DALI JE CRVENO JEZERCE U BORU PRODUKT CIJANIZACIJE?

CRVENO JEZERCE U BORU - PRODUKT CIJANIZACIJE ???



 

 

U celokupnom degradiranom ambijentu rudarenjem u Boru i okolini, provlači se jedno veoma interesantno pitanje:

- Zašto je voda jedino u malom jezercetu na obodu borskog jalovišnog planira - CRVENE BOJE?


- Mnoštvo je pitanja  individualaca, novinara, novinskih kuća, izveštača,usnimljenih video spotova ..... gde skoro da nezaobizno u svojim galerijama fotografija ne ubace jednu veoma karakterističnu ovu fotografiju crvenog jezerceta.

Ovo "Crveno jezero" jednostavno odudara svojom bojom od bilo kojih drugih sličnih nastalih bara , baruština ili jezerceta kojih ima na više mesta u Boru ili na teritoriji grada Bora.

Ove, zatrovane, svakako vodene površine, su nastale pre svega: na i okolo jalovišnih deponija, a ovako akumulirane vodne površine su nastale kao produkat "jalovišnog otpada" iz procesa "flotiranja" rude bakra u Boru i Majdanpeku.
Pa ipak, i pored svih mogućih spektra boja ovih otpadnih voda,od svetlo plave, modro plave, zeleno plave, sive,.... ipak od svega odudara svojom bojom maleno akumulirano jezerce, koje se nalazi na deonici puta između Bora i sela Oštrelja.
 Jezerce čudne boje, tik i neposredno između spomenutog puta i dela ogromnog planira sa jalovinom koji je nastao eksploatacijom Borskog Površinskog kopa.

Zagonetka je skoro za sve - zašto je jedino ova voda ovako jarko do tamno crvene boje?

Naravno da odgovor na ovo zagonetno pitanje mogu da daju prvo i pre svega naši borski stručnjaci iz Instituta za bakar u Boru.
Ali koga u ovoj sredini više interesuju ovakve stvari?

****************************

Pokušaćemo da Vam, mi laički ponudimo neke od mogućih odgovora, svesni svojih veoma skromnih znanja iz oblasti hemije pre svega.

Veoma je malom još broju živih borana poznata činjenica da se je u Rudniku bara Bor, pored svih i danas klasičnih metoda eksploatacije rude, svojevremeno, "eksperimentalno ili ne", postojala jedna linija odvajanja zlata iz rude procesom  - "Cijanizacije". Samo najstariji živi rudari iz Bora znaju za nekadašno postojanje pogona koji se je zvao - "Cijanizacija"!

Znači u Boru se je i te kako izvesno vreme radio postupak(pre otprilike 30-40 godina) koji se sada želi uvesti i zavesti na teritoriji MZ Laznice ili Žagubičke Opštine - eksploatacija zlata luženjem siromašnih ruda na zlatu natrijum ili kalijum cijanidima.

O tom borskom, davno ugašenom, proizvodnom pogonu odvajanja zlata iz kvarcnih naslaga sa siromašnim procentom zlata, svakako da postoje veoma obimni podaci u arhivama RTB-a Bor. Rudarskog Instituta u Boru ili u stručnim literaturana opet nekadašnjeg RTB-a Bor. Činjenica je da mlađi rudraski inženjeri o tome skoro da ne znaju ništa.

Za nas laike je svakako isto delimično zagonetno kako se i na koji način odvijao ovaj postupak - cijanizacije?
 Odgovore na ova pitanje bi smo zamolili od vrsnih hemijskih stručnjaka kojih svakako imamo u Boru pre svega, ali je pitanje da li će se oni povodom ovog članka oglasiti?

-  Koliko je ovaj pogon -  "CIJANIZACIJA" u Boru radio?
 -  Gde je bio smešten?
-  Koliko se u javnosti o ovome zna?
-  Sa kog dela brda "Tilva Roš" je uziman materijal(kvarcni pesak) za ovaj postupak ?
...............................


Ponudićemo Vam ovde neke nama preliminarne odgovore.

A ovaj, relativno mali pogon je bio dislociran od ostalih tadašnjih standardnih borskih pogona, i nalazio se je upravo tu neposredno iznad mesta na kome egzistira ovo "Crveno jezerce".

Kako definitvno ne znamo koji se je postupak koristio u ovom borskom pogonu(postoje više varijabila cijanizacionog postupka), pretpostavljamo da se je koristila neka kombinacija MacArthur-Forrest postupaka, kojim je nazivom i nazvan ovaj hidrometalurški postupak odvajanja zlata iz siromašnih ruda na zlatu. Ovaj metod su osmislili  1887. godine, John Stewart MacArthur , radeći u saradnji sa braćom Robertom i Williamom Forestom za "Tennant Company" u Glasgowu u Škotskoj.
Povod za istraživanja ovakvog postupka je ležalo u potrebi za eksploatacijom zlata u rudniku u Randuu- Južna Afrika, i ovaj je proces po prvi puta u svetu primenjen upravu u Raduu 1890 godine.


Kada smo se, onako laički pozabavili procesom cijanicacije siromašnih ruda, sasvim je izvesno da se u ovom procesu javljali pojedini problemi koji su unapređivanjem hemijskih tehnologija ovog postupka, najverovatnije neki od njih i primenjivali u ovom Borskom pogonu cijanizacije?

Šta literatura kaže u ovom smislu?


Nama dostupne informacije kažu da, u koliko se želi kod "sulfidnih ruda" (što je svakako slučaj i sa borskim ležištem ove rude korišćene u borskoj cijanizaciji),izbegne gubitak na natrijum cijanidu, ta se pulpa , pre tretiranja natrijum cijanidom ili kalijum cijanidom, prvo tretira uduvavanjem pulpe kiseonikom(barbotiranje).
Ovo "uduvavanje" kiseonikomu pulpi (pulpa= mešavina usitnjene rude i vode)  imalo bi za cilj dagvožđe kojega svakako ima i u ovoj rudi, jednostavno prevede iz elementarnog gvožđa u gvožđe oksid ili gvožđe -trioksid. Time bi se sprečila reakciju slobodnog gvožđa sa natrijum cijanidom i smanjilo bi utrošak natrijum-cijanida u celom postupku jer natrijum cijanid ne reaguje sa gvožđe oksidom ili gvožđetrioksidom i samim time ne dolazi do prisustva gvožđa u konačnom cijanidnom rastvoru zlata.

Koliko smo ovo sve razumeli, veoma je upitno?

 Da li se je pulpa u Boru tretirala na opisan način i tako eliminisalo gvožđe u borskoj Cijanizaciji, nemamo pouzdane podatke!?
 Zna se da je deo pogona ove linije bila ispod stare livnice, a da se je u "izdvojenom" manjem pogonu koji je bio dislociran na brdu iznad nekadašnjeg rudnog tela "H", radili završni radovi ili proces "cijanizacije"!
 I dana današnjega se taj pogon, kod onih starijih koji to pamte , pamti po nazivu -  "Cijanizacija".
 
Zna se da je u ovom pogonu - Cijanizacija, radilo najviše žitelja iz sela Oštrelj.



Dali je moguće i izvesno da poreklo ovog "Crvenog jezera" na obodu jalovišnog planira i neposredno u blizini davno uništenog postrojenja za Cijanizaciju, može imati ovaj scenario?
Da se u ovom jezercetu zapravo skuplja atmosferska voda koja godinama ispira sve ove jalovišne planire ali i svakako planir koji je nekada egzistirao kao otpad iz procesa cijanicacije-radikalni ferooksid ili ferotrioksid?
 Da radikalno gvožđe oksid i gvožđetrioksid, koji je oslobođen barbotiranjem, sada atmoferske padavine sa dela jalovišnog planira iz jalovine cijanizacije, zapravo  ispiraju i akumuliraju u ovom jezercetu?

Zaostala jalovina nakon tretiranja Natrijum cijanidom, svakako da se je neutralisala od cijanidnih rastvora i skaldištila neposredno tu negde u blizini ovog pogona?
U toj jalovini je bila velika količina radikalnog oksidnog gvožđa?

PRETPOSTAVLJAMO, da se u ovoj akumuliranoj vodi, u ovom jezercetu,  nalazi veoma velika količina gvožđe oskida ili gvožđe- trioksida, što zapravo  i boji ovu vodu u ovako impresivno crvenu boju!?
Ovu pretpostavku smo izneli kao krajnje laičko razmišljanje,prateći literaturu koja govori o cijanidnim postupcima u odvajanju zlata, i kao mogući odgovor mnogima koji pitaju "Zašto je ovo crvena voda"?
Nismo sigurni u neke odgovore da je prisustvo gvožđa u ovoj vodi produkt ispiranja obične jalovine sa mnogo pitira ili halkopirita!?


Primer drugi - Rudnik "Lipe"

Zanimljiva je i jedna činjenica da se ovakva crvena voda i takođe jezerce sa ovako crvenom vodom , može videti i u davno napuštenom rudniku "Lipe".

 I tamo se samo iz jednog dela jalovišnog planira pojavljuje "crvena voda".
 Da li se kojim slučajem i u rudniku "Lipe" sprovodio ili postojao takođe neki pogon "Cijanizacije", nemamo o tome nikakve sigurne podatke.

Jedini usmeni podatak, da se možda i u vreme "francuza", pre drugog svetskog rata, i u rudnuku "Lipe" radio postupak "Cijanizacije" ,dolazi iz ustiju pok. moga pradede Đorđa Bogdanovića - solunca. Jednog od nekadašnjih akcionara u rudniku "Lipe" i blagajnika koji je isplaćivao "na ruke" rudarske radnike u rudniku "Lipe".
 
Naime, po njegovim rečima za života, je u sklopu rudnika "Lipe", postojao nekakav izdvojeni - "tajni pogon" Francuza u kome niko nije imao pristupa od domaćeg stanovništva.
 U taj pogon je dovožen,volovskim kolima, kvarcni pesak sa obronaka ,neposredno blizu brda -" Čoka ku Rugu".
 
Sa "Čoka ku Rugu" je i jedno skorije vreme za potrebe topionice RTB-a Bor kamionima dovožen kvarcni pesak u kome je takođe ustanovljeno siromašno prisustvo zlata.
- Kakav je to "tajni" pogon" bio francuza u rudnku "Lipe", danas je veoma teško na ovo odgovoriti i može se samo naslućivati!?
- Da li još i francuzi imali malo postrojenje "Cijanizacije" pri rudniku "Lipe"? 
 

*******************************
Iskreno bi smo voleli da se ovim povodom i na ove teme oglase zaista stručni ljudi i daju odgonetku na sva ova zagonetna pitanja.
Da li smo mi u pravu ili ne sa ovim pretpostavkama, to ne znamo i nismo i dalje sigurni?

Nameće se pitanje u ovim aktuelnim vremenima, a po pitanju rudarenja u Homolju:

- U koliko će se dozvoliti otvaranje rudnika u Homolju, u Laznici, kako je rečeno da će se ta eksploatacija vršiti samo 7-8 godina postupkom "Cijanizacije", da li će i ovaj deo Istočne Srbije, ovaj prirodni dragulj, "zacrveneti" ,kada strana kompanija ode, baš kao ovo tajnovito crveno jezerce u Boru?
 Dali će se nakon prestanka eksploatacije, sa okolnih jalovišnih brda slivati atmosferska voda i u njioj nakon toga radikalni ferooksid ili ferotrioksid?
O svim ostalim štetnostima po ovu široku sredinu je iluzorno ovde napominjati.
Da li sutra i ostale delove Homolja čeka ovakav scenario?

Na stručnjacima iz ove oblasti je da konačno daju njihovo mišljenjeo svemu ovome, a posebno daju odgonetku vezanu za "crveno jezerce" !


Autor teksta:
Milan Bogdanović
Foto :
korišćena foto arhiva sajta www.helivideo.rs,

Pin It

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Google Prevoditelj