Serijal RTS-a ,Eko karavan i nedavno emitovana emisija pod nazivom „..naselje u sredini“, izazvala je interesovanje i reagovanje mnogih sa prostora Istočne Srbije pa i šire. Beskompromisna urednica ovog serijala gospođa Dragana Vasiljević, zaslužuje svako divljenje svojom originalnošću kojom je prišla ovoj temi. Bez mnogo cenzura i respekta prema sagovornicima u ovoj emisiji,doprinela je da se slike i prilike Kriveljana (ja bih rekao „neprilike“) autentično nađu na malim ekranima.

Posmatrajući sadržaj cele emisije ne možemo a da se ne zapitamo čija je bruka i sramota za ovakvo stanje jednog sela u proevropskoj Srbiji? Bruka i sramota države? Rudarsko Topioničarskog Basena Bor? Resornih ministarstava, Vlade, Opštine i Opštinskih rukovodioca grada Bora… samih meštana i žitelja Krivelja? Širok spisak nabrajanja i sasvim je sigurno da se, u podeli odgovornosti za ovakvo stanje, teško možemo odlučiti čija je veća. Samim time se i može doneti zaključak u nekoliko reči: Svi su krivi sa različitom težinom odgovornosti! Ovaj zaključak nije izveden samo iz novinarskog pera već iz svega izrečenog u samoj emisiji, kako od strane odgovornih rukovodioca RTB-a tako i od strane žitelja ovog uništenog sela. Resorno ministarstvo je dalo odgovor time što i nije dalo nikakve odgovore urednicima emisije. Kao što je i sama gospođa Vasiljević istakla, mišljenja i odgovori resornih ministara su izostali, baš kao što je i njihov potpis izostao sa jednog sramnog dokumenta koji je nedvosmisleno „Javna saglasnost žitelja Krivelja da im se dešava to što im se dešava!“(sadržaj ovog dokumenta imate u prilogu teksta). Neko će od vas reći: preteška reč „sramotnog dokumenta“? Samo dobrim poznavaocima prilika i dešavanja počevši od davne 1977 godine, može biti jasno zašto i zbog čega je ovaj dokument potpisan od strane više organa sam po sebi sramni akt, sramni dokumenat, zovite ga kako god hoćete. Ne možemo da se otmemo utisku i da se zaključiti da je gospođa Dragana Vasiljević, verovatno se pripremajući za snimanje ove emisije, kud i kamo upućenija u neke detalje čak i od samih meštana Krivelja? A da li je ili nije sramotan možda govori i sam podatak da ga nije potpisao resorni ministar, već umalo ministar za sport i kulturu vlade Srbije. Zašto je sramotan za jednog od potpisnika , meštane sela Krivelj? Sramotan je iz jednog jedinog prostog razloga jer su ovim dokumentom meštani sela potpisali neku vrstu „kapitulacije“! Predstavnik meštana sela Krivelja je,kako i sam kaže: „U ime svih Kriveljana koji su se saglasili sa tekstom dokumenta“ potpisao ovaj dokumenat a na osnovu neke „platforme“ za koju se borio!? Kakve platforme, koje platforme i kakve borbe? Nije li prostorni plan dovoljna platforma iza koje su trebali da samo stoje meštani sela Krivelj? Koja je to „nova platforma“ osmišljena i od koga u ime Kriveljana ? Kada smo spomenuli Prostorni plan za naselje Krivelj, nisu nam jasni ni pojedini meštani i „vrhuške“ intelektualaca Kriveljskih.Na žalost pomenuti intelektualci nisu više među živima. Ako gospođa Dragana Vasiljević, nije upoznata do tančina koliko je prostornih planova Krivelj imao do sada, na čemu ne zameramo, zbog čega pojedini Kriveljski intelektualci beže od istine da su Kriveljani imali i još jedan Prostorni Plan? Prvi prostorni plan za Krivelj, inače drugi po redu dokument napravljen sa besprekornom studioznošću , težinom i ingerencijama same države -tadašnje nam još aktuelne Jugoslavije po kome je između budućeg naselja i grada trebao da saobraća tramvaj! Neophodno je takođe znati da je prvi ovako studiozan dokument napravljen za potrebe izgradnje hidroelektrane Đerdap I, a drugi u istoriji Urbanizma i arhitekture RS za Krivelj. Dobar deo, ovog prvog prostornog plana iz 1977 godine se i nalazi publikovan na stranicama našega internet sajta www.krivelj.org. Možete ga u celini videti na ovome linku: Prostorni plan. Da se ne bi ponavljali, studiozno smo o svemu pisali o ovome u nekoliko članaka:

Serijal "Kriveljska golgota" u sedam nastavaka, gde je sedmi nastavak izdvojen pod nazivom Prostorni plan. Blogovska priča u sedam nastavaka je ništa drugo nego sušta istina nas Kriveljana, a zatim i svih drugih iz našeg okruženja. Lajanje na zvezde, Vi nama ne smetate, samo su neki od članaka sa sličnom tematikom.

Prva izdaja interesa Krivelja i Kriveljana je načinjena kada ovaj PRVI po redu prostorni plan nije ni publikovan Kriveljanima. Ko to želi može se na priloženim linkovima upoznati sa svim činjenicama u vezi ovog prostornog plana. Permanentno prećutkivanje i bacanje pod tepih ovog izvornog dokumenta,oca svim budućih PP-ova na osnovu kojeg je proistekao Prostorni plan (nadalje PP) iz 1993 godine i nagoveštava se PP u 2112 ili 2113, je takođe samo po sebi sramotno. U ovom PP-u(1977) je dato mišljenje najkompetentnijih stručnjaka i predlog buduće lokacije novog Krivelja. Sve druge varijante: Naselje Bunar, naselje u Šarbanovcu i kuriozitet naselje Banjica, su samo promašene investicije Kriveljskih vođa a na radost RTB-a i države jer su izgradnjom ovih naselja pošteđeni finansiranja cele infrastrukture jednog savremenog naselja koje nisu ni do danas završene ni u ovim naseljima(sastavni su deo  u nekoj tački najnovijeg potpisanog sporazuma- "zaostale obaveze"). Nesložnom selu je bačena koska nekakvom anketom i predlozima samih meštana o nekom budućem naselju. Ovime su učinjene dve nebuloze. Prva: Sav trud i rad vrhunskih stručnjaka iz tog vremena i struke, čija imena imate ispisana u ovom PP-u, su bačena u blato. Druga nebuloza koja je kao blef upalila : Kriveljani su se tadašnjom izmišljenom anketom oko želje meštana za nekom novom lokacijom sela, razjedinili za sva vremena! Zašto je trebala bilo kakva anketa kada su eminentni stručnjaci,po svimparametrima, na koima su radili godinama, tu jedinu i najbolju lokaciju sami odredili? Naše mudre Kriveljske vođe su ovom anketom napravile, za selo, nenadoknadiv gubitak, i legli na rudu mudrim rukovodiocima rudnika  a i šire,zavadili i razjedinili selo! Od tih vremena pa do danas Krivelj nema niti jednu lokaciju koja obećava budućnost i sigurnost nekog jedinstvenog naselja.

Kriveljani su potpisnici zadnjeg dokumenta kojim nisu izdefinisana mnoga pravila igre od strane RTB-a. U ovom smislu, ono što je najvažnije, pružanje i širenja površinskog kopa kao i bezbroj drugih stvari, o kojima je bilo reči u emisiji, Da će biti precizirane i sprovedene do tančina u nekom novom PP-u, to Vam je kao ono "ne lipši magare ......". Dok se ne pojavi taj novi prostorni plan, baš kako to u emisiji i kaže sam direktor Rudnika Bakra Bor, gospodin Radošević, radiće se nadalje na divlje, bez valjanih papira, dokumentacije, akata koja su osnovni i jedini argument u rukama Kriveljskih domaćina u cilju ostvarivanje njihovih prava i raspored prinadležnosti RTB-a, SO Bor, Ministarstva, Vlade i svih drugih. Iza svega što će se zbivati u Krivelju stajaće nepotpuni, nedefinisani, nekompetentni sporazum između Kriveljana i RTB-a Bor. Najjednostavnijim rečnikom, potpisivanjem ovoga sporazuma daje se zeleno svetlo RTB-u Bor da na prostoru Krivelja može da radi šta hoće i kako hoće. Jedina kompenzacija Kriveljanima za sve ovo su nova radna mesta i zapošljavanje mladih Kriveljana, gde je, na papiru bar, proklamovan princip : prioriteta pod jednakim uslovima! Kriveljani se zadovoljavaju mrvicama, koje i jesu životna potreba Kriveljana, ali se za njihovo ostvarenje ne prodaje ceo atar Krivelja!? Gde su potpisi i saglasnosti Kriveljskih domaćina? Nečija individualna "platforma" nije što i deklarativni potpis svih Kriveljskih domaćina kojim se daje ovlašćenje "platformisti" da odlučuje o ovako krucijalnim stvarima po sopstvenom nahođenju? Ne treba biti nekorektan i ne reći da se ovaj princip zapošljavanja mladih ne poštuje od strane RTB-a, ali intenzivnije i doslednije samo u zadnjih par meseci, te da je nekolicina mlađih našlo upošljenje u RTB-u istinita. Čine se sitni ustupci rad mnogo većeg kolača! Zapošljavanje je zapravo jedina satisfakcija data Kriveljanima u ultimativnom smislu i kao takva sama po sebi dala vetar u leđa „povereniku“ da može držati na uzdi Kriveljsku nezaposlenu omladinu, njihove roditelje, ukućane? Poverenik je taj preko koga se realizuju spiskovi i zapošljava Kriveljska omladina. 
Ako ste i sami primetili, a ne verujemo da je samo nesmotreni propust gospođe Vasiljević, u emisiji se, izuzev jednog mlađeg žitelja, nije čuo glas i mišljenje niti jednog drugog iz plejade mlađih žitelja Krivelja. Zašto? Možda je odgovor na ovo pitanje dala i gospođa Vasiljević, autor ove emisije kroz reči vremešnog gospodina Koste Stankovića na samom kraju emisije: „ Ne smeju da progovore jer će ili izgubiti stečeno radno mesto ili im se umanjiti šanse za nekim potencijalnim upošljenjem i radnim mestom već sutradan nakon emitovanja emisije!?“ Znaju to Kriveljani vrlo dobro, ujela ih je već guja nekoliko puta iz tog zmijarnika.
Analizirajući nadalje ovu emisiju, pričati o tome koliko su Kriveljani složni, govori u prilog sama retorika između pojedinih Kriveljana tokom ove emisije. Sa jedne strane sramno i žalosno, ali sa druge strane autentično i istinito. Zahvaljujemo i na ovome urednici Dragani Vasiljević i celoj ekipi Eko karavana, što nisu cenzurisali taj deo emiesije. Ovaj deo emisije nedvosmisleno govori o sveukupnom mentalitetu i ponašanju Kriveljana kada se radi o nekim ličnim interesima pojedinaca, slozi, objedinjavanju preostalih snaga …., ne ulazeći u raspravu o istinitosti argumenata relevantnih sagovornika u međusobnom artikulisanju. Emisija je posvećena selu a ne ličnoj mržnji i netrpeljivosti pojedinaca. Na selo i probleme sela su izgleda i pred kamerama to zaboravili ? Samom emisijom je isterano na čistac i potvrđeno višegodišnje pisanje mnogih autora u mnogo članaka o stanju u Kriveljskoj sredini na već svetski uvaženom internet sajtu namenjenom selu čiji naziv i nosi naziv sela www.krivelj.org . Koliko god su se autori navedenih članaka trudili i koristili blaže konotacije, ovom emisijom su pojedini Kriveljani ogoljeni do samog kraja te opravdali svaku izgovorenu reč u našim pređašnjim člancima. Hvala im na tome.
O sramnom potpisivanju ovog pomenutog dokumenta od strane resornih ili manje resornih predstavnika pojedinih institucija govori i jedan deo ove emisije. Ono što je u svemu ovome važno je zapravo uloga države u svemu ovome. Da li je ovo što se trenutno radi Krivelju i žiteljima Krivelja, bruka i sramota države Srbije, kako sa ekološke strane, tako i sa egzistencijalne, moralne i koje god hoćete strane? Da li javno priznanje izrečeno iz usta samo nekih relevantnih ljudi RTB-a (jer drugi i nisu izašli u susret i dali svoj sud o višedecenijskoj Kriveljskoj golgoti) da je Krivelj i da su Kriveljani samo kolateralna šteta u besomučnoj trci za bakrom, zlatom, srebrom i drugim metalima i neprimereno žrtvovanje jedne sredine, ljudi i njihovih porodica rad nekog višeg interesa države? Sve sročeno u ovoj emisiji, punoj argumenata, sasvim je dovoljno ili premalo ogledalo u kojem se ogleda jedna država koja pretenduje da krene putem evropejskih integracija? Izvinjenje direktora TIR-a svim građanima Bora , Krivelja , Slatine, Bučja, Brestovca i celom okruženju na tome što smo ih trpeli za sve nama učinjeno u zadnjih 50 godina, nas podseća na mnoga druga izvinjenja izrečena u mnogim drugim kontekstima i od strane mnogih naših političara. Valjda je ovo postala praksa modernog srpskog politikanstva da je dovoljno izviniti se i sve je zaboravljeno?
Hvala Vama gospodo na silnim izvinjenjima ali jedno selo, jedna populacija je skoro uništena za sva vremena. Mogli ste samo da ste hteli da Krivelj ne bude „naselje u sredini“! Mogli ste da ste hteli da Krivelj bude isto što i mnogobrojna mesta preseljena izradnjom Đerdapa I i II, u gornjem delu akumulacionih jezera. Mogli ste da ste hteli da komšija bude i dalje pored komšije. Da nam se deca i dalje igraju i dovikuju preko plota. Da nas, bivše komšije, ostavite na jednom mestu a ne razbacane po Boru, Vražogrncu, Šarbanovcu, Brezoniku…  Samo da ste hteli Krivelj od sreza ne bi postao rudasko jalovište . Dičili bi smo se i ponosili da smo iz nekog Krivelja u istočnoj Srbiji a ne perfidno nas i sistematski, jedne po jedne, bacali u nove sredine, na nove lokacije gde ćemo biti večiti stranci i o kojima će večno govoriti - dođoši ! Sve je manje rođaka za slavskim stolom a poneki domaćin i nema ni sa kime da preseče slavski kolač. Kosti naših pradedova ste ispreturali, neke zemne ostatke premestili a neke ste bagerima tovarili i završili su na jalovišnom planiru u Korkana potoku. Nagoveštavate još jedno preseljenje već preseljenog groblja? Tri su spomenika sa mnoštvom imena palih u prvom,drugom i oba balkanska rata,u centrima Velikog i Malog Krivelja samo su dokaz da se je oduvek Kriveljska krv prolivala na branicima otadžbine koju smo nesebično voleli. Kako nam je uzvraćeno i kako nam i dalje uzvraćate? Da li je Vaše izvinjenje dovoljna satisfakcija za uništeno selo, zaboravljene običaje, napukle kuće u kojima i dalje sa zebnjom ulazimo svake večeri pred počinak? Da li Vaše izvinjenje može isprati suze na obrazima lica Boćeševića, Petrovića, Mladenovića, Nestorovića, Šćopića , Karabaševića, Kračunovića…………kada su se poslednji put okretali i bacali poslednje poglede ka njihovim domaćinstvima u kojima su vekovima živeli, rađali, svetkovali i umirali na desetine generacija unazad,pri tome svesni da poslednji put vide njihovu kuću, kućicu, udžericu, nihov omiljeni bunar ispred kuće, svinjac i kokošinjac, staju u kojoj je bezbroj jagnjadi ojagnjeno u teladi oteljeno, i pre nego li bager utovari i zauvek nestanu kao da sve to nikada nije ni postojalo. Smatrate li da je samo izvinjenje dovoljna satisfakcija Kriveljanima za sve nam učinjeno? Pamtiće i zadnji Kriveljan svoj omiljeni ribnjak, Kriveljsku rečicu punu rakova i ribica, bašticu, omiljenu jabuku, šljivu i malinu iza kuće. Pamtićemo svo zlo i sve marifetluke kako Vaše, a tako i nekih naših ljudi. Pamtićemo i generacijski prepričavati i Vaše nečinjenje, ali i „činjenja“ nekih naših ombusmana, predstavnika, predsednika, partijskih drugova i raznih poverenika, zahvaljujući kojima ste sve ovo i uradili. Zaborav neće odneti naša sećanja u vremenima koja nadolaze. Rad svega ovoga, šaljemo Vam i poslednji apel - iselite to još malo što je ostalo od Krivelja na jedno jedino mesto, u jednom jedinom potezu, da nam se ne zagubi ime, da nas i sutra ima na zemljopisnim kartama, da Vas bar ovi koji nisu preseljeni upamte po nečemu nešto boljem, jer oni koje ste već iselili, preselili i oterali sa njihovih ognjišta, nikada Vam, nikada neće to niti zaboraviti niti oprostiti. Ne sprdajte se sa nama, ako za Boga znate, ne ucenjujte nas više, ne razlikujte nas na one koji Vas tapšu po ramenu od onih koji Vas kude! Ne razdvajajte nas više u prioritena ili manje prioritetna domaćinstva, na one koji jesmo ili nismo sa ove ili one strane povučene crte raznoraznih moritoring, sanitorig ili kojih sve zona. Ceo Kriveljski atar Vam je moritoring zona! Svi se moramo do jednog preseliti iz Krivelja! Samo papiri i prostorni planovi kojima obećavate neće rešiti naše probleme ako te papire ne poštujete i ne vladate se po njima, kao što se do sada nisu poštovali svi pređašnji papiri, akta prostorni planovi. Nije ih poštovala niti država Srbija, Vlade, ministri, niti Vi korisnici eksploatacije rude bakra u Krivelju. Za to je potrebna i Vaša spremnost ali i iskrena rešenost da se i na delu uradi ono što je papirima samo ostavljeno kao uputstvo i uzajamno podsećanje na obaveze. Sami papiri neće i ne mogu rešiti naše uzajamne probleme ako za tim papirima ne stoji i ne stara se o sprovođenju svega što stoji na tim papirima sama država, resorni ministar, Vlada pa sve naniže do rukovodioca u RTB-u ili nam postavljenog poverenika.
Da li ste se ikada zapitali kako smo se osećali i kako se osećamo kada znamo da je neki Čola, Janko ili Marko došao u naš grad i za tri sata odneo iz našega grada taman toliko koliko košta jedna preseljena kuća i domaćinstvo u selu. Da se napravi jedinstven u svetu restoran u jamskom oknu utrošićete taman toliko koliko koštaju bar pet preseljena domaćinstva , ako ne i više!? Ako ga i napravite, hoćete li te belosvetske goste prvo dovesti i pokazati im napuklu kuću Ljubiše Ćosića, Ljubice Kurtić……, Kriveljsku reku bez života u njoj pa ih onda voditi na koktel na 400 metara pod zemljom? Ili ćete ih prvo povesti da vide majmune i žirafe u ZOO vrtu? Svakodnevno smo svedoci sumanutom trošenju para koje ste iznedrili upravo iz ovog Krivelja. Koliko čovek može da izdrži, ako svakodnevno grokće teška mehanizacija pred njegovim ulaznim vratima,pod njegovim prozorom? Kopaju i utovaruju bagerima bakarnu rudu pod njihovim temeljima kuća,nogama, pri tome se svaki puta hvatajući za kolevke da im se ne prevrne čeljad usled minskih eksplozija? Koliko može izdržati ako ga pored svega ovoga u isto vreme odozgo posipaju kisele sumporaste kiše i topionički dim? Jesmo li mi neki eksperimentalni zamorčići, gospodo nad kojima se vrše neki testovi i izvode neki naučni zaključci o izdržljivosti ljudske populacije? Bezbroj, možda nekome, sumanutih pitanja, ali su više nego li sumanuti potezi, činjenja ili nečinjenja prema Kriveljanima nego li ovakva pitanja.
Eko karavan je prodefilovao kroz Krivelj. Cela ekipa ovog serijala na čelu sa gospođom Vasiljević je svojski, objektivno, ljudski odradila svoj posao. Sagovornicima ispred RTB-a, treba zahvaliti na objektivnosti svega što su izrekli. Samo za nekoliko nedelja će se svaki usputni gledalac, koji se je zatekao kraj malih ekrana u vreme emitovanja, čuditi i u neverici će se pitati: da li je moguće da negde u Srbiji zaista ovoga ima? A zatim…… Zatim će se kao i posle svake predstave, spustiti zavesa, publika će izaći iz pozorišta i Krivelj će utonuti u svoju agoniju, golgotu, uništenje! Zaboraviće se Kriveljani, baš kako su i zaboravljani u zadnjih 30 i više godina. Da li će se pojaviti neka druga Dragana Vasiljević, da u međuvremenu podseti one, koje i mi sami podsećamo zadnjih 30 godina, da zaslužujemo malo više od popijenog Čolinog wiskija, majmunske banane ili otvorenog šampanjca na 400 metara pod zemljom? Možda! Možda ili se nadaju, da će nam se vožnjom kroz grad, zavrteti u glavi prolazeći i okrećući se kroz bezbroj kružnih tokova i zaboraviti da ih na to podsećamo. Ko će ga znati? U svakom slučaju, spavajte mirno dragi moji Kriveljani, naša sudbina je svakako izvesna u rukama naših poverenika! Ko doživi, preživi i dočeka blagodeti nadolazećeg prostornog plana, pričaće!
Hoće li se možda urednici i ekipa Eko karavana setiti ove emisije i nakon nekog vremena uraditi nastavak priče o „Kriveljskoj golgoti“? Iznad svega se nadamo da hoće! I pozivamo ih da se na ovome ne završi Kriveljska priča. Ne samo u interesu ovog našeg Krivelja, već u interesu svih budućih Krivelja. Pomenimo samo slične muke meštana Vreoca koje su slične sudbini Kriveljana.

Reagovanja na emisiju „…naselje u sredini“ završavam stihovima iz „Kriveljske pesme“ našeg meštanina,čiji poslednji stihovi govore upravo ono što je nedorečeni kontest emisije RTS-a i serijala Eko karavana  "...naselje u sredini", i nepresušna borba kroz pisanu reč ovoga sajta.

………………
Tražite da presele celo selo,
nemojte se odvajati jer je to greota!
Nek i dalje laju kere
kraj Kriveljskog plota!

Prilog Sporazum: strana 1, strana 2, strana 3, strana 4, strana 5,

Januara gospodnjeg 2012 godine,

Vaš sugrađan, Bogdanović Milan

Tweet