KRIVELJSKA GOLGOTA - deo III

Spaliti “budućnost” Krivelja i Kriveljana? Budućnost ojađenih domaćinstava, koja su sa suzama u očima napuštala svoja vekovna ognjišta pred naletom rudarskih mašina, a koja je bila koliko-toliko izvesna projektom Prostornog plana za naselje Krivelj, ŠTA REĆI???
Nemam prigodan izraz koji bih upotrebio,ma iz kog leksikona reči!
Kakav “dil” sa tadašnjim rukovodiocima rudnika je tada sklopljen, prvenstveno između dva, tadašnja rukovodioca sela, dali je uopšte bilo nekog “dila” ili su sve skontali u svojim glavama, ne bi li se dodvorili “nekome” istinu o tome su odneli sa sobom u grob! Ali, ma kakvi bili motivi za ovakav potez, ostaće upamćeno u analima Kriveljskim za sva vremena. Zna se samo da su među ostalim stradalnicima koji su preseljeni, ova dva rukovodioca sela “malo bolje prošla” bar što se tiče nekih nadoknada, od ostalih smrtnika.
Da, pogodili ste ! I ova dva lika su bili na listingu preseljenja, ako ne možda na prvoj listi ugroženih domaćinstava po otvaranju rudnika.

Da li je moguće da je ljudska sujeta i žeđ za nekim ličnim sticanjem, poltronsko ponašanje da bi se u odnosu na druge dobilo “više”,”bolje”,”kvalitetnije” dovelo do svega ovoga???? Ne vidim nikakvu drugu satisfakciju u njihovom razmišljanju i ponašanju? A šta se sve možda krilo “iza brega” - veliko je pitanje!
Koliko se je kasnije perfidno manipulisalo sa meštanima Krivelja, govore kasnija dešavanja.
Pojavljuje se anketa kojom se “anketiraju” ugrožena domaćinstva. Tema ankete je glasila otprilike ovako: Gde bi ste želeli da se preselite? Koju bi ste lokaciju Vi izabrali?
I naravno “koska je bačena! Kriveljani je progutaše! Zašto?
Čime su se rukovodili “anketirani”? Pa, naravno,svako od nekoliko ponuđenih “eventualnih” lokacija birao onu koja je svakom domaćinstvu ponaosob najviše odgovarala sa njihovog aspekta. Recimo: blizina drugih nepokretnosti tog domaćinstva (ostale njive, šume itd), blizina lokacije bližih srodnika (sin, ćerka, brat, sestra...), i mnoga druga merila kojima su se “anketirani” rukovodili poznata samo njima samima,kada su se ovom anketom izjašnjavali za “željenu” lokaciju preseljenja. Posledica ovakve ankete je proizvela višemesečna trvljenja među meštanima, razdor i neslaganje sa komšijskom željom o njegovom razmišljanju o budućoj lokaciji. U nedogled su se smenjivali sastanci, debate, ubeđivanja i nabeđivanja. Međusobno gložanje je pokrenuto. Usaglašavanje skoro nemoguće! Svako je navijao za svoju predloženu lokaciju! A sve je bilo u kontestu: Ljudi nema problema, samo se vi dogovorite gde bi ste želeli i MI vam izlazimo u susret. Tu gde kažete, tu ćemo podići “novo selo”!
Vreme neumitno prolazi, rudnik se širi, otvara.
Teška vozila već kipaju jalovinu pojedinima na ulazni prag. Da li će neka gromada iz kipera zatrpati nekog iz kuće, dali će se dokotrljati i ući u dnevnu ili spavaću sobu? Pregaziti kokošinjac, svinjac ili pseću kućicu?
Ovi domaćni, nisu više, u strahu od sopstvenih i života svojih ukućana, mogli da čekaju nikakvo “usaglašavanje”. Treba bežati glavom bez obzira, ma kud bilo da bilo! Spasavaj glavu! Pojedina domaćinstva u ovom magnovanju ne stižu ni da sve pokupe sa svojih kuća, pomoćnih objekata, a što bi im možda koristilo kasnije na novoj lokaciji (crepovi, građa …..). Sve nemilosrdno zatrpava rudarska mehanizacija. Višegeneracijsko ulaganje u celu okućnicu zbrisano je sa lica zemlje u samo nekolikio sati. Buldožerima, damperima i bagerima ništa nije sveto! Interes rudnika pre svega!
I šta je preostalo ovim domaćinstvima?
Takvi “osuđenici” nemaju više vremena za kalkulisanje sa nekom “lokacijom”! Hvataj prvu lokaciju koja ti padne na pamet! A rukovodioci rudnika propagiraju da: Nikom ,ko se seli van “određene” lokacije , nije u obavezi da dodatno nešto isfinansira! I sve se kasnije svodilo na pojedina “moljaknja” preseljenih domaćinstva oko dogradnje vodovoda, kanalizacije i ko zna sve čega? Nekima je uspelo da se po nešto “ogrebu”, i sve je to ličilo na ono “Pa dobro eto da Vam učinimo, da pokušamo, ali morate malo sačekati..itd,itd”
Jad, čemer ovih uglednih domaćina koji su se među prvima preseljavali, mogu znati samo oni sami i niko više!!!!
I tako se dešava da neki odlaze, za Vražogrnac, neki u Brestovačku Banju, neki u sadašnje manje naselje “kod Bunara”, neki “srećniji” za Šarbanovac, Bor itd, itd…
Bilo kako bilo,veći broj domaćinstava u prvom naletu napušta teritoriju Kriveljskog atara. A koliko će biti “prihvaćeni” u drugim sredinama - to znaju samo oni sami do današnjega dana?
U međuvremenu, ni jedna lokacija većih razmera, gde bi se stacionirala ova domaćinstva na teritoriji Krivelja, nema na vidiku. Licitacije i trvljenja unutar meštana Krivelja i dalje traju. Umesto obaveze da im rudnik sagradi nov krov nad glavom, neki se opredeljuju za NOVČANU NADOKNADU I SAMOSNALAŽENJE! Vreme će pokazati da je za ovakva domaćinstva ovo bila fatalna odluka. Red velične sume ponuđene kao nadoknada je, za ondašnje prilike, bila inpozantna! Mnoge je ova ponuđena suma zavarala da će tim sredstvima moći da sebi sagrade novi dom, novu okućnicu i sve prateće objekte kakve su imali na staroj lokaciji. Ovakvi slučajevi su najgore prošli!!! Novac se je nemilice brzo trošio, gradjevinski materijal poskupljuje, inflacija čini svoje. Neki nisu ni na pola puta izgradnje svojih domova, došli a para je ponestalo!
Ali Kriveljanska golgota se ovde ne zaustavlja. Ona se i dalje nastavlja. Mozda tek započinje? Po koji put započinje? Zašto ovako stihijsko preseljavanje nekome odgovara? Šta se dalje dešava nakon sprovedene ankete? Pročitajte u jednom od narednih nastavaka!

Tweet