SVIM EKOLOŠKIM UDRUŽENJIMA I ASOCIJACIJAMA U SRBIJI

SVIM EKOLOŠKIM UDRUŽENJIMA I ASOCIJACIJAMA U SRBIJI !

U srpskoj istoriji se pamte mnogi, za Srbiju, svi mahom istorijski događaji i zbivanja.

Podizani su raznorazni spomenici i spomen obeležja, posvećeni tim istrijskim događajima, ličnostima,... pod simbolikom - "DA SE NE ZABORAVI" ili "DA SE NE PONOVI".

Na jedan svetski, evropski, balkanski i na kraju srpski događaj, se zaboravilo.

Osim u istorijskim analima, tek uzgred spominjano, gde mladi naraštaji nemaju skoro nikakvih podataka, stavljena je zavesa ćutanja.

Zašto?
Zbog čega?

Odgovori se mogu samo tek nazreti, pretpostaviti ih, a da možda budemo u krivu?

Možda,ali možda,bi se ovaj događaj i spominjao, obeležavao kroz prošla vremena da je kojim slučajem u prefiksu bio označen kao "SRPSKI", ali su ga ondašnji akteri nazvali - "VLAŠKIM" ILI "SELJAČKIM" !

A koliko je on tada bio "VLAŠKI", "SELJAČKI" a ne i "SRPSKI", posmatrano iz današnje prizme sveukupnih današnjih ekoloških zbivanja i dešavanja, o tome odlučite sami!?

Bilo kako bilo, možda su se danas tek stekli uslovi da ovaj događaj, iz davne 1935 godine, preraste u dan obeležavanja početka bune svih današnjih "Ekoloških pokreta" kojima je danas Srbija puna usta!

Ovako je bilo pre neki dan u Boru, tj selu Krivelj

O ovom predlogu ne možemo da odlučimo mi, građani Srbije iz dijaspore i rasejanja.
Ovo prihvatite samo tek kao naše podsećanje i naš predlog, a o svemu ćete svakako odlučivati Vi - Ekolozi Srbije!

KRATKO PODSEĆANJE NA ISTORIJSKA DEŠAVANJA:

Nakon početaka otvaranja borskog rudnika bakra u Boru, izgradnje prve topionoce i podizanja prvog topioničkog dimnjaka, u Boru i šire u Timočkoj Krajini je došlo do, prvih i po starosedeoce ( Vlahe uglavnom, ali i Srbe) - katastrofalnih posledica koji traju do današnjih dana.
Borski sumporni dim, koji je počeo kuljati iz prvog topioničkog dimnjaka, je jednostavno spržio sve poljoprivredne kulture koje su vredni meštani zasejali.
Najteže su bili oštećeni oni meštani koji su bili i najbliže borskoj topionici.

Međutim, borski dim je pržio i satirao useve, ne samo meštanima sela Krivelj,Slatina, Oštrelj, Brestovac, Metovnica, već je zahvatao i uništavao useve i meštana Zlota, Bučja, Gornjana, D.B.Reke,...... i čak do daleke zaječarske Vratarnice i Nikoličeva.

Kako su se , tadašnji francuski industrijalci, oglušavali o zahtevima seljaka da im se nadoknade nastale štete od borskoga dima, meštani svih ondašnjih okolnih sela su se udružili i krenuli sa zajedničkim nastupima.

I pored mnogih podataka, veoma je jasno da su se po prvi puta, sastali u tajnosti. Prvi puta po nekoliko predstavnika svih ugroženih sela Bora i Zaječara. Desilo se to na Đurđev dan, 6.maja 1935 godine u večernjim satima nakon slavskog ručka.

6. maj, na Đurđevdanski hrišćanski praznik, koga slavi većina domaćina u Crnorečju ili Timočkoj Krajini i danas kao njihovu krsnu slavu, je bio dan kada su se svi predstavnici velikog broja sela iz okoline Bora i Zaječara okupili kako bi zajednički dogovorili daljnji zajednički daljnji nastup.

NJihov dogovor od 6 maja u večernjim satima, je potvrđen prvim masovnijim zajedničkim okupljanjem naroda, sutradan 7. maja 1935 godine. Više od 400 meštana su se po prvi puta i fizički krenuli obračunavati sa ondašnjom vlašću.

Kulminacija celog ovog ekološkog bunta se desio 4. juna 1935 godine.

Tako da se 4.jun može smatrati danom i početkom PRVOG EKOLOŠKOG USTANKA ILI PRVE EKOLOŠKE BUNE U SRBIJI, PA I NA TLU EVROPE !

Više detalja o svemu ovome i ovom događaju možete pročitati ovde, u ovom našem članku pod naslovom : PRVA EKOLOŠKA BUNA U EVROPI I SVETU!

Pored ostalih članaka iz rubrike : Krivelj kroz istorijska nasleđa, i ovaj možete pronaći na ovom linku:

https://www.krivelj.org/index.php/blog/krivelj-kroz-istorijska-nasledja

- Kako je ovaj početak prve "Ekološke bune",kasnije prerasla u otvoreni sukob starosedeoca, početkom sa industijalcima Bora, tako kasnije i sa srpskom vlašću, ova buna je za sobom ostavila i ljudske žrtve.
Prve ljudske žrtve zbog ekologije!

- O imenima i prezimenima onih , koji su svojim životom platili odbranu njihovih njiva, zemljišta i poseda, nikada se do danas niko nije setio ili opsetio da ih spomene, zabeleži njihova sva imena.

- O eventualnom podizavnju nekakvih "spomen obeležja" ovim "prvim ljudskim žrtvama na očuvanju ekologije" , nikada se do dana današnjega nije bilo reči.
Ništa se posebno u javnosti, verujemo, ni čulo niti spominjalo na veliko.
Senka zaborava je prekrila ovo dešavanje, ovu bunu, ovu prvu "ekološku revoluciju" u Srbiji.
Došlo je vreme da se svi skupa prisetimo da ekološki problemi u Srbiji ne datiraju od danas ili juče.

NA OSNOVU SVEGA IZLOŽENOG PREDLAŽEMO SVIM EKOLOŠKIM ASOCIJACIJAMA U SRBIJI:

- Da sve ekološke organizacije, ekološka udruženja, ekološke asocijacijacije u Srbiji,.... ustanove 4.jun kao praznik obeležavanja "PRVOG EKOLOŠKOG USTANKA U SRBIJI" !

- Da se širom naše zemlje, 4.juna organizuju simbolička okupljanja ovih organizacija, kao sećanje i spomen na prva dešavanja ove vrste u Srbiji.

- Da se napokon u javnosti spomene, da su 4 juna 1935 godine priložene i prve ljudske žrtve u prvom ekološkom ustanku, buni, negodovanju naroda Srbije, po pitanju ekologije.
Nazovite to kako god budete želeli.

Poznato je da je jedan od ekoloških pobunjenika, Ilija T. Dragulović iz Krivelja, teško ranjen u ovom , sada već oružanom sukobu, i da je već uveče podlegao ranama. Pored spomenutog Ilije Dragulovića, takođe je bilo smrtno stradalih pojedinaca iz Metovnice i Brestovca, te nekolicine kojima se ni danas zvanično ne znaju tačna imena. Podaci su svakako jedino mogu naći u krugu njihovih naslednika.
Poslužbenoj evidenciji ubijeno je 5 protestanata a nebrojeno njih je ranjeno.

Zemlja, trava i zaborav je prekrilo ove prve ekološke junake.
Otrgnimo ih od zaborava kako i dostoji i priliči.

Takođe predlažemo:

- Da se u gradu Boru, na prigodnome mestu, podigne - napokon, jedno prigodno spomen obeležje, koje će biti posvećeno, kako žrtvama ove "Prve ekološke bune", tako i kao simbol početka bilo kakve borbe za ekologiju u Srbiji.
Na borcima za ekologiju grada Bora i ostalima iz Srbije je da porade na ovome i ovom predlogu.

Molimo sve Vas, da ove naše predloge dostavite na bilo koje načine, svim ekološkim pokretima i udruženjima Srbije!

S dužnim poštovanjem,

U ime svih nas iz dijaspore i rasejanja,

Milan K Bogdanović,
Linda Bažik,
Dragan Jenić