TAJNI ŽIVOT PČELA

- KRISTALIZACIJA ILI ŠEĆERENJE MEDA -



Smučilo mi se više da po internetu pročitam svakojake nebuloze o medu i o raznim teorijama:
 - Šta je čist prirodan med ?
- Šta je falsifikat meda ?
- Kako prepoznati prave čiste medove od onih drugih?
- Kako ovo i kako ono, a sve te tekstove napišu oni koji se nikada nisu bavili pčelarstvom i običan narod naseda na svakojake gluposti koje se tiču meda.

Najgore od svega provejava jedna totalna nebuloza da:
- Prirodni, čist prirodan med "šećeri",  i da ćete tako najlakše prepoznati da li je "čist prirodan" ili se radi o nekoj varijanti  nekakvog falsifikovanog meda, lažnog meda ili tome slično.
- Da med koji ne šećeri - nije čist ili prirodan!

Sve je gospodo draga obrnuto!

Ono što je još zanimljivije u svemu, čak i pojedini pčelari ili oni koji misle da su pčelari, time što se eto bave čuvanjem pčela više godina ( nabeđeni pčelari), podržavaju i sami govore o kristalizaciji meda kao jednog od parametara kojime bi ste mogli razlikovati pravi med od onog drugog.

Zbog svih ovih nebuloza, prodavanja magli ljudima, sam rešio da običnom narodu, kupcima pa i tim vrlim "pčelarima", napišem ovaj članak i da jednom se stavi tačka na sve to.

DA VAM SE AUTOR  PREDSTAVI

Pre nego išta kažem na temu "Šećerenja meda", da Vam se i delom predstavim  i da mnogi ne pomisle da sam nekakav šarlatan , neupućen ili onaj koji je samo čitao nekakve članke ili samo nekakve literature o pčelama. Da neko ne pomisli: "Šta taj neki gastarbajter iz Beča zna o pčelama i soli nama ovde pamet?"

Elem.
Lično sam se pčelarstvom bavio u prvo vreme iz hobija, da bi kasnije taj hobi prerastao u jako veliko interesovanje za pčele u sasvim drugom smislu, osim u tome da proizvedem med u komercijalne svrhe.
Odlaskom za rad u inostranstvu definitivno sam prestao da se bavim istraživanjem pčela.
Provedenih više od 20 godina u svetu pčela, ne zbog komercijalnog pčelarenja kako sam napomenuo, već više s početka iz znatiželje a kasnije u veoma obimnom personalnom istraživanju celokupnog života pčela, nije malo.
Tu je naravno,pored svega ostaloga bio i medi med kao jedan od vidova mojih interesovanja.  Kako nikada i nikome nisam prodavao med , već ga poklanjao ljudima, svakako da je i ovaj produkt pčela bilo jedno od mojih tematika znatiželje.
U prvo vreme samo rekreativo bavljenje pčelama, je godinama preraslo (90-tih godina) u veoma veliko interesovanje za sam život pčela i pčelinje zajednice.
Ne mogu a da uvek ne spomenem mog prvog i jedinog mentora, koji me je uveo u svet pčela i pčelarenje.
To je bio gospodin Draga Avramović iz Zaječara. Vrstan poznavalac pčela i u to vreme vrstan pčelar i znalac.
Moja prva saznajja, prve korake, do osamostaljenja, dugujem ovom gospodinu.
Svakako da stoji uvek da, ma koliko Vi čitali, izučavali literaturno, sve i svašta o pčelama, sve dok ne uronite potpuno u taj delimično "njihov svet", sve dok praktično sami ne krenete da sa njima radite - Vi neznate ništa posebno.

NJENO VELIČANSTVO - PČELA
Fascinantan insekt - pčela, je skoro pa savršenstvo prirode!
Pčelinja zajednica, mogu slobodno da tvrdim, je jedna od najorganizovanijih bioloških zajednica na zemaljskoj kugli.
Čovek koristi intenzivno i sve više produkata ovih insekata. Od prvenstveno - meda, pa sve do polena, propolisa, voska, pčelinjeg otrova, i u skorije vreme se pripoveda o korišćenju "Matičnog mleča", kao najfascinantnijeg produkta pčela čija je tajna spremanja ostala delom zagonetka do današnjih dana i gde se ova, sa hemijske naučne strane gledišta, mešavina hemijskih jedinjenja kao takva - nestabilna.
Ostaje i dalje nerešiva zagonetka : Kako to i čime to pčele utiču, da u ovom širokom spektru raznoraznih kiselina, amino kiselina, soli, ...... koja se po svim hemijskim zakonima, nemoguće održati na jednome mestu i u ovoj formi, one su to uspele da reše? Čime i kako?

Ali da se vratimo na jedan mali, minorni deo vezanim za pčele, a to je pčelinji med.
Upravo zbog tog meda sam želeo da sam stvorim, nakon desetak godina samostalnoga rada sa pčelama -  "idealnu pčelu".
 Kako "idealnu pčelu"?

IDEALNA PČELA ?
 To mogu razumeti samo oni pčelari koji su se godinama ovime bavili i koji kao i ja, mnogo više znaju o pčelama nego li običan kupac i korisnik meda.
Naravno da je za sve to, i bavljenje pčelarstvom, potrebno pročitati jako mnogo literature, sakupiti ogromno predznanje o pčelarenju i pre svega o samom životu pčela.
Najvažnije - Zagnjuriti u pčelinju zajednicu i dokučiti, koliko je to moguće više i shvatiti kako ova prirodna zajednica funkcioniše i kako to pčelar na najbolji način može da svojim činjenjem doprinese da ovakva korisna zajednica bude za čoveka najkorisnija.
Za komercijalne pčelare ili pčelare koji se pčelama bave više iz finansijske koristi, svakako da je za takve med primarni i skoro jedini zadatak - proizvesti što više toga meda i na njemu imati nekakav veći prihod.
 
Moje definisanje pojma "idealna pčela" je zahtevala da, nakon veće spoznaje samog života pčela, uradim kategorizaciju dobrih i loših osobina pčela i jedne pčelinje zajednice.
To je jako mukotrpan posao, godine praćenja svakog društva ponaosob i uočavanje dobrih i loših karakteristika i osobina pojedinih pčelinjih društava. Skoro svakodnevno zapisivanje i vođenje dnevnika o svakom društvu ponaosob.
Svako društvo ili svaki sanduk je imao svoj "dosije" koji se je punio godinama za jedno te isto društvo.

Pčelinje društvo Vam je kao i svako domaćinstvo ili kao i svaki čovek ponaosob.
 "Specifikus" sam po sebi.
Kako po karakteru tako i po mnogim drugim parametrima.
 Samim time i pčela i pčelinja društva su svako za sebe specifična i pored svih njihovim ustaljenih pravila života i rada.  Baš kao i kod čoveka ima mnogih međusobnih razlika i pojedinačnih specifičnosti.
Među parametrima i težnji ka stvaranju nekakve "idealne pčele" ili "idealnijeg pčelinjeg društva" sam ,pored ostaloga, izuzeo neka po meni bitnija, u smislu takvoga pčelinjeg društva koje će  u krajnjem ishodu pčelaru dati najviše meda svakako.
Obzirom da sam pčele čuvao u mom domaćinstvu u selu Krivelj kod Bora, i da se radi o kontinentalnoj klimi, gde zime znaju biti i duge i hladne, pored mnogih drugih, za mene "ključnih" parametara, kao što su:
- Manja sklonost ka rojenju i samim time ovom prirodnom deobom pčela- slabljenju pčelinjeg društva brojnošću pčela radilica,
-  Manjem utrošku hrane za vreme prezimljavanja,
- Ranijem kretanju polaganja jajašca matice - pčela radilica još u kasnijem zimskom periodu, što dovodi do izlaska iz zime sa većom količinom pčela radilica,
- LJutina ili mirnoća pčelinjih društava ( ovo se definiše karakterom trutova kojima se mlada matica sparuje),
- Nekontrolisanim unosom i skladištenjem previše polena u sanduku,
- Izlazak pčela radilica na pašu i pre izlaska sunca i vraćanje pčela radilica sa paše u kasnijim satima i nakon zalaska sunca ( duži vremensko celodnevno skupljanje nektara). Ovime znači i sposobnost pčela radilica da i pri nižim temperaturama izlaze na pašu ranije nego ostale i kasnije se vrate sa paše.
- imati u društvu fizički krupnije, jače pčele koje samim time će i veću efikasnostimati prilikom izletanja i prikupljanja nektara.
.............
I mnogih drugih od 12 najvrednijih parametara za mene, je svakako bio jedan od najbitnijih, ovaj među zadnjima - pčela koja mnogo duže od ostalih ostane na radu u prirodi.

Fizički jaču, krupnju i samim time izdržljiviju pčelu radilicu, svakako da možete i sami korigirati time što ćete u leglu zameniti, u kasnijem proleću, saće iz koga se izlegaju mlade pčele radilice.
Svaka nova presvučena larva iz koje se izležavaju mlade pčele, tu njenu "preobuku" - kokoni, ostanu na unutrašnjem zidu svake satne čašice. Nagomilavanjem ovih kokona unutar čašica smanjuje fizički prostor za izlegavanje fizički krupnijih pčela radilica. Iz smanjene čašice ne može izaći svakako fizički krupna pčela!
Svakako da tamnija saća (zbog nagomilanih kokona), su i te kako poželjna za izežavanje mladih pčela tokom zimskih perioda, zato što su ova legla mladih pčela - toplija i samim time će biti manje utroška energije ostalih pčela na zagrevanju legla.
Zbog toga sam napisao da je staro saće iz legla poželjno menjati u kasno proleće nakon voćne paše ali  ne i u kasno leto ili u jesen.
Starije saće je poželjnije ostaviti u mednom delu sanduka u kome će pčele unositi nektar - prebacivati ga u medišni deo. Ovo  zato što je ovo saće jače, kompaknije, izdržljivije prilikom vrcanja meda i ne dolazi do deformiteta usled centrifugiranja meda.

U POTRAZI ZA IDEALNOM PČELINJOM VRSTOM

 Rano izletanje i kasno vraćanje pčela radilica sa paše, svakako da diktiraju neki drugi parametri, od kojih je svakako jedan osnovni - pasmina pčela. Pčela koja je genetski prilagođena radu i izlasku u prirodi na manjih spoljnjim temperaturama.

Obzirom da je u nas najrasprostranija pasmina  - kranjska pčela i autohtona siva pčela, dugo godina sam izučavao i neke druge pasmine pčela, a pre svega one vrste i pasmine koje gravitiraju u hladnijim i tokom zime oštrijim klimatskim uslovima.
Odluka je pala da pribavim "Kavkasku žutu" i "Kavkasku sivu pčelu", tj. da pribavim matice ovih pčela za svoj pčelinjak.
U te svrhe sam otišao hiljadama kilometara u Rumuniju i sa Podkavkazja na reci Olt, od jednog ondašnjeg pčelara kupio dve mlade oplođene matice Kavkaske žute i dve Kavkasko sive pčele.
Čudio se čovek koliko sam kilometara prošao zbog 4 matice.
U transpotu ovih matica i na putu mi je jedna Kavkasko siva matica nastradala.

Zašto baš Kavkaske matice ?
Logika stvari mi je nalagala da sebi pribavim matice od onih pčela iz prirodnih sredina gde vlada
mnogo oštija klima tokom cele godine u odnosu na naše područje i naše klimatske uslove.
Sa tom idejom i namerom sam radi toga otišao daleko na  Kavkaz.

Ove nove matice sam veoma uspešno pridodao ili "zamenio" mojim autohtonim maticama  iz mog pčelinjaka.

NAJTEŽI POSAO - POKUŠAJI UKRŠTANJA KAVKASKIH PČELA I NAŠIH AUTOHTONIH

Konačna ideja mi je bila da, koliko je to moguće sa moje strane, pokušam da ukrstim raznim kombinatorikama ove sada četiri pasmine pčela koje sam imao na svom eksperimentalnom pčelinjaku ( autohtonu sivu, kranjsku, kavkasku žutu i kavkasku sivu ili crnu pčelu).
Uraditi sparivanje mladih matica jedne pasmine sa trutovima druge pasmine, je više nego najteži mogući posao sa kime sam se suočio na mom eksperimentalnom pčelinjaku.
Profesionalni pčelari bi rekli- nemoguća misija !
Samim time što se mlada matica sparuje u njenom "svadbenom letu", van sanduka i samo jednom u njenom životu sa trutovima, ovakav eksperiment je iziskivao strahovito brižljive i stravično teške pripremne radove u pčelinjaku koji je tada brojao 12 sanduka.
Svestan da tokom sparivanja mlade matice može doći do sparivanja i sa nekim tuđim trutom iz prirode, a ne samo sa trutovima koje sam namerno puštao i stimulisao da se proizvedu u samo jednom probranom društvu za to namenjeno.  Još tada sam u tim vremenima tvrdio da se mlada matica ne sparuje u "svadbenom letu" samo sa jednim trutom, kako je bilo uvreženo mišljenje pčelara u to vreme ( a verujem i danas za neke), već da se ona sparuje sa više trutova tokom njenog jedinog svadbenog leta.
Ovoj mojoj tadašnjoj  teoriji su se mnogi tada smejali.  Ali se je mnogo godina kasnije i potvrdila kao ispravna.
Tek onda kada su japanski naučnici uspeli, najsavremenijom tehnologijom snimanja,  da usnime svadbeni let mlade matice , samim time su dokazali da se mlada matica ne sparuje u njenom "svadbenom letu" samo ja jednim trutom već sa više njih.  Fama i dezinformacija o sparivanju mlade matice samo sa jednim trutom je pala u vodu. 
Da ona  zapravo,samo od zadnjega truta sa kime se sparuje, isčupa muški semenik i sa tim semenikom , koji i dalje upumpava u telo mlade matice muške spermatozoide, se ona vrati u njeno društvo kao plodna i spremna za daljnje polaganje jajašca nakon već nekoliko dana.

TRUTOVI SAMO JEDNE PASMINE
Permanentno sasecanje trutovskih legala iz svih ostalih mojih sanduka, i ne dozvoljavanje izleganja niti jednog truta iz drugih sanduka, osim iz onog sanduka i one pasmine koju sam odredio za stvaranje trutova, je verujte najmukotrpniji posao u ovim mojim eksperimentima.
I pored toga što ste eliminisali izlegavanje trutova iz svih ostalih Vaših sanduka(sasecanjem trutovskih legla), već ste inicirali ( dodavanjem starih saća iz kojih su se ranije izležavali trutovi u plodište određene pasmine za proizvodnju trutova), je Sizifov posao ako opet znate da je nepoznanica da li će Vam se mlada matica sparivati sa ovim vašim trutovima ili će neki "došljak" sa strane biti jedan od onih sa kojima se Vaša mlada matica i spariti?
Bilo kako bilo, išao sam na varijantu da je veća mogućnost ili verovatnoća da se "moja" mlada matica spari sa "mojim" probranim trutovima određene pasmine iz mog pčelinaka. Pa šta bude?

Sve dok sam imao one 3 Kavkaske matice, oplođene u podkavkazju od njihovih trutova (čistu genetsku podlogu), ovi moji eskperimenti su imali smisla.                                             
Tokom nekoliko narednih godina sam imao raznih kombinacija.
Trut kranjske pčele i mlada matica Kavkaske žute pčele i obrnuto.
Trutovi autohtone sive pčele i nesparena matica Kavkaske sive pčele.
Naredne godine sam forsirao trutove iz legla Kavkaske matice, a mlade nesparene matice iz mojih društava kranjske ili sive pčele.
...........

Na moje zaprepašćenje i iznenađenje, uspeo sam da dobijem u trećoj generaciji ovih eksperimenata sa različitim pasminama trutova i nesparenih matica - šarene matice !
Kako šarene?
Pa lepo, dobijene mlade matice iz ukršenog društva, tj .iz matičnjaka ove "ukrštene matice", sam dobijao nove matice čiji je zadnjak bio baš šaren.  Jedan članak na zadnjaku siv do crven a odmah naredni svetliji do u jednom slučaju potpuno beo svaki drugi članak.
U šali sam komentarisao sa nekim pčelarima da sam proizveo  matice - "Partizanovce" i matice "Crvene Zvezde", aludirajući na dresove fudbalera.

Mlade pčele radilice, izležene naredne godine od svih ostalih  matica ( nakon ukrštanja ), su se pokazale u punom svetlu.
Osim što je ovakve "šarene matice" veoma lako moguće vizueolno identifikovati među ostatkom pčela na leglu, nove genercije mladih pčela od ovih i ovakvih matica je svakako najveći uspeh koji sam postigao jer je opravdalo sva moja očekivanja ka onoj - "idealnoj pčeli" za moje podneblje.

Uspeo sam u svojoj prvobitnij nameri sa ovim eksperimentima, dobijem koliko toliko idealno pčelinje društvo.
Skoro da su zadovoljeni svi najvažniji parametri koje sam nametao birajući iz koga ću društva ili iz koje pasmine pčela ću ostaviti trutove za priplodnju mladih matica.
Pčele radilice, izležene naredne godine od ovih matica, su:
- sa prvim osvitom zore izletale iz sanduka na pašu. Sa veoma kasnim večerima i skoro po mraku se vraćale sa paše, dok su  ostala društva, i po dva sata ranije, prekidala svoj izlet na pašu.
- Unos meda je bio fantastičan.
- Ove matice su mnogo ranije počinjale sa polaganjem jajašca još krajem decembra meseca i do proleća sam imamo izuzetanu brojnost pčela pred recimo samu bagremovu, najizdašnjiju pašu,
- Prirodni nagon za rojenjem, i pored održavanja i blagovremenog širenja prostora dodavanjem ramova i nastavaka, je sveden na najmanju moguću meru shodno velikom brojnom stanju u društvu,
- Tokom zime, naravno uz adekvatno ostavljanje dovoljno hrane u gornjem nastavku  ( uvek sam moje pčele zazimljavao na dva LR nastavka, bez obizira na jačinu), je utrošak meda sveden na minimum shodno brojčanom stanju a u odnosu na naše pasmine pčela,
- Rekord izvrcanog meda iz samo jednog ovakvog sanduka, sa jednom maticom, je bio 120 kilograma izvrcanog "sazrelog meda", za šta mi je bilo potrebno kontinuirano i pravovremeno nadodavati nastavke. Tako da sam imao društva sa po 4-5 LR nastavaka ( 2 nastavka odvojena Hanemanovom rešetkom za lego) i 2-3 LR-a u medištu, te na sve to čak 4 Hofmanova nastavka za medište u gornjem delu.

Moje je oduševjenje bilo ogromno svim učinkom koji je dobijen i sve tantalove muke koje sam prolazio u ovim eksperimentima nekoliko godina su bile zaboravljene.

KOLAPS MOG PČELARENJA

Svo ovo moje oduševljenje i sav veoma mukotrpan rad i ogromno utrošeno višegodišnje vreme u mom pčelinjaku, nije dugo trajalo.

Na žalost, usled nemara jednog od komercijalnih pčelara iz Bora, za koga smo svi malobrojni znali da u njegovom pčelinjaku ima zapaćene Američke kuge ili truleža legla, i upornog našeg sprečavanja njegovog dolaska sa njegovim pčelama u atar našega sela Krivelja na bagremovu pašu, nismo u tome uspeli da ga sprečimo.
Svoje je zaražene pčele uspeo da doveede jedne godine - tajno kod jednog od kriveljskih domaćina na bagremovu pašu , u rejonu "Šeret". Nakon samo godinu dana je krenula da hara Američka trulež legla kod malobrojnih prvo kriveljskih pčelara.
Ova neizlečiva bolest pčela, i pored svih mojih pokušaja tretiranja legla u mom pčelinjaku - oksatetraciklinima, što jedino može da zaustavi razvoj ove pošasti ali i ne da je uništi, nakon dve tri godine žestoke borbe , nisam uspeo da iskorenim od kada je zahvatilo i moje pčele.

Za primer ostalim bar kriveljskih pčelarima, ja sam na svu žalost i moju tugu, pored već navedenih kontinuiranih tretiranja legla razblaženim i fajtanjem legla oksatetraciklinom, ja sam  celokupni moj pčelinjak od 15 tak društava u to vreme i nekoliko nukleusa, morao sa spalim zajedno sa sanducima, pčelama, voskom i svime u čemu sam beskrajno uživao više od 20 godina.
Bacil Američke kuge pčela ili truleža mladog legla, je praktično neuništiv osim na temperaturi preko 100 stepeni. Zna da egzistira i stotinama godina. Manifestuje se onda kada se za njega stvore povoljni uslovi u pčelinjem društvu. Kad se jednom pokrene onda je tome društvu obavezan kraj. Zato je spaljivanje svega jedini najsigurniji način da ga eliminišete ili uništite.
Fajtanjem rastvora oksatetraciklina legla svakog trećeg-četvrtog dana, možete samo da usporite ali nikako i da uništite ovaj bacil.

Od tada sam prestao da se više bavim aktivnim pčelarenjem.
Razočaran  ljudskim nemarom, ljudskom phlepom komercijalnog pčelara, i svime drugime što jedan nesavestan pčelar, željan samo profita po bilo koju cenu od pčela, može da uradi za neku širu teritoriju i ljude- pčelare, koji se i minimalno za svoje potrebe bave pčelarenjem.

I pored svih intervencija kod nadležnih inspekcijskih službi, mada je malo onih inspektora koji se i razmeju u pčele, ovaj je pčelar i sam bio "tržišni inspektor", tako da su se sve naše prijave prema njemu "zataškavale" od strane njegovih kolega.

Iz svega navedenog, nadam se da sada neki razumete, zašto i zbog čega se tek sada vraćam na onu teoriju mnogih vezanu za "šećerenje meda", gde mnogi, što iz neznanja, što iz namernog podmetanja, šire lažnu demagogiju da "samo prirodni med šećeri" ili da je dokaz da je med "čist ili prirodan" samo to da "prirodan i čist med  - mora da šećeri"!

Onaj ko je sebe, mnogo godina, posvetio svim svojim bićem pčelama, čak i mnogo više od prosečnog pčelara hobiste, svakako da će Vam reći celu istinu i o kvalitetu meda.

Eto cele istine o tome iz mog pera!


DA LI ČIST I PRIRODAN MED TREBA DA ŠEĆERI ?

NOTORNA JE LAŽ, da med koji izvrcate ma od koje biljke sam po sebi MORA DA "ŠEĆERI"- "KRISTALIŠE" i da je to najčešći izgovor mnogih pčelara kada se tiče "Šećerenje meda" - Čist prirodan med je onaj koji šećeri, je čista glupost ili notorna laž!
.
Lažu Vas da je kristalizacijom meda zapravo dokaz da je takav med "prirodan" i "čist" time što kristališe ili se "šećeri".

U većem broju slučajeva Vas taj komercjalni pčelar ipak ne laže.
 Ne laže Vas u smislu da nije med proizveo od šećernog sirupa.
Da je proizveo falširani med.
Laže Vas jedino u tome da je,( opet zbog pohlepe i veće količine meda za prodaju) zapravo izvrcao med iz njegovog pčelinjaka mnogo pre nego je pčela završila - konačno i definitivno preradu onog nektara do konačnog meda.
Eto objašnjenja zašto to rade pojedini svesno a neki i nesvesno.

*Iz egipatskih piramida je iskopan med star 5.000 godina koji  nije bio ušećeren.
Pronađen je u zapečaćenim amforama prirodnim voskom.
Ozid amfore u koji je bio smešten taj med , pre više hiljada godina, je bio sa unutrašnje strane impregniran takođe voskom.
I to ne bilo kojim voskom, već onim najfinijim - "devičanskim voskom" , kako mi pčelari zovemo onaj najfiniji i najkvalitetniji vosak koji se skine sa mednih kapa prilikom otvaranja medišta i pripreme za vrcanje. Nazovamo ga "Devičanskim" zato što u tom vosku se nije ništa drugo dešavalo (nisu u njemu izležvane mlade pčele, skaldišten polen ,....), već je jedino bio nov produkt pčela voskarica koji je poslužio samo za zatvaranje medišta.*

 Zamislite onda pojedine tvrdnje, da : U koliko med ostane duže vremena  i u sanduku pčela - da će i on da kristališe.
Negde sam pročitao jedan komentar, verovatno dobrog pčelara, koji glasi otprilike ovako: "Neznanje je majka ludila!".

Pa kristalisaće jedino Vaš "šećerni sirup" koji ste nekontrolisano dozirali pčelama i one ga uskladištile u velikim količinama, a med iz nektara  nikada neće da iskristališe u pčelinjem društvu!  Još jedna gnusna laž i obmana sa medom i svakojakim tzv. pčelarskim stručnjacima!

Med, ma kako ga Vi zvali sinonimom "prirodni" u Vašim slučajevima šećeri nakon nekog vremena iz sasvim bizarnih razloga, koje Vi pojedini  "pčelari" nećete da priznate. Većina iz neznanja ponavljaju kao papagaji ono što profesionalni  - komercijalni pčelari veoma dobro znaju, ali Vam nikada skoro neće ni oni  reći ili sugerisati.

Eto Vam najjednostavniji , školski primer najčešćeg  uzroka šećerenja-kristalizacije  meda:

 VRCANJE MEDA

Svako ko zna, a svi Vi profi pčelari, ovo veoma lepo znate, da:

- Pčela ne unosi med u košnici već NEKTAR,
- Pčela ne proizvodi nektar već ga samo prikuplja iz prirode,
- Pčela od šećernog sirupa ne proizvodi nektar  (zabluda koju opet negde pročitah),

- Nektar je sladunjava vodica a ne med, sa strašno velikom količinom vode, koju  produkuju biljke. Najčešće preko njihovih cvetova i to sa namerom da privuku pčele ili druge insekte zbog oplodnje njihovih cvetova. Ne zbog nas i meda, ne zbog ičega drugog. Nektar je mamac za insekte kojim ih privlači biljka radi oplodnje njenih cvetova.

- Na svakome ramu pčela radilica skladišti taj uneseni nektar od vrha rama ka dnu.
- Istim rasporedom ( od vrha ka dnu svakoga rama, i prerađuje taj uneseni nektar do finalnog meda.

 Ono što veliki broj ljudi , korisnika meda, ne zna je sledeće:

- Da bi se taj uneseni nektar pčela radilica, doveo do finalnog meda, neophodno je da najmanje , negde oko 24 - 26 drugih pčela radilica, "prerađivača nektara", uzme tu kapku nektara, SAŽVAĆE JE i u tom žvakanju -OBEZVODNI!
Uzme kap nektara, usisa, sazvaće, i prebaci tu kapku u narednu čašicu odakle je uzme sledeća..... i sve tako do čak i do 26 puta.

- Tek nakon prolaska te početne kapi nektara kroz 24-26 pčelinjih "žvakanja" i seljenja iz čašice u čašicu saća ( broj zavisi od vrste cveta od koje je uzet nektar- gustine samog nektara i količine vode u njemu), dobijete konačni proizvod pčela koga nazivamo  -MED!
Sve drugo pre ovog procesa nije i ne može se nazvati medom.

- Onda kada se ovaj ciklus završi, i uskladišti konačni med, pčele na površini, sada meda i toj čašici, izluči pre definitivnog zaklapanja meda (zaklapanja medišta), jednu hemijsku tvorevinu koja je slične formule poput mravlje kiseline.

- tek nakon toga pčela "zaklapa medište" i to je tek tada "SAZREO PČELINJI MED" koji neće u normalnim uslovima skoro nikada, nakon vrcanja ovakvih ramova sa zakopljenim medištem da "UŠEĆERI".

ŠTA VI DRAGI MOJI VRLI PČELARI RADITE?
ŠTA TO KORISNICI MEDA NE ZNAJU PA SE DEMAGOŠKI ŠIRI TEORIJA DA JEDINI DOKAZ DA JE MED ČIST I PRIRODAN, TO DA MORA ONDA DA ŠEĆERI - KRISTALIŠE?

nepotpuno zaklopljen medni ram

Svesni toga da ćete izgubiti na količi i meda , jer taj nektar fahat pčele dehidriraju ili obezvodnjavaju  i do 70 -  90% prvobitne težine unesenog nektara, u nekim slučajevima do konačnog meda i time "gubite " na kilaži,
Vi vrcate ramove sa medom koji  nisu bar 90% površine rama zaklopljenog medišta sa obe strane!
Izvrcate polovinu konačnog - sazrelog meda  i polovinu nedovoljno sazrelog meda te napravite nestabilnu mešavinu koja će naravno da Vam nakon nekog vremena kristališe!


potpuno zaklopljen medni ram

Čak je i lakše za vrcanje nezaklopljenih ramova, jer ne gubite vreme na otvaranju mednih kapa.
Lakše će iz mednoga saća da izađe, prilikom vrcanja, onaj redak, nedovoljno sazreo- vodnjikav med, od onog ,veoma gustog i sazrelog meda, gde će mnogo veća količina ipak da ostane u mednom saću.
Znači:
Pored konačno "sazrelog" i zapečaćenog meda, sa istog rama izvrcate i ogromnu količinu "nedovršenog" ili "delimično završenog" prerađenog  nektara koji pčele nisu do kraja dovele do finalnog meda i ta okca su ostala NEZAPEČAĆENA na svakom mednom ramu.

- Time niste dozvolili pčeli da završi ceo ciklus pčelinjeg "sazrevanja"nektara do finalnog  meda.
U takvoj ukupnoj količini  tako izvrcanog meda imate  veliku količinu vode ili ne prerađenog do kraja - nektara.
Ali ćete dobiti mnogo više kilograma meda za prodaju nego da ste sačekali pčelu da završi njen proces.

Još pride,  u tom nezaklopljenom medu, nemate ni  taj ferment kojim pčela fahat "konzervira" med od kvarenja ili "šećerenja" i naravno :
-  DA DAJETE KUPCIMA NEKAKVE BEZVEZNE VREMENSKE TABELE, KOJI KADA MED ŠEĆERI I NAKON KOG KAO VREMENA?!
Da se pravi pčelar preksti i levom i desnom!

I naravno .

Vi se zakunete da je to "prirodan med" i da niste dodavali šećer pčelama da bi proizvele taj produkt koji sada prodajete.
I Vi time niste slagali kupca. Naprotiv, pričate im istinu:

DA NISTE STAVILI PČELAMA ŠEĆERNI SIRUP, ŠTO JESTE TAČNO!

Ali ,što iz znanja , što iz ne znanja,a mnogi iz namere,  radite ovo što sam sada definitivno ovde napisao a što je najčešći uzrok VAŠE TEORIJE O " ŠEĆERENJU PRIRODNOG MEDA"!

Tako da bratijo moja, nemojte da pričate i širite lažnu demagogiju o "šećerenju prirodnoga meda", jer je prava  ISTINA OVA koju sam napred objasnio!

Ja uvek sve Vas, koji negirate sve ovo, uvek  upitam jedno:

- Da li ste negde u nekome prirodnom deblu iz koga ste izvadili divlje pčele zatekli " ušećereni med" u tom deblu i u tom staništu pčela?

Pa niste naravno da niste.

Zašto?

Pa sve Vam je objašnjeno ovde i sada - ZAŠTO?
Tu čovek nije prekinuo njegovom voljom, pčelinji rad sa nektarom i zato nikada nećete zateći kristalisan ili ušećeren med u pčelinjoj zajednici gde čovek nije umešao svoje prste.

Vaš med znači kristališe nakon kratkog vremena zbog neprirodne, za pčele,prisustva veće količine vode u tome medu, a koju ste Vi ostavili namerno da ne bi KALIRALI NA KOLIČINI IZVRCANOG MEDA, ili izgubili na količini, tj. zato što vrcate nepotpuno zaklopljene medišne ramove.

KRAJ SVAKE DALJE PRIČE O NEKAKVOM "PRIRODNOM MEDU KOJI MORA I TREBA DA ŠEĆERI KAO DOKAZ DA JE PRIRODAN" !!!!!

To dalje okačite mačku o rep i to pričajte dalje samo Vašim mušterijama.



DALI POSTOJE NEKI DRUGI RAZLOZI ZA ŠEĆERENJEM ČISTOGA FINALNOG PRIRODNOG MEDA?

Naravno, postoje i razlozi zašto će Vam ušećeriti i taj tzv "izvrcani sazreli med". Zaklopljeno medno saće koje budete izvrcali.
Za čak i ovakva dešavanja postoje opravdani razlozi. Ali su svi razlozi kristalizacije takvoga meda - do pčelara ili do čoveka a ne do pčela.

To mogu biti ovi slučajevi:

1. PRISUSTVO POLENA U TAKVOM MEDU

- Kada pored zaklopljenih ramova sa medom izvrcate i neki ram na kome imate "konzerviranog polena", koje pčele akumulišu na nekome ramu poklope ga medom i zapečate.
One to čine da bi još u zimu imale rezerve polena kojima hrane pčele radilice koje se prve izlegnu još u januaru kada naravno nemate polena nigde u prirodi.

Taj ram sa polenom, u koliko ga ne registrujete, već izvrcate sa ostatkom ostalog mednog saća, svakako da će doproneti da prisustvo veoma male količine polena dovede do šećerenja meda nakon nekog vremena.

Mada prisustvo veće količine polena PRE dovodi do "kiseljnja meda" a ne i do šećerenja. Ovo zbog prisustva izvesnih amino kiselina koje imamo u polenima.

Ovakvi retki ramovi sa "konzerviranim polenom", su zlata vredni.
Vredni su za svakog pčelara koji zazimljava svoje pčele i tačno zna gde će taj jedan ili dva rama da postavi kako bi do njega pčelinje klube koje zazimljava stići i doći krećući se tokom uklupčavanja uvek po vertikali! ?

2.- NEADEKVATNO SKLADIŠTENJE MEDA

- Do šećerenja moze dovesti zbog neadekvatnog skladistenja meda u nekom metalnim posudama gde dolazi do hemisjke reakcije meda sa materijalom za skladištenje.

Prisustvo korozije u vrcaljki ili metalnim posudama je uzrok ovome.
Ranije, a pojedini i sada, su skladištili veće količine meda u aluminijumskim posudama. Istim onim posudama koje su služile i služe za distribuciju mleka recimo.

Dovoljna je sasvim simbolično mala količina oksida aluminijuma u nedovoljno opranim aluminijumskim recimo posudama, da izazove kristalizaciju i izvrcanog "sazrelog medišta".

3.- PRISUSTVO MEDLJIKE U MEDU

- vrcanje i mešanje "medljike" sa ostalim medom dovodi do kristalizacije ostalog meda.

Šta je medljika i koji je to med?

"Medljika" je inače onaj tamni ili skoro crni med, koji pčele sakupljaju u jesen kada nema dovoljno paše.
Sve dok u prirodi ima mednih cvetnica  u dovoljnoj količini, pčele neće sakupljati "medljiku".
Zato se ona u sanducima pojavljuje tek tamo u kasno leto ili ranu jesen.
Količina medljike se skopčana sa godinom kada imamo više ili manje biljnih vaši u prirodi.

Pčele medljiku sakupljaju, ližući po drveću biljne vaši ,koje se skupljaju ispod lišća nekih listopadnih drveća ili četinara.

Pogrešno se i takav med tradicionalno naziva "šumski" jer proističe od biljnih vaši (imate zelene i crne biljne vaši), a ne nikako od cvetova biljaka. Još manje od "šuma".

Biljne vaši na svojim telima ispuštaju sladunjavu i lepljivu masu i pčele njih oližu i tako se dobija Vas "šumski med".

Ova vrsta meda je znači više životinjskog a ne biljnog porekla i bez obzira što se te biljne vaši, hraneći se sokovima lišćara ili crpeći sokove iz iglica četinara, na svojim telima ispuštaju sladunjave kapljice koje pčele unesu u svoje stanište i prerade ga isto u finalni med.

Zdravo ga je koristiti u ishrani ali nikako za zazimljavanje zbog enormno velike količine nesvarljivih materija za organizam pčele koja tokom zime ne može da izađe na "pročistni let" i takva društva najčešće stradaju zbog oboljenja crevnog aparata pčela i nemogućnosti da zbog zime izlete i pročiste se.

Zato je moj savet: U koliko imate u Vašim sanducima ovu vrstu meda - "Medljiku", nikada je nemojte prilikom vrcanja mešati taj med sa ostatkom drugog meda.  Medljiku uvek izvrcajte posebno i skaldištite ga u posebnim posudama.
Nikako i ni po koju cenu ramove sa medljikom ne ostavljajte za zazimljavanje pčela !!!!
Taj, tzv "šumski med" će biti svetliji u koliko je prilikom vrcanja pomešan sa livadskim medom ili su ga u prirodi sakupljale od većeg broja zelenih biljnih vaši ili:
- Tamniji do skoro potpuno crnog, u koliko su pčele više posećivale tela crnih biljnih vaši.
Boja tog "šumskog" meda zavisi od ovoga a ne od - navodno vrste drveta. Da i oko ovoga imate sebi predstava i da Vas i tu ne lažu.

4.- PRISUSTVO PROPOLISA U MEDU

Mada je ovakva situacija, da se u medu nađe neka veća količina propolisa u medu, svedena na minimum , znamo i znate da ima i pčelara , pa i produkcionih firmi, koje u prirodan med nadodaju, rastvorenog propolisa i nekoj količini.
Ovakav med , u kome ima propolisa; će najbrže da ušećeri.
I mada je propolis, kao jedan takođe produkat pčela, koje prvenstveno pčelama služi kao dezinfekciono sredstvo za njihovu "kuću" ili kao sredstvo za sterilizaciju njihovog staništa (antibakteriološka supstanca), propolisom pčele i zatvaraju svake druge prostore iznad i sa strane (najčešće u sanducima između ramova), čime bi zadihtovale nepoželjnu cirkulaciju vazduha koja bi uticala na temperaturu unutar društva i posebno njihovog legla.
Pčele će uraditi sve ono što je potrebno da što manje pčela radilica bude zaokupljeno drugim uzgrednim poslovima a ne sakupljanjem nektara. Ništa u njihovom svetu nije slučajnost.
Pčele znaju i da propolisom totalno zabarikadiraju i utope propolisom nekog uginulog nezvanog gosta u njihovoj "kući" u koliko iz nekih razloga ne budu mogle da ga izbace vani.
Svojstva propolisa pčelama takođe služi u odvraćanju mrava od krađe njihovog meda ili mladih larvi,  koji su najčešće komšije pčela.
Propolis je bio jedan od nezaobilaznih komponenti prilikom bazamovanja tela faraona.

Med sa propolisom !
Jedan od proizvoda pčelara je - med sa rastvorenim propolisom.
Što zbog prisustva izvesne količine alkohola, koji služi za rastvaranje , inače jako kompaktnog i tvrdog , nerastvorljivog propolisa u nekim drugim rastvaračima, što zbog samog hemijskog sastava propolisa, ovakav med u koji ćete ubaciti rastvoren propolis, će se svakako najpre kristalisati ili ušećeriti.

Znači definitivno:
Kristalizaciju meda uslovljava samo i jedino pčelar a ne nikako pčela ili neki drugi faktori ka nečijem dokazivanju da "samo čist prirodan med - šećeri ili kristališe"!
- Što zbog pohlepe da dobije veću količinu meda za prodaju - ranije vrcanje,
- Što zbog nehigijenskih ili nedovoljnih uslova, čuvanja i skladištenja meda,
- Što zbog nenamernog ili namernog unosa nekih komponenti u medu (polena,propolisa,...),

Ne postoji med koji će Van sam po sebi se kristalisati ili ušećeriti ( kako najčešće se koristi ovaj izraz), u koliko pčelar isprati sve navedene parametre koje smo naveli u njegovoj proizvodnji meda.
Nikada kristalizacija meda ne mora da znači da je pčelar napravio "falsifikovani med" - od šećernog sirupa, da Vam svi pčelari žele podvaliti, ali je takođe neprihvatljiva teza o kristalizaciji meda, koju sve više i više slušamo i čitamo širom društvenih mreža ili nekakvo teorisanje pčelara izbegavajući da Vam kažu zašto zapravo med sve može da šećeri - kristališe?

========================

- Kristalizacija je lančani proces. Tako da usled ma koje spontane nehigijene pčelara sa medom, može doći do kristalizacije.

Dovoljno je da samo jedno zrnce kristalnog šećera ubacite i u teglu "sazrelog meda" i cela će Vam se tegla ušećeriti.

Žao mi je što sam ovoliko morao da napišem.
 Ali onaj obični svet, svet kupaca, mora jednom  znati neke stvari i da ih niko više ne manda, laze ili obmanjuje.

A to se najčešće dešava kada se govori o "kristalisanom medu".
Lažna teorija o šećerenju prirodnog meda, na žalost, možemo sresti i po mnogim novinarskim člancima.
Iz priča nekih pčelara.
Nedokučiva je , bar za mene bila tajna, da li ti "pčelari" i zaista znaju celu ovu priču ili  pak pripovedaju o teoriji da "prirodni med mora da šećeri i da je šećerenje dokaz da je med čist i prirodan" ?

U suštini ušećereni med može samo biti manjeg kvaliteta u nekim slučajevima(razloga zašto je šećerio), ali svakako da niti jednom ljudskom organizmu ne može da škodi.

KORIŠĆENJE ŠEĆERA KOD PČELARA

Ušećereni med , ukoliko ste sve predhodno brižljivo pročitali, nije jedini i osnovni uzrok da bi pčelare napadali da prodaju nekakav "falširani med".

Da su med proizveli dodavanjem šećernog sirupa pčelama ili tome slično.
Naravno da svakako postoje i oni pčelari koji će i tu podvaliti jer je kilogram šećera više struko jeftiniji od kilograma meda, ali ne bi se sada toga dotakli u većoj meri.
To što mnogi pčelari u nekim slučajevima kupuju veću količinu običnog šećera, ne znači da će ga upotrebiti za pravljenje falširanog meda.
Oni ga koriste većinom u sasvim druge svrhe koje namju veze sa medom.
- Za prihranu mladih rojeva,
- Za izradu mednih pogača, kojime prihranjuju pojedina društva u rano proleće i koje su iz dva razloga izašle sa klubetom na najvišlju tačku i ispod poklopca sanduka.
- Za stimulaciju pčela.
........

Ne treba smetnuti sa uma da svakako postoje ljudi koji čak i nemaju svoje pčele.
Da kupe neku količinu pravoga meda i mešaju ga kasnije i prokuvavaju sa rstopljenim i prokuvanom šečernom vodicom do neke gustine kako bi ličio na prirodni med.

Zbog takvih slučajeva , kojih na žalost ima sve više, stradaju revnosni i korektni pčelari.
Pretpostavimo da je i od nekih od takvih pčelara i proistekla ovakva teorija o "šećerenju" pravoga meda, ne bi li i na takav, svakako veoma pogrešan način, opravdavali sebe i svoje korektne proizvode?

Na svu sreću postoje specijalizovane laboratorije, za analize i utvrđivanje autentičnosti meda, ali je to u nas i kod nas u veoma simboličnim slučajevima i mestima u Srbiji.

Samo hemijsom analizom stučne laboratorije se može utvrditi prirodnost ili falsifikat meda.  Sve druo mogu biti samo nagađanja.
Važno je samo znati da "Šećerenje meda" nije nikakav dokaz da je med čist i prirodan i to su jednostavno - šarene laži !

KOMERCIJALNI MED

Komercijalnim medom , možemo smatrati sve one medove koje imamo i možemo kupiti u prodavncama.
Koliko su čisti prirodni, zdravi svi ti medovi koje možete kupiti u maloprodajnim objektima, je veoma diskutabilno.
Uglavnom sve zavisi od mnogih faktora a pre svega od one firme koja ga distribuira na tržištu.
I pored tzv. svakojakih kontrola toga meda, laboratorijskih analiza i svega drugoga, veoma je jasno da otkupljivač i distributer meda i mednih proizvoda, svakako da ora da sa tim medom dođe do nekog standarda.
Šta će sve distributeri da urade sa medom koji su otkupili od proizvođača ili pčelara, dok ga na zapakuju u firmirane posude sa njihovom etiketom, je veoma složeno pitanje, na koje mi , obični kupci, nemamo saznanja.
Sva moguća filtriranja, i sve druge radnje dok taj med ne vidimo u toj tegli, su verovatno tajne tih distributera.
Sama činjenica da taj med na putu od proizvođača do krajnjeg kupca, prolazi mnogo još dodatnih tehnologija, provlači se kroz bezbroj uređaja i mašina, dovoljno govori samo za sebe.
Zato je uvek najkorisnije i najbolje, u koliko kupujete med za sopstvene potrebe, da ga nabavite i kupite od  Vama proverenih prijatelja i pre svega pčelara iz Vašeg komšiluka ili Vašeg kraja.
Naravno da i kod nas postoje vrsni pčelari, pošteni pčelari, korektni pčelari, kojih ima na žalost sve manje i manje kako se krenulo u komercijalizaciju sa medom, ali ih ima.

NEKE KARAKTERISTIKE PREPOZNAVANJA KVALITETNOG I DOBROG MEDA

U ovom svetu komercijalizacije medom, je veoma teško dokučiti običnom kupcu kakav je koji med?
Veoma vešti falsifikatori meda su se toliko izveštili nad  falširanjem meda, da je to došlo do neslućenih granica.
Ko u svemu ovome strada?
Stradaju upravo oni korektni, vredni pčelari koji se svojim radom i svojim krajnjim produktima, trebaju dovijati u toj konkurenciji sa ovima drugima. Što je više falsifikatora, to je cena meda niža na tržištu. Sassvim običan, korektan pčelar u toj bari punih krokodila - strada.
Ma koliko se neki pčelar trudio da plasira svoj med, znajući da je ispoštovao skoro sve parametre o kojima sam napred komentarisao, uvek će imati nelojalnu konkurenciju od strane mnogih reklamnih i drugih, na tržištu meda poznatijih mešetara.
Jedno od, nazvovi dokazivanja o čistoći i kvalitetu nihovog meda, je upravo zaživela kroz nekakvo teorisanje i neistinekoje se tiču "kristalizacije meda".  Mnogi su tu lažjivu teoriju prihvatili kao mantru i sami je šire na dalje.
Pojedini svesni ove obmanedok neki na žalost prihvataju oberučke teoriju o kristalizaciji meda kao parametra nekog kvaliteta njihovog meda i dokazivanja time da im je med zapravo i čist i prirodan.

U svakom slučaju ove stvari trebate znati:

- Med, bez obzira od koje je biljke ubran (bagrem, livadski, lipov, uljane repice,....) neće Vam nikda kristalisati i nakon mnogo godina čuvanja, u koliko je pčelar koji Vam ga je prodao ispoštovao prvo pčelu u njenom ciklsu proizvodnje meda. O tome sam ovde opštirno pisao.
- Takav med je uvek vizuelno potpuno bistar,
- Takav med ima veoma veliku gustinu i na sobnoj temperaturi. Da ne banalizujem, ali skoro ga možete seći nožem.
- Takav med Vam se neće ušećeriti u koliko ga zahvatate sterilnom i čistom kašičicom i uvek čistom, opranom i suvom.
( ne olizati kašiku, pa je ponovo zaroniti u tegli sa medom).

*Lažne su i teorije da med , da se ne bi kristalisao, morate da ga uzimate drvenim kašikama ili drvenim samo predmetom a da je nezdravo ili će uticati na kvalitet ili kristalizaciju meda u koliko zahvatate metalnom kašičicom. Sve je samo skopčano sa čistoćom pribora sa kojime zahvatate med i ništa drugo. U koliko nesvesno sa priborom za zahvatanje meda unesete tim priborom u celu teglu sa medom neku supstancu ili hemikaliju, svakako da će taj med reagovati kristalizacijom nakon nekog vremena, pa ma od koga ga i gde kupili.
Onako , kako se pčela odnosi u svoj njenoj čistoći sa medom u pčelinjem društvu, tako se i Vi morate sa Vašim medom u teglici ophoditi. Ništa više i ništa manje.*
 
Primera radi, posedujem još uvek polovinu tegle meda u svome stanu, kojega sam dobio od vrlog prijatelja pčelara. Livadski med koji se eto i nakon više od 10 godina još uvek nije kristalisao. Šta mislite - zašto?
 
SAKUPLJANJE MATIČNOG MLEČA

Ista je priča i oko navodnih prizvoda u kojima imate "Matičnog mleča".

Raznorazne se valjaju kapsule, meda sa "matičnim mlečom" i takve gluposti na koje naseda narod a da pojma nema o tome šta je "Matični mleč" i da li ga je uopšte moguće zadržati u izvornom obliku pa čak i oliofilijom, kako će Vas ubeđivati neke farmaceutske industrije koje se bave prometom proizvoda od matičnog mleča.

Koga interesuje mogu Vam i na tu temu sve do tančina objasniti.

Pametnima je i ovo dovoljno.

Zbog svega ovde napisanog, veoma sam nepoželjan bio na bilo kojim skupovima profesionalnih pčelara. Na predavanjima raznim, seminarima i reklamnim skupovima nekog pčelinjeg proizvoda
Na molbu mnogih, ovde u Beču pčelara, sam prisustvovao jednoj prezentaciji neke firme koja proizvodi "kapsule sa Matičnim mlečom".
Nikada me više nisu pozvali nakon mojih komentara na toj prezentaciji.

Ja veoma dobro znam da će i na sav ovaj tekst i sva ova opširna iskrena do kraja objašnjenja, onoga koji je mnogo godina proveo u tom svetu pčela i dokučio možda mnogo više tajni nego jedan prosečan pčelar.
Svestan toga da će se i sada neki pobuniti, negodovati ili pronaći neki uzgredni razlog za demante o razlozima "Šećerenja meda", ali mi namera nije bila da ikoga od njih vređam, već da se jednome za svagda, običnim kupcima meda istina o svemu ovome.
Bez i malo dlake na jeziku ili nekakve druge demagogije.
Samo zbog ove notorne laži o ponašanju meda ili vandalske teorije da:
- prirodni medovi "moraju da šećere" i da je to , po njima dokaz da je med prirodan i čist samo ako šečeri,sam se posvetio ovome članku koji je na kraju ispao više nego li neki običan članak.
- Zbog onih koji čak i daju nekakve tabele: koja vrsta meda nakon kog vremena "šećeri",- iz raznoraznih njihovih teorija kojima uporno pokušavaju da Vas smetnu sa istine o pčelama i pčelarskim proizvodima, pod izgovorima da se bave godinama pčelarstvom i sada trebate njima da poverujete , napisah sve ovo.
Ne više kao samo komentare na mnogim mestima, već sve ovde na jednome mestu i kroz ovaj ogroman  članak , mada bi o svemu ovome mogla da se napiše veoma opštirna knjiga.

Ovo je jednom moralo i da se napiše.
- Prvo zbog onih revnosnih pčelara, koji će se uvek truditi da nekome prodaju svoj med, a da su pri tome samo i jedino pre vrcanja njihovog meda "Ispoštovali onaj definitvni i konačni rad pčela na medu" pre bilo kakvog vrcanja.
- Zbog onih pčelara koji pošteno ulažu u svoje pčelinjake, fer su i korektni prema svojim kupcima, te prodaju ono što zaista vredi i što ničime nisu poremetili rad njihovih pčela do konačnog proizvoda - meda!
- Napisano je i zbog onih pčelara, koji ne namerno naravno, i sami nasedaju na priče o "šećerenju meda" kao dokaza da je njihov med "čist i prirodan", a da to tvrde i sami tek po nekoj inerciji i glasinama koje su , priznaćete sve češće provejavaju,kako u štampi, kao recimo  ovde u jednom tekstu:

https://moje-zdravlje.com/health/da-li-je-med-lazan-jednostavan-trik-kako-da-otkrijete-jedete-li-pravi-med/?fbclid=IwAR3Oqc-e1lDK-19gvzFfTNwYdHBNHvgZeZftaPe0e1WB0v324n0WdzAOM9U
koji je pun totalnih gluposti i netačnosti, iskrivljene stvarnosti, a ljudi koji sa svime ovime nisu upoznati, lajkuju i prenose ovakve tekstove i time samo šire nesvesno laži o medu.

VRSTE MEDA

I na samome kraju, nekoliko reči o vrstama meda i klasifikacije : koji su medovi najzdraviji za ljudsku ishranu:

Čak i u ovom segmentu , kada se govori o raznim vrstama meda, provejava jedna dubioza kod samo nekih koji smatraju da se razumeju u vrste meda i koja je njihova razlika.

Naaravno da u zavisnosti od kretanja i izmena vegetacije tokom kalendarske godine, pčelari ubiru i različite vrste meda.
Jedan od namsovnijih , po količini je svakako:

BAGREMOV MED 

Na žalost, bagremom med, spada u one "najsiromašniju" vrstu meda po svojim karakteristikama i svom hemijskom sastavu.
Prolongiranje da je "bagremac" ili bagremov med, jedan od zdravijih medova, takođe nije tačno.
Bagremca ili bagremovog meda je svakako najviše prisutno na tržištu samo iz jednog razloga - ima ga u ogromnim količinama i ovo je med koji u kratkoj sezoni cvetanja bagrema, pčele najviše sakupe.
Izdašnost bagremovine na našim područjima je impozantna. Ovaj, inače  "prirodni korov"- bagrem, u fazi cvetanja izuzetno zna da medi. Medonošenje bagrema zavisi samo od toga da li je tokom zime taj barem "premrzao". To jest zavisi od zimskog perioda i od ekstremno niskih temperatura tokom neke zime. "Premrzlo"  bagremovo drvo neće mediti i nerednih nekoliko godina nakon "premrzavanja".
Ali su površine toliko velike pod bagremom da je ovaj parametar skoro i nebitan za bagremovu pašu.
Bagremovog meda ima u izobilju i skoro svi profesionalni pčelari se ravnaju po "uspešnoj" ili "nesupeloj" bagremovoj paši jedne godine, u zavisnosti od toga koliko je bagremovog meda ubrao.
Zato je bagrem jedan od najvećih i ključnijih uspešnosti u nekoj kalendarskoj godini za bilo kog pčelara.
Samo zbog bagremca, dolazi do ogronog broja seljenja pčelinjaka tamo i na tim mestima gde bagrema ima u izobilju.

LIPOV MED

Lipov med spada u red kvalitetnijih medova po svome sastavu.
I njega zna u pojedinim godinama da bude veoma izdašnog po količini, ali je svakako lekovitijeg svojstva za organizam čoveka nego li bagremov med.
I lipa  (posebno "Crna lipa" koja izdašnije medi nego li "Bela lipa"), svoje medonošenje zavisi od zimskih temperatura ali svakako je manje otporan na niske zimske temperature nego li bagrem.

LIVADSKI MED

Livadski med je za naše podneblje, pored svakako voćnog meda - CAR ili KRALJ medova na našim područjima.
Naj učinkovitiji je i spada u red najzrdavijih medova za zdravlje čoveka.
Samo na livadama i prilikom livadske paše pčela, pčele obiđu i pokupe nektar od stotine i hiljade različitih cvetova.
Kao što su mešavine čajeva dobijenih od raznoraznih kombinacija cvetova i prirodnih bijaka, svega toga imate mnogo više i na jednome mestu - u livadskome medu!
Kao što nikada nemate skoro čist lipov med, tako i nemamte potpuno čist livadski med.
U glavnom je mešavina livadskog i lipovog meda najčešća kombinacija gde u zavisnosti imate veću ili manju količinu lipe ili lidaskog nektara.
Lipov med, u kome imate veću količinu nektara lipovog cveta, ćete razlikovati samo po mirisu ili ukusu jednog ili drugog obzirom da su po boji skoro slične strukture.
Lipov med i po mirisu ali posebno po ukusu , će Vam u ustima ostaviti osećaj lipovog čaja. Livadski obrnuto.

MED BOSILJKA

Svakako da je za čoveka i ljudsku ihranu, najzdraviji i na žalost najređi - med od bosiljka.
Kao jedan od najboljih antiseptika, na našem podneblju ga nema u nekoj čistijoj formi.
Samo pojedine zemlje u svetu i samim time i ti pčelari imaju prilike da uberu ovaj najzdraviji med za čoveka.
Za te potrebe, u Turskoj recimo, se zasade ogromne površine isključivo bosiljkom. Na stotine i stotine hektara na neplodnim zemljištima  se zaseje bosiljak. Tada pčelari masovno dopremaju svoje preče na ovu , veoma specifičnu pašu pčela, koja je inicirana od strane same države.
Same države sufinansiraju i prave ovakve ogromne komplekse pod bosiljjkom i njihove apotekrske ustanove, pre svega kupuju ovakav med za svoje farmaceutske potrebe tako da se veoma retko može i pronaći na tržištu, ali ga svakako ima veoma retko.


"ŠUMSKI MED"

Već smo u predhodnom tekstu govorili o tome šta je zapravo "Šumski med" ili "Medljika" kako ga neki nazivaju.
Pčele ga sakupljaju sa tela biljnih vaši, koje se sakupe najčešće ispod samih listova harsta, cera . bukve ili pak četinara.

Za ljudski organizam je veoma koristan, dok je za pčele izuzetno štetan i koliko se omaškom ovakav med ostavi za prezimljavanje pčela.

VOĆNI MED

Pored livadskog, ovaj med je smatra kuriozitetom među raznim vrstama meda.
Veoma ga retko ko u nas ubira prvenstveno zbog veoma vremenski kratkog prolećnog cvetanja voća pre svega. Izuzetno je aromatičnog mirisa upravo na mirise cveta šljiva, jabuka, bresaka, kajsija, te divljeg gloga, koji među prvima takođe procveta. Pravi je kuriozitet doći do ovakvog meda.
Njegova karakteristika je ta da je ovaj med, u koliko ga je bilo malo više u cvetanju voćaka, skoro potpuno proziran i bezbojan. Od čistoga bagremca se razlikuje upravo po njegovom specifičnom i fantastičnom mirisu.
Ovome medu su posebnu pažnju posvećivali Etrurci i Egipćani.
Samim time što su ga pčele prikupile u ranom proleću kada cela priroda kreće i "oživljava" na neki način, u njihovom verovanju je i ovaj voćni med poželjno koristiti kao afrodizijak. Da , kako se dobija buđenjem prirode, tako će i na ljudski organizam uticati na "buđenje" i dugovečnost.
 
PČELE - NEDOKUČIVE TAJNE!



I pored svih naučnih, stručnih, posmatranja pčela, svih mogućih dostupnih naučnih dostignuća, još uvek nauka nije uspela da dokuči mnoge tajne života pčela.
Za pčele se i dalje tvrdi da je : JEDNA OD NAJORGANIZOVANIJIH ZAJEDNICA KOJA FUNKCIONIŠE NA ZEMLJI NA POTPUNO NEVEROVATAN, I ZA RAZNE NAUKE JOŠ UVEK TAJNOVIT NAČIN U MNOGIM ASPEKTIMA.

Navešću Vam samo neke:
- Još uvek nije dokučeno kako se i na koje načine, kojom komunikacijom, "dogovorom", "usaglašavanjem" ,.....pčele sporazumevaju tako da svaka od jedinki u jednom pčelinjem društvu svakoga trenutka zna šta je njen zadatak i šta ona treba da radi u toj zajednici?
- Kako nastaje ta podela posla među njima?
- Kako koja jedinka , i od koga, dobija naloge ili naređenja: Šta će toga dana ili noći da ona radi?
- Koji je njen posao? 
- Koja će, od nekoliko hiljada jedinki u jednom društvu, toga dana ili toga trenutka raditi približno sledeće poslove?

Koja će od njih:

- Hraniti maticu? Ko je zadužena da je brani?
- voskariti?
- Izletati na pašu?
- Čistiti unutrašnjost,
- stražariti na ulazu i detektovati po mirisu da ne uđe neka tuđa pčela,
- Koja će raditi na preradi nektara,
- Na izradi matičnjaka,
- Prihranjivanju larvi,
- Grejanju legla,
- Provetravanju i hlađenju unutrašnjeg prostora,
- Kada i dokle trpeti trutove unutar društva nakon oplodnje mlade matice?
- Donositi vodu? Koju količinu?
- Koja će od njih da potraži novu lokaciju staništa za nove rojeve ili deobu njihovu?
- Koje će to voditi maticu do novog staništa roja?
- Koja je tajna spremanja "Matičnog mleča?  Ako se zna da je Matični mleč splet ili mešavina mnogih soli, kiselina,amino kiselina, fermenata, .....koje u normalnim uslovima jedna drugu kotira ili neutrališe hemijski?
- Šta je to i koji "inhibitor" pčele proizvode a da se ne dozvoljava i kojim se sprečava međusobna hemijska reakcija svih tih hemijskih jedinjenja u tom Matičnom mleču na jednom mestu?
.............

I stotine i hiljade drugih poslova i obaveza, gde se još uvek nije naučno dokazalo : Od koga svaka pojedina pčela dobija "radni nalog" za taj dan, a ima ih na desetine i desetine hiljada u jednom osrednjem pčelinjem društvu? Kako se to one organizuju?
Zapamtite da u pčelinjoj zajednici, apsolutno nema niti jednog "neradnika".
Čak i "pčele invalidi", ne sede i ne troše hranu i time oštećuju društvo. I te pčele "invalidi", unutar društva rade neke poslove shodno njihovom fizičkom stanju.

Trutovi, koji se smatraju neradnicima i za koje se misli da jedino služe svrsi oplodnje mlade matice, će pčelinjem društvu poslužiti u druge srvhe neko vreme.
Poslužiće im prisustvo trutova, za grejanje mladog legla njihovim telima, a kako bi se ostale pčele radilice opredelile za unos nektara ili izlaske na pašu, dok će ih u poslovima grejanja legla zamenjivato upravo ti trutovi.
Zato će im pčele, nakon oplodnje mlade matice, dozvoliti i da pojeu nešto nektara, ali će ih zato sabiti ili skupiti i zbiti na ramovima sa mladim leglom i tu im dozvoliti u celome sanduku da egzistiraju.  Radiće i oni korusnu stvar - grejaće mlado leglo !
Zato se nikada ne trudite da na bilo koji način - Vi odstranjujete trutove, jer će to pčele same , kada za to dođe po njima vreme da ih odtsrane iz njihovog društva, na jedan veoma interesantan i specifičan način.
**********************
Sam čovek, zloupotrebljava na neki način , svu ovu zajednicu pčela i eksploatiše je do neslućenih razmera, zbog njihovih proizvoda koje one prikupljaju za njih a ne za čoveka.
Koliko je svaki čovek ili pčelar, sposoban da svojim radom u pčelinjaku i koliko je sposoban da tom "eksploatacijom" pčelinje zajednice, ne poremeti do neslućenih razmera i dovede ih u opasnost od egzistencje, to zavisi samo od toga : Koliko taj pčelar ima predznanja o načinu života, ponašanja i utro je neka elementarna znanja o načinu života tih pčela.

Kao i u ostalom sa svime drugime za čoveka: Sa koliko je ljubavi, pažnje, strpljenja, požrtvovanja,...... sposoban da se prilagodi toj pčelinjoj zajednici, toliko će mu u tome i pčele uzvratiti !

Zbog toga se pčelama i pčelarenjem trebaju baviti oni koji za to imaju sklonosti i koji pčele , pre svega - vole i doživljavaju ih kao i svako drugo živo biće, a ne kao isključivo predmet njihove eksploatacije.

Uticaj pčela na biodiverzitet zemlje je ogroman i nenadoknadiv.  Zato se često i kaže: "Dok ima pčela - biće i života na ovoj zemajskoj kugli"!

Zato sačuvajmo pčele jer ćemo time sačuvati i nas posredno - ljudski rod !

Sa velikim poštovanjem prema svima onima koji su imali strpljenja i interesovanja da sve ovo bar malo studioznije pročitaju i saznaju nešto više o medu i pčelama.

Milan K. Bogdanović
U Beču,
08. decembra 2022 godine



 

Tweet