ustajem i da pritom spustam karabin odjednom je skočio ugledao me i kao metak pojurio naniže. Podigoh karabin i opalih pravo između butina drugi on zalomi udesno opalih i treći u vrat vepar nestade u žbunju a ja potrčah prema njemu. Ugledah ga  kao se krije u žbunju i čim me je ugledao pokuša siromah da ustane i da se bori a ja pošto mi je bio u nišanu opalih još jedan iza uva da se ne muči. Priđoh mu i zagledah mu se u oči i pomilovah  ga rukom po glavi obrasloj u gustu dugu dlaku. Samo je dok mu se pogled gasio zagrizao travu a u očima mu    ugledah odsjaj breza i Brezove reke.