KRIVELJSKA GOLGOTA - deo III

Spaliti “budućnost” Krivelja i Kriveljana? Budućnost ojađenih domaćinstava, koja su sa suzama u očima napuštala svoja vekovna ognjišta pred naletom rudarskih mašina, a koja je bila koliko-toliko izvesna projektom Prostornog plana za naselje Krivelj, ŠTA REĆI???
Nemam prigodan izraz koji bih upotrebio,ma iz kog leksikona reči!
Kakav “dil” sa tadašnjim rukovodiocima rudnika je tada sklopljen, prvenstveno između dva, tadašnja rukovodioca sela, dali je uopšte bilo nekog “dila” ili su sve skontali u svojim glavama, ne bi li se dodvorili “nekome” istinu o tome su odneli sa sobom u grob! Ali, ma kakvi bili motivi za ovakav potez, ostaće upamćeno u analima Kriveljskim za sva vremena. Zna se samo da su među ostalim stradalnicima koji su preseljeni, ova dva rukovodioca sela “malo bolje prošla” bar što se tiče nekih nadoknada, od ostalih smrtnika.
Da, pogodili ste ! I ova dva lika su bili na listingu preseljenja, ako ne možda na prvoj listi ugroženih domaćinstava po otvaranju rudnika.

Da li je moguće da je ljudska sujeta i žeđ za nekim ličnim sticanjem, poltronsko ponašanje da bi se u odnosu na druge dobilo “više”,”bolje”,”kvalitetnije” dovelo do svega ovoga???? Ne vidim nikakvu drugu satisfakciju u njihovom razmišljanju i ponašanju? A šta se sve možda krilo “iza brega” - veliko je pitanje!
Koliko se je kasnije perfidno manipulisalo sa meštanima Krivelja, govore kasnija dešavanja.
Pojavljuje se anketa kojom se “anketiraju” ugrožena domaćinstva. Tema ankete je glasila otprilike ovako: Gde bi ste želeli da se preselite? Koju bi ste lokaciju Vi izabrali?
I naravno “koska je bačena! Kriveljani je progutaše! Zašto?
Čime su se rukovodili “anketirani”? Pa, naravno,svako od nekoliko ponuđenih “eventualnih” lokacija birao onu koja je svakom domaćinstvu ponaosob najviše odgovarala sa njihovog aspekta. Recimo: blizina drugih nepokretnosti tog domaćinstva (ostale njive, šume itd), blizina lokacije bližih srodnika (sin, ćerka, brat, sestra...), i mnoga druga merila kojima su se “anketirani” rukovodili poznata samo njima samima,kada su se ovom anketom izjašnjavali za “željenu” lokaciju preseljenja. Posledica ovakve ankete je proizvela višemesečna trvljenja među meštanima, razdor i neslaganje sa komšijskom željom o njegovom razmišljanju o budućoj lokaciji. U nedogled su se smenjivali sastanci, debate, ubeđivanja i nabeđivanja. Međusobno gložanje je pokrenuto. Usaglašavanje skoro nemoguće! Svako je navijao za svoju predloženu lokaciju! A sve je bilo u kontestu: Ljudi nema problema, samo se vi dogovorite gde bi ste želeli i MI vam izlazimo u susret. Tu gde kažete, tu ćemo podići “novo selo”!
Vreme neumitno prolazi, rudnik se širi, otvara.
Teška vozila već kipaju jalovinu pojedinima na ulazni prag. Da li će neka gromada iz kipera zatrpati nekog iz kuće, dali će se dokotrljati i ući u dnevnu ili spavaću sobu? Pregaziti kokošinjac, svinjac ili pseću kućicu?
Ovi domaćni, nisu više, u strahu od sopstvenih i života svojih ukućana, mogli da čekaju nikakvo “usaglašavanje”. Treba bežati glavom bez obzira, ma kud bilo da bilo! Spasavaj glavu! Pojedina domaćinstva u ovom magnovanju ne stižu ni da sve pokupe sa svojih kuća, pomoćnih objekata, a što bi im možda koristilo kasnije na novoj lokaciji (crepovi, građa …..). Sve nemilosrdno zatrpava rudarska mehanizacija. Višegeneracijsko ulaganje u celu okućnicu zbrisano je sa lica zemlje u samo nekolikio sati. Buldožerima, damperima i bagerima ništa nije sveto! Interes rudnika pre svega!
I šta je preostalo ovim domaćinstvima?
Takvi “osuđenici” nemaju više vremena za kalkulisanje sa nekom “lokacijom”! Hvataj prvu lokaciju koja ti padne na pamet! A rukovodioci rudnika propagiraju da: Nikom ,ko se seli van “određene” lokacije , nije u obavezi da dodatno nešto isfinansira! I sve se kasnije svodilo na pojedina “moljaknja” preseljenih domaćinstva oko dogradnje vodovoda, kanalizacije i ko zna sve čega? Nekima je uspelo da se po nešto “ogrebu”, i sve je to ličilo na ono “Pa dobro eto da Vam učinimo, da pokušamo, ali morate malo sačekati..itd,itd”
Jad, čemer ovih uglednih domaćina koji su se među prvima preseljavali, mogu znati samo oni sami i niko više!!!!
I tako se dešava da neki odlaze, za Vražogrnac, neki u Brestovačku Banju, neki u sadašnje manje naselje “kod Bunara”, neki “srećniji” za Šarbanovac, Bor itd, itd…
Bilo kako bilo,veći broj domaćinstava u prvom naletu napušta teritoriju Kriveljskog atara. A koliko će biti “prihvaćeni” u drugim sredinama - to znaju samo oni sami do današnjega dana?
U međuvremenu, ni jedna lokacija većih razmera, gde bi se stacionirala ova domaćinstva na teritoriji Krivelja, nema na vidiku. Licitacije i trvljenja unutar meštana Krivelja i dalje traju. Umesto obaveze da im rudnik sagradi nov krov nad glavom, neki se opredeljuju za NOVČANU NADOKNADU I SAMOSNALAŽENJE! Vreme će pokazati da je za ovakva domaćinstva ovo bila fatalna odluka. Red velične sume ponuđene kao nadoknada je, za ondašnje prilike, bila inpozantna! Mnoge je ova ponuđena suma zavarala da će tim sredstvima moći da sebi sagrade novi dom, novu okućnicu i sve prateće objekte kakve su imali na staroj lokaciji. Ovakvi slučajevi su najgore prošli!!! Novac se je nemilice brzo trošio, gradjevinski materijal poskupljuje, inflacija čini svoje. Neki nisu ni na pola puta izgradnje svojih domova, došli a para je ponestalo!
Ali Kriveljanska golgota se ovde ne zaustavlja. Ona se i dalje nastavlja. Mozda tek započinje? Po koji put započinje? Zašto ovako stihijsko preseljavanje nekome odgovara? Šta se dalje dešava nakon sprovedene ankete? Pročitajte u jednom od narednih nastavaka!

KRIVELJSKA GOLGOTA - deo II

Sada, kada su državne institucije, na čelu sa Ministarstvom za rudarstvo i energetiku, uradile sve što je bilo do njih, vrlo studiozno, profesionalno i za svaku pohvalu i kada je trebala sudbina budućih domaćinstava koja su predviđena za kontinuirano preseljenje, bude koliko toliko izvesna, neko je u sve to umešao prste! Ko? Ko sve? Verovatno će ostati do kraja večna zagonetka? Interesnih svera je bilo zaista mnogo u ovom lancu. Od samog ministarstva pa preko, RBB-a, Opštine, pa sve do pojedinih žitelja ove mesne zajednice. Neki da bi uštedeli ogromna materijalna sredstva za ulaganje u izgradnju čitavog jednog “novog”sela takoreći, gde je svako u ovom lancu trebao da izdvaja određena sredstva po hijerarhiji zaduženja od vrha pa sve do SO Bor, koja je bila jako inferiorna kada se ticlo sudbine jednoga sela koje je u sastavu ove opštine. Na prvom mestu zbog svega ovoga stvari po pitanju preseljenja domaćinstva poprimaju sasvim drugačiji tok.

Tek mnogo-mnogo kasnije ce se uvideti, na veliku zalost mnogih domaćina, da stihijsko preseljenje domaćinstava ima sasvim drugačiju konataciju u OBAVEZNIM odnosima na relaciji RBB - Kriveljani, kada iza Kriveljana ne stoji nijedan “čvrst” papir ( čitaj: Prostorni plan).

Šta je dovelo do “stihijskog “ preseljavanja, umesto PRAVNO REGULISANOG -ZAKONODAVNOG, možemo pojasniti ako krenemo hronološkim redom. Zbivanja koja su se desavala jedno za drugim, najbolje govore da se nije umešao Đoda (kako bi rekli Kriveljani), ili neki drugi đavo, nego čovek, ljudi su umešali prste u sve ovo!
Prostornim planom iz 1979 godine, je predviđeno da se sva domaćinstva ugrožena, prvom, drugom ili trećom etapom širenja rudnika, kolektivno dislociraju na jednom mestu i to na potesu Seret-Male tilve iznad ili zapadno od železničke pruge Bor-Majdanpek. On je predviđao i garantovao izgradnju svih infrastruktura neophodnih za ovako veliko naselje. Od puteva, svih drugih komunalija, škole, tržnog centra, pa sve do izgradnje tramvajske pruge koja bi spajala najbrže Kriveljane sa Borom! Da dobro ste pročitali-tramvajske pruge!
Kompletan elaboratt ili jedan primerak ovog Prostornog plana je predat na ruke tadasnjim čelnicima MZ Krivelj! Na uvid, na nadležnost, poverenje a pre svega da ga na prvom narednom zboru prezentuju Kriveljanima. Mnogo kasnije nakon muka da zaživi novi prostorni plan, ovi zborovi poprimaju ime “SABORI”.
Međutim, zahvaljujući nekolicini prostoumnih ljudi, tadašnjoj vrhuški MZ Krivelj, ondašnjem Šefu Mesne Kancelarije, Sekretaru MZ, Predsedniku i potpredsedniku ,na prvom mestu (ko je sve još bio umešan-nezna se ) , umesto da na nekom zboru ugleda svetlo dana, objasni se raji i prezentuje meštanima, a na prvom mestu zainteresovanim domaćinima koji su na listingu za preseljavanje, nekoliko tomova od nekoliko hiljada stranica, ukoričenih tankim koricama tamno braon boje-završavaju tajnim spaljivanjem u lepoj staroj “Kraljica peći” u prostorijma ondašnje i sadašnje mesne kancelarije Kriveljske !!!!!!!!!!

ZAŠTO ? ZBOG ČEGA? SA KOJIM MOTIVOM?

Šta je navelo tih nekolicinu “žitelja” ove Mesne zajednice (više ih neću nazivati ljudima), među kojima je bilo i visokoobrazovanih intelektualaca, na ovakav čin, može se samo naslućivati iz kasnijeg spleta dogadjaja ???
Odgovor ćemo pokušati potražiti u nastavku…..

KRIVELJSKA GOLGOTA - deo I

Napisati nešto o nekome mestu, zaseoku, palanci, gradu, a ne napisati ništa o svome rodnom kraju-greh ili nešto zašta nemam prikladnu reč? Ovoga puta mi nije namera, da o mom rodnom selu napišem bilo šta što bi ličilo na svojevrsno predstavljanje sela, sa ciframa i tome slično, Ciframa, brojkama i sličnim stvarima su se bavili oni koji su Krivelj posmatrali nekim drugim OČIMA kroz sasvim drugačiju prizmu. Prizmu cifara i brojki, tona i kilograma, isplativošću i neisplativošću. Kroz tu i takvu prizmu, smo mi Kriveljani njima ličili upravo na neku njihovu igru brojki i cifara i ništa drugo, i nikakve ljudske sudbine meštana, ovog nekada divnog i prelepog sela, njih nije interesovalo. Važna je bila korist! Koliko će sve biti rentabilno, koliko će biti potrebno uložiti i koliko će se puta taj ulog isplatiti? Na žalost Kriveljana, do današnjega dana se ova slika nije promenila! Kažem nije, jer da jeste, meštani Krivelja bi bar nečim bili zadovoljni-zadovoljniji.

Osim sumornih, izgubljenih, malodušnih pogleda, tek se na kratko iskrade po neki smešak krajem usana, pa zamre , drugačije raspoloženje, meštana ovoga seoceta nisam zatekao u zadnjih desetak godina. A šta je sve do toga dovelo, šta se to izdešavalo zadnjih dvadesetak i više godina i šta se sve nije izdešavalo, a trebalo se izdešavati, pokušaću da iz “moje prizme” svima Vama prenesem. Sve što nadalje budem napisao, ni jednoga trenutka neka niko ni ne pomisli da je obojeno bilo kakvom politikom, bilo kakvom mržnjom ili nekim ličnim verbalizmom protiv ikoga. Na žalost mnogi će mnoge prepoznati i mnogi ĆE SE prepoznati, ali imena takodje neću pominjati. Bar će meštani sela, kome je sve ovo i namenjeno znati o kome se radi. Unapred se izvinjavam svima onima, u koliko neke činjenice ne budu potkrepljene odgovarajućim verodostojnim pratećim dokumentima iz prostih razloga što ih nemam ali su nam prezentovani. Agonija, možda premala ili preslaba reč, Kriveljana počinje od trenutka kada je neko i negde u Beogradu doneo odluku da se na području atara sela Krivelja otvori još jedan rudnik bakra, površinskom eksploatacijom. Zašto i kako, kada je neka “belosvetska zakonitost” u eksploataciji bakra, da u koliko u rudi nema, nominalno i prosečno bar od 1 do 1,2% bakra, iluzorno je, sa ekonomskog stanovišta, otvarati NOV rudnik za eksploataciju ovog obojenog metala. Rekao sam NOV, jer je pored rudarskog iskopavanja, površinske eksploatacije rude, na ataru sela Krivelja, podignute i sve linije za preradu rude (drobljenje, flotiranje, itd), sve osim topljenja i finalizacije proizvoda, što se je i dalje radilo u Boru. Gotovo ceo “nov” rudnik bakra, sa skoro “svim” pratećim postupcima do finalnog proizvoda. Ako uzmemo za primer da je srednji sadržaj bakra u rudi, tokom cele eksploatacije i rudnika V.Krivelj, i rudnika Cerovo bila na nivou 0,35-0,45% bakra u rudi, postavlja se veliko pitanje, ŠTA je to i čega je toga bilo još u ovoj rudi bakra, šta je bilo i zbog čega je bilo “rentabilno” eksploatisati ovu rudu sa ovako malim sadržajem bakra u rudi???? Odgovor znaju pretpostavljeni i svaki daljnji komentar bi bio suvišan. Kada se radi o površinskoj eksploataciji i otvaranju rudarskih kopova neminovno je i preseljenje domaćinstava koja su u posrednoj ili neposrednoj blizini površinskoga kopa. U terminologiji koju su koristila gospoda to bi se reklo ovako: zona primarnog, sekundarnog itd uticaja. A ko je povlačio na karti ove zone, svakako je postojala neka logika-na osnovu planiranih širenja kopa, na osnovu širenja odlagališta jalovine, pa sve do analize statike zemljišta, a što je povezano sa uticajem prilikom miniranja na kopu. Da je o svemu ovome urađena detaljna studija od odgovornih i stručnih ljudi ili ljudi iz struke, NESPORNO je! I da je PRAVILO, NAČIN VLADANJA, OBAVEZE, do najsitnijih detalja urađeno za prostor Krivelja, još davne 1979 godine, govori samo jedna činjenica, za koju na žalost, zna jako jako mali broj meštana Krivelja. Sve je to sažeto i uneseno u jedan svojstveni,j ako ogroman elaborat koji se je zvao PROSTORNI PLAN RUDNIKA BAKRA VELIKI KRIVELJ, rađen nekoliko godina unazad, temeljno, stručno i rukovodeći se sa ,za to vreme, najvećim kriterijumima iz oblasti rudarstva, možda i najvećim do dana današnjega. Koliko je jedinstven ovaj dokumenat bio govori činjenica da je ovaj dokumenat od strane instituta za PROSTORNO PLANIRANJE Beograd, ovo bio tek DRUGI ovakav obiman i temeljan dokumenat ikada do tada napravljen na prostoru eks Jugoslavije. Prvi Prostorni plan je napravljen za potrebe izgradnje hidroelektrane Đerdap I a kasnije i Đerdap II. Imati jedan ovakav dokumenat u rukama je zaista bilo, bar po sadržaju, nedokučivo za ta vremena i dotadašnjem radu bilo kog rudnika u ondašnjoj Jugoslaviji. Ovaj dokumenat je bio ZAKON koji je sama država donela i nezam kojim bi se terminom mogao poslužiti da bih pokazao vrednost ovoga dokumenta za meštane sela Krivelja, osim možda “ustava” za meštane Krivelja, a samim time i zakonitost koja je propisana ovim aktom od strane države gde se govori do u najsitnije detalje o OBAVEZAMA rudnika ili države prema čak svakom (imenom i prezimenom napisano) meštaninu sela Krivelja. Ko se kada, u kojoj fazi širenja rudnika seli itd, itd, sve je sažeto u nekoliko tomova (knjiga) koja su studiozno izdali, propisali, utanačili nebrojeni broj stručnjaka iz raznih oblasti, od rudarskih inženjera do seizmologa (stručnjaka za potrese tla ili zemljišta-da bude jasnije običnom čoveku iz Krivelja pa i šire), i sve to overila nadležna vlada tadašnje Jugoslavije. Pitate se šta dalje? Sada tek najstaje, kreće i počinje agonija Kriveljana, za koju su na žalost i dobrim delom, da ne kažem i jedini krivci zbog čega jedan ovakav dokumenat nije zaživeo. Zbog čega je Krivelj osuđen za pokolenja da jednoga dana bude izbrisan sa karte zemaljske. Šta su to ili šta nisu uradili tadašnji rukovodioci sela, šta su po neki pokušali da urade, i zbog čeka nisu do kraja uradili? Pročitajte u sledećem nastavku ove besede.