DALI SMO MI VLASI RUMUNI?

***************************
= Jedan mali deo sveokupnog materijala o Vlasima, prilagođen kao odgovor na platformi Facebook =


 4.2 ASIMILACIJA VLAHA

Kada se govori o "asimiliciji nas Vlaha", a neki spominju i Srbiju, hajde da kažemo i nekoliko reči o tome.
Naravno da nije slučaj samo sa Vlasima, da tu gde je neko stanovništvo ( koje nazivamo nacionalnom manjinom) u daleko manjem brojnom statusu u bilo kojoj od zemalja, svakako i naravno da dolazi do nekakve "asimilacije".

Tu postoje naravno dve vrste tih asimilacija.

1.- Prisilna i
2.- Umerena, ne nasilna asimilacija.

1.- Prisilna asimilacija se dešava onda kada većinski narod, nekoj nacionalnoj manjini u sklopu svoje države nameće mnogo toga, toj populaciji nacionalne manjine, pokušavajući da je prilagodi u mnogim stvarima svom većinskom stanovništvu. To nije ništa novo ili nešto što se ne dešava sa bilo kojim nacionalnim manjinama. Ovakav način se manifestuje pak i po verskim linijama i na druge načine gde se vrše određeni pritisci na populaciju neke nacinalne manjine.

Verska ,u smislu da se recimo, ne dozvoljava u toj meri primena verskih običaja te nacinalne manjine. Zabranjuju je ili proganjaju i ka#njavaju zbog primene iste.
Tu se pre svega misli na dopuštanje ili zabranu podizanja njihovih verskih hramova, verskih bogosluženja i samim time se članovi ovih manjina uskraćuju za primenjivanje njihovih verskih običaja.
I mada je svima veoma jasno i dokazivo, da su naši Vlasi imali i dozvoljavano im je da se u Hrišćanskim verskim hramovima vrše bogosluženja na Vlaškom jeziku, današnji pro-rumuni iz Srbije i ovo negiraju i sve ukupnu situaciju danas koriste nametanjem, gradnjom i pozivanjem naroda na bogosluženja na Rumunskom jeziku.
Ako je iz, ma kojih razloga, Srpska Pravoslavna crkva, još pre drugog svetskog rata, potisnula iz Hrišćanskih verskih objekata, bogosluženja na Vlaškom jeziku, za divno čudo je da danas, ista SRC ovako "tiho" dopušta sada Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi da po Srbiji čini to što čini!?
Na svu žalost naših - srpskih pro-rumuna, postojei bezbroj materijalnih dokaza i sačuvanih svetovnih knjiga na Vlaškom jeziku, koja nedvosmisleno govori da je:
- Vlaški jezik bio u službenoj formi prisutan makar u crkvenim knjigama,
- Da smo znači mi Vlasi davno imali svoje pismo i da je iluzorno tvrditi da mi Vlasi nikada nismo imali svoju pismenost i da naš Vlaški jezik nije figurirao kao takav.
Danas se uporno pokušava da se, ta stara forma Vlaškog jezika ( na kojoj mnogo vremena) nismo insistirali mi sami Vlasi, sve do trenutka kada nije krenulo da nam se nameće - Rumunski jezik, rumunsko pismo i bogosluženja na Rumunskom jeziku, da nam se taj Rumunski jezik i pismo nameću.
Kome danas sve ovo treba?

 Prilog: nekoliko samo fotografija iz jedne od bezbroj sačuvanih crkvenih knjiga - "Vlaških liturgija", pisanih - "Vlaškim pismom" i na "Vlaškom jeziku" !!!

 

VLAŠKI OBIČAJI KAO ODRAZ NAŠEG POSTOJANJA
 
Kod Vlaha je ova forma primenjivana, pa možemo reći sve do kraja komunističkih vremena kada se je izbrisla iz pamćenja Vlaha.

Šta i kako?
Vlasi jesu,a vala i do današnjih dana, primenjivali svoje verske i druge običaje u skladu sa "nasleđenom" svojom verom pre uvođenja Hrišćanstva na ovim prostorima.

Specifikus, nas posebno Vlaha, je da se nismo, ni do današnjih dana definitivno odrekli svoje "stare vere", još iz vremena Trakije. To se  najbolje može videti i identificirati preko poštovanja, posebno -  "kulta mrtvih"!
Ma koliko se Vlasi "prilagođavali" nametnutom Hrišćanstvu, verovatno smo još i jedini narod u Evropi, koje nikakve sankcije, zabrane, omalovažavanje kultnih vrednosti naših predaka, nije isčezlo do kraja.
Zbog toga i svega ovoga, svesni smo svi, da nas zbog svega ovoga i danas nazivaju - " Paganima"!
 
Koliko da ova reč - "Pagani", "Paganski običaji", na neki način vređa i omalovažava nas Vlahe, mi smo tiho i bez mnogo pompe i negodovanja, jednostavno prihvatili ovakvu definiciju, versku definiciju, nas Vlaha.
I mi sa ovime nemamo mnogo problema.
Čak i  ma koliko neke, ovaj izraz "Pagani" vređalo, što i nema neke krajnje veze sa terminom "Paganstvo", je za nas većinu postalo jedna sasvim normalna stvar i sasvim jedan normalan izraz za nas Vlahe.

Ogroman broj Vlaha i dalje sprovodi i primenjuije mnoge sakralne i post-sakralne običaje ( pomane posebno), koje su "specifikus" samo još za nas Vlahe u ovakvom obimu i vremenskom trajanju.

Ja bih zaista voleo da zapitam, sve ove pro-rumune, koji uporno govore da smo mi Vlasi, eto zaostali rimski vojnici iz nekih "rimskih legija", a da nam navedu: Koji su to rimljani imali u svojim verskim ceremonijama ove stvari koje imamo mi Vlasi? Pri tome misleći na sve ove pre svega sakralne običaje?
Pa smo od rimljana, rimskih vojnika, nasledili i sve ove, kako neki kažu - "paganske običaje"?

Ovo je još jedan primer, plastičan primer , po kome se može videti da mi Vlasi blage veze nemamo sa nekakvim Rimljanima, rimskim vojnicima, pa i jezikom, o čemu ćemo odvojiti jednu posebnu analizu iz koje se može videti da mi Vlasi nemamo blage veze sa rimljanima!!!
Naravno u nedostatku materijalnih dokaza  svaka improvizovana pretpostavka postane vremenom istinita. Ali te improvizovane pretpostavke i te kako idu na ruku našim pro-rumunima i oni ih veoma vešto koriste.

Zadržvanje i primena mnogih rituala, koja su bila specifična za naše pretke i pre bilo kakvog "Rimskog carstva" na ovim prostorima, se naravno nije svidelo ma kojem većinskom narodu unutar svojih granica.
Ne samo u Srbiji, već i u svim drugim državama , gde su bitisali Vlasi u većoj populacijskoj celini, je vršena asimilacija tih Vlaha.  Najdrastičnija i najžešća asimilacija Vlaha je svakako primenjivana u Bugarskoj, ali takođe i u drugim državama sve do Grčke.
Tako, da Vlasi ne bi bili Vlasi ni po imenu i nazivu, mnogi su preimenovali ime Vlah, kao što možemo videti iz koncepta i ovih naših pro-rumuna, u Cincare, Arumune, i tome slično.

Kada smo spomenuli Cincare, obzirom da veći broj Cincara i ne živi "blizu Srpsko-Rumunske granice", za Cincarima naši pro-rumuni i nemaju mnogo interesovanja da ih "porumune". Ali ih nisu, kako vidimo, zaobišli do kraja nazivajući ih "Arumunima" !

Verovatno bi mi Vlasi trebali da budemo "Brumuni", "Crumuni" ?
I bez obzira što je ogroman broj Cincara, naravno bitišući u zemlji Srbiji, dalo nesumnjivi doprinos Srbiji, srpskoj kulturi, nauci i svemu drugome, naši Srpski Cincari su se oretopili s u građane Srbije. Za njma naši pro-rumuni ne posežu jer im ponajviše ima u Makedoniji , a posebno u Grčkoj ( recimo oblast oko grada Nause).
Nas- Srbijanske Vlahe treba porumuniti što je pre moguće, osnovna je mantra naših pro-rumuna!


Koliko sličnosti ima u jezičkoj formi nas Vlaha i recimo Vlaha iz Bugarske, dovoljno je da samo odlušate jednu prelepu pesmu bugarske Vlahinje - Lore Asenove, te da se i sami uverite ima li nekakve sličnosti bugarskih Vlaha, sa Rumunskim jezikom ili se koriste mnogim rečima koje su primenljive samo kod nas Vlaha? Koliko rumunskih a koliko autentičnih naših - vlaških reči imate u tekstu samo ove prelepe pesme
Poslušajte lepo reči ove pesme Lore Asenove, pa zaključke donesite sami za sebe!?

- https://www.youtube.com/watch?v=FCvaJwrMOhc
- https://www.youtube.com/watch?v=rAI5LnD6qgI

Vlasi iz Srbije su se po verskom pitanju u dobroj meri odoleli i u isto vreme se prilagodili Hrišćanstvu u velikoj meri.  Ali smo, mi Vlasi, u dubini svoje duše i naših života, ipak održali i zadržali mnoge, sakralne bar običaje, koji potiču iz one naše "stare vere", od naših predaka.

Podsmevaju nam se i zbog nekakvih "Magisjskih obreda" - tzv "vračanja" i "vračara" Vlaha, što je još jedan nedvosmisleni dokaz da smo i ovaj vid nasledili i zadržali iz prastarih vremena, a koja su primenjivali Trački sveštenici onda kada nije bilo zvanične medicine i kada se je sve podvodilo pod "višim nebeskim silama" koje u prizivane u datim kolnostima.
Verovatno smo i ova gatanja i sve ove ceremonije, preuzeli i nasledili od - Rimljana ? :)
Rimljani su inače bili poznati po gatanju i vračanju!? :)
U smislu ovih dokaza, videćete ( naravno u budućem delu), mnoštvo arheoloških tragova koji govore o Vlaškim "druidima" - tzv "Verskim poglavarima" - sveštenicima, među kojima je i jedan nalaz sa brda "Vizak" podno naše planine Stol - veoma redak "pentokral iz Tande".

Ovo se pre svega odnosi na nas Vlahe iz Srbije.
I zato se sve one stvari, kojih se neki možda i Vlasi zastide danas, zapravo ostaci naše kulture stare i preko 3- 4 najmanje hiljada godina a svakako i više. Mi to i da hoćemo neki, ne možemo da izbrišemo kao nepobitne naše tragove iz daleke prošlosti.

Znači: Verske promene nas Vlahe ,nije potpuno i do kraja "asimilovalo" iz stare vere u Hrišćane.

Veoma zanimljiva stvar, zbog kojih smo, eto postali predmet mnogih istraživanja, nas Vlaha posebno, analizirajući te naše vračare i vračarke te usputne prateće ceremonije , o čemu je snimano bezbroj ironičnih emisija, poput poslednjeg serijala "Crna svadba"  ( https://www.youtube.com/watch?v=c95TJ4XdFTE&ab_channel=FireflyProductions )
Javna je tajna da su "Vlaški vračari", "Vlaška magija" jača čak i od Vudu magije !? :)
 
Što sa nečijim dobrim namerama, što sa podsmesima i omalovažavanjima.
Koliko god bilo, u neka vremena posle cara Konstantina Velikog, bila primenjivano "prisilno uvođenje Hrišćanstva", mi smo tome do neke mere, tj. u većoj meri prihavatili Hrišćanstvo, ali se u isto vreme nismo do kraja odrekli delova vere naših predaka - pre Hrišćanstva.
Mnoge su pristalice stare vere tako prozvali Babunima, Bogomilima, Jereticima,..... Za nas Vlahe je ostavljena blaža forma - Pagani!

- Među neke vidove "prisilne" asimilacije možemo takođe svrstati:
- Promenu imena, a posebno prezimena, gde je mnogim Vlaškim prezimenima nadodavano ono "IĆ" na kraju.
- Zabranu održavanja verskih okupljanja biližih rođaka poput  kućnih "Slava".

VLAŠKE SLAVE
Primenu i održavanje porodičnih verskih obreda - "Slava", nikada nismo prestali da primenjujemo ili da se toga odreknemo.
Ma koliko prilagodili sve naše "porodične slave" , posvećeno nekom od sada Hrišćanskih svetaca, nikada ni te naše slave nisu protekle , ako ništa drugo ono bar po izradi posebnih "verskih kolača" koje možemo sresti samo još kod nas Vlaha.
Čak i vreme Komunizma.
Onda kada je komunistički režim zabranjivao ovakva okupljanja porodica , rodbina i prijatelja ( ne priznavajući čak i Hrišćansku crkvu i hrišćanske običaje), održavanje "porodičnih slava" , Vlasi i ne samo Vlasi su i dalje i pod ovim režimom, tiho, nenametljivo, prikriveno, polutajno, tajno - održavali svoje porodične običaje kako sa "porodičnim slavama", tako i sa "Pomanama" ili svim drugim sakralnim ceremonijama.
Čak nas ni komunizam nije uspeo sputavati u svemu ovome.

2.- Umerena ili ne nasilna asimilacija,

Svakako i naravno da bar mi Vlasi, nikada nismo bili kruti pa da našoj deci sprečavamo brakove između naše dece - Vlaške populacije i mladenaca ma koje druge nacije ili naroda.
Mešoviti brakovi su za sobom izrodili tu "tihu" asimilaciju, gde je posebno kod mladih Vlahinja udatih za nekog drugog muškarca, jednostavno se prilagođavala "ne vlaškim" običajima i na tome nikada  niko nije zamerao, prigovarao ili tome slično.
Logično je i u narativu nas sa Balkana da se mlada uvek mora prilagoditi maldoženji i njegovim, kako verskim tako i kućnim, porodičnim običajima.
Kada sa ma kojim "većinskim narodom" živiš i poživiš vekovima, sasvim je normalno da i ta nacionalna manjina u velikoj meri prihvati i primeni mnoge običaje i mnoge životne detalje tog većinskog naroda. Mi smo Vlasi po tome bivali uvek fleksibilni i to nas je valjda i održalo!?
Ovde se u ovom slučaju nikako ne radi o nekakvoj prisili ili tome slično.
 Jedna sasvim logična i normalna dešavanja koja nije zaobišlo samo nas Vlahe.

Kako god i šta god u krajnjem slučaju i do danas, nas Srbi nisu nikada i do kraja asimilovali i bez obzira na sve okolnosti koje su se u prošlosti dešavale unutar samo Srpskih granica.
Zato nikako ne stoji onaj izraz , koji u nekoj nemoći iskoriste pro-rumuni, a to je izraš-  "srbijanizacija", "srbofili", "srbofil" ili tome slično.
To što smo mi - srbijanski Vlasi lojalni zemlji u kojoj živimo, što smo vekovima delili i dobro i zlo i to što su sva naša sela načičkana spomen obeležjima naših palih sunarodnika , ne znači da smo gospodo "srbofili", ali svakko nismo ni "rumunofili" !

Evidentno je danas da nas pre žele asimilovati, na veoma specifičan način, po sistemu - mic po mic, upravo Rumuni, a preko svojih pobornika oličenih u Vlaške - prorumune.
Najbolji primer ovome je beskrupuozno nametanje "Rumunskog jezika", "Rumunskog pisma", a u zadnje vreme i uvođenje, gradnja sve većeg broja "Rumunskih crkava" u Istočnoj Srbiji, za šta i nemaju saglasnost Srpske pravoslavne crkve da to čine u našim eparhijama.

Ovo tiho nametanja rumunske crkve je bliže skopčano sa politikom Srbije i njenim nastojanjima da uđe u Evropsku uniju i pri tome ide uz dlaku našim komšijama ne bi li ih odobrovoljili da pripomognu Srbiji oko ulaska u ovu asocijaciju.  Samo zbog toga se i dalje sa prikrivenim buntom SPC-a sve ovo dozvoljava.
I naravno, mi Vlasi tiho postajemo nekakve žrtve moderne političke ideologije Srbije u usklađivanju dobrih odnosa sa susednim državama, a sve rad pristupa EU, ali u ovom slučaju "porumljavanja Vlaha".
Ovo možete videti i kroz mnoge "beneficije" Mađarske , Slovačke,...... i drugih manjinskim populacija u Srbiji.
Koliko smo, mi sada Vlasi, autohtoni Vlasi , mada nas ima sve manje zbog već navedenih bračnih veza tokom svih prošlih vremena, ostaje vremenu da pokaže.

VLAŠKA KULTURA

Ono što nam nikada nije oduzeto i kako vidimo neće nam oduzeti, su kulturološka bogatstva nas Vlaha. 
Naši Vlaški običaji, naši prikazi na mnogim manifestacijama verskih običaja, pripremanja hrane, pesmama, Vlaškim igrama, Vlaškom muzikom,.... ostajemo i opstajemo zahvaljujući, ne samo Kulturnim centrima mnogih Opština u Srbiji, već i zdušnim staranjem mnogih kulturnih asocijacija nas Vlaha, poput egzistiranja društva i asocijacije "Gergina" iz Negotina.

Svako vlaško selo i danas održava, primenjuje i manifestuje širom Srbije i sveta, svoje kulturno bogatstvo, svoju zaostavštinu naših predaka ostvaruje kroz Kulturno Umetnička Društva.
I to je, nama Vlasima, najveće bogatstvo, vrednije od bilo kojeg pisma, azbuke i tome slično.

Tek onda kada mi Vlasi budemo i ovo malo izgubili, tek onda možemo reći da smo do balčaka asimilovani.
Tek onda kada se budemo odrekli ( možda mlađi naraštaji)svojih kućnih slava, svojim pomena mrtvima, svojih Vlaških pesama , igara, kola, muzike,.....
Kada budemo totalno prestali da, makar u našim domovima govorimo našim Vlaškim jezikom, tek tada se može govoriti o nestanku Vlaha sa ovih prostora.

Sve dotle mi Vlasi postojimo, živimo i egzistiramo, ma koliko se to nekima svidelo ili ne!?

Autor:
Milan K.Bogdanović

Tweet