Lazareva pećina

Ja znam da se Vi sada nalazite na sajtu o Krivelju i Kriveljanima ali priča koja sledi nije direktno vezana za ovo selo i njene meštane. Naime, želeo bih da Vam ponešto kažem o Lazarevoj pećini. Ono po čemu je ovaj prirodni fenomen poznat i zaslužio da se nađe na ovim stranicama je neizmerno velika lepota i divan osećaj svakom ko zaviri u njene predivne prostorije.

Okolina sela Zlot bogata je speleološkim objektima, među kojima se posebno ističu pećine: Lazareva, Vernjikica, Vodena, Mandina i Hajdučica. Najpoznatija među njima je Lazareva, koja je od Bora udaljena 21 kilometar, a od Krivelja 35 kilometara.

Lazareva pećina nalazi se na levoj obali Lazareve reke, na izlazu iz njenog jedinstvenog kanjona. Spada u red rečnih izvorskih pećina. Sastoji se od dva horizontalna pećinska kanala: suvih fosilnih i rečnih aktivnih. Prva grupa kanala je pristupačna i relativno prohodna, dok su rečni kanali ispunjeni vodom stalno ili povremeno. Lazarevu pećinu izgradile su vode alogenih reka , kao i vode koje padaju direktno na deo Dubašničke površi, koji pripada slivu pećine.

Prve arheološke podatke o Lazarevoj pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine. Nakon sedam godina, speleološka istraživanja nastavio je Jovan Cvijić. Najviše podataka vezanih za arheologiju prezentirao je Nikola Tasić. Turističkim uređenjem, započetim 1953, bavio se dr Radenko Lazarević. Bilo je i više sistematskih istraživanja stručnjaka borskog Muzeja rudarstva i metalurgije.

Donedavno se smatralo da je dužina kanala 1592 m. ali su novija istraživanja pokazala da se dužina pećine visestruko uvećala. Isrtaživanja traju i svake godine se otkrije još novih kanala i dvorana, trenutno se zna za približno 10 000 metara ali to nije kraj. Što se tiče staze za posetioce ona obuhvata samo deseti deo ove dužine pećine ali lepote koje se mogu videti i na ovom “kratkom” delu su fantastične i zapanjujuće. O lepotama novootkrivenih delova pećine zasad postoje samo priče onih entuzijasta koji su ih otkrivali a sve te priče samo bude mašti i odišu divljenjem prema lepoti koju nam priroda ovde otkriva.

Prvobitni ulaz je bio vrlo nizak tako da se moralo ulaziti puzeći. Kasnije kada je počelo uredjenje pećine od 1953 god. Otvoren je ulaz koji je bio sirok oko 15,20 m I visok 5,4.

Iznad ulaza diže se vertikalna litica visoka 25 m  koja prelazi u blažu stenovitu padinu.

Posebno interasntno u ovoj pećini je velika kolonija slepih miševa, od 27 vrsta poznatih u Evropi u pećini živi 24 vrste.

Po legendi koja živi u Zlotu pećina je dobila ime po knezu Lazaru. Posle Kosovskog boja ostaci vojske bežeći pred Turcima sklonili su se u pećinu.

U vreme svoje vladavine Turci su zazidali ulaz u pećinu kako bi sprečili hajduke i zbegove da se u njoj skrivaju.

Ovde bih spomenu i Vernjikicu, pećinu čiji se ulaz nalazi na 1500 m od ulaza u Lazarevu pećinu. Do nje se stiže lepo uređenom stazom, a na putu do nje se pruža prelep pogled na Lazarev kanjon. Ova pećina nije potpuno istražena a za turiste nije dostupan nijedan njen deo. Ono što su istraživači videli nagoveštava da bi u budućnosti ova pećina mogla da nam pokaže dosad neviđene lepote.

Sada Vas ostavljam da uživate u slikama koje sam za Vas snimio i preporučujem da ovo mesto obavezno posetite jer osećaj koji će te imati tamo nemože se ni opisati ni naslikati.

Zahvaljujemo na dostavljenom članku g-dinu Daliboru Stankoviću iz Krivelja

Tweet