OTVORENO PISMO JEDNOJ MARIJI

Draga Marija Alimpić,

Kako veoma dobro znate da smo jako veliki borci,ja  pak za moj rodni Krivelj , ostala borska sela i sam grad Bor, u čemu ste se i lično uverili,Vi za Jadar i Rađevinu, dozvolićete mi da dam svoj komentar.
Naravno da je veoma jasno bar narodu, ko je i ko se je u proteklom vremenu ponajviše i angažovao i pokrenuo celu borbu oko Jadra i Rađevine.
Ja bar nisam pripadnik niti jedne političke stranke i kao i ti nastupamo čista srca, čistih obraza i svom ljubavlju prema svom rodnom kraju, svome ognjištu i svome selu, zaseoku, potoku, reci,... ili ma čemu drugome. U nama nema nikakvog politikanstva i ako  u nekima, koji se poput nas bore  svako u svomkraju za iste stvari,ima jedino što kažemo svima i zapažamo je: "Ovo ne valja i ovo ne vodi ničemu osim propasti dela po dela naše celokupne zemlje, a ne samo spominjući tek pojedina mesta u ovoj Srbiji"!
Na žalost rudarenje je u Boru, Majdanpeku, Kostolcu i na više mesta, davno uzelo maha, a posledice svega toga, mogli ste da se i sami uverite Vašom posetom našem Boru i našem Krivelju.
Da kako moramo shvatiti, da se u ova zla vremena trebamo ujediniti. Da svim sredstvima ukažemo našem narodu, ma gde bio, na pogubnost bliske budućnosti u koliko se sve ovo nastavi ovakvim putem i tempom kakvim se krenulo.
Opet na žalost, postoji tu i klasičnog politikanstva, gde se pored svih nekakvih ostalih primera u sferi političkih voda koriste i ovi , konkretno naši atributi i naša borba kao obične  ljude, građane, seljake, .... sa svim ovim nedaćama koje se negde proširuju samo ( Bor, Majdanpek), a negde, kao na primeru Jadra i Rađevine, Laznice i Žagubice, Bosilegrada,... - zaustaviti pre nego se pokrene!
Koliko je politikanstvih nastupa pojedinaca i zaista časno ili se sve da iskoristiti kao nekakvo predizborno obećanje,nekakve skrupule tek reda radi, to je teško izmeriti od slučaja do slučaja.

Bilo kako da bilo, svesni smo da ova sadašnja vlast, izmenom svih mogućih dosadašnjih zakona, gde je jako kristalno jasno da se ovim izmenama zakona zapravo žele o svemu pitati dalje jedino par vlastodržaca, da se ide ka nasilnom omogućavanju ( od strane Vlade i Ministarstava) svim belosvetskim kompanijama kojima se ćušne da dođu nekim poslom u Srbiji, da dobiju od ove napaćene zemlje ama baš sve što im se prohte. Bilo pod ma kojih perfidnim floskulama tipa "Prosperitet Srbije"," "Strane investicije", "Interes cele zemlje",...... i takvim bla,bla mantrama, jako smo svesni da se direktno udara na sve ono što je sveto svakom građaninu ma koje zemlje u svetu.
Ne postoji zemlja na svetu gde u ma kojim njihovim zakonima ne piše isto što i u našim - "Poljoprivredno zemljište i šume su prvostepeni nacionalni resurs!".  Poljioprivredno zemljište, pre svega, je ono što nas sve hrani i što je izvor ma kog stanovništva svake zemlje i zato se klasifikuje kao "Strateški resurs"!
Na žalost, prvo je poljoprivreda od, strane mnogih i pređašnjih vlasti degradirana do neslućenih razmera.  Zemlja poput Srbije, sa toliko oranica i plodne zemlje, da može da prehrani pola Evrope, veoma dugo vremena je odstranila i eliminisala poljoprivredu kao jedno od najvećih naših resursa i mogućnosti. Dozvolio se uvoz raznoraznih makro trgovinskih firmi , koje su i onako ruiniranu poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju, niskim uvoznim cenama proizvoda "Š" kategorije i kvaliteta, samo nastavile da devastiraju proizvožače dovodeći ih do prosjačkog štapa.
Kada je i to,delom privedeno kraju, krenulo se sa "prenamenom" poljoprivrednog zemljišta i ovo je poslednja od faza uništenja svega što je stotinama godina bio najveći adut Srbije bar na Balkanu.
Definitivno okretanje rudarstvu, iznad ma kojeg poljoprivrednog zemljišta, je svedočanstvo šta se sada trenutno događa.
I nije dovoljno što se, na bogatoj plodnoj ravnici i zemlji, podižu industrijski objekti , gde im u normalnoj zemlji nije mesto. Nikakvoj industrijskoj hali na zemljištu prve i druge klase (Ling Long, Smederevo), već se i od običnog građanina, meštana, zemljoradnika, toliko providnim i nakaradnim izmenama zakona, zapravo želi definitivno oteti prisilom i staviti mu omču oko vrata u koliko dobrovoljo, po "njihovim nekim cenama" neko njegovu dedovinu ne želi predati u ruke za "napredak Srbije".
Ovi su se vlastodržci toliko osilili i toliko su postali osioni,bezdušni i bahati, da je frapantno ne samo za nas već i za većinu zemalja same Evrope a delom i sveta.
Referendum kao jedna od najvećih instanci odluke većine naroda jedne zemlje ili dela zemlje je obesmišljen.
Zakon o Eksproprijaciji je već kruna svega i sve bahatosti.
Svako onaj ko ne vidi da se ovaj Zakon o Eksproprijaciji ne donosi samo zbog Jadra i Rađevine, već i zbog Bora, Majdanpeka, Kopaonika,Jastrebca, Stare planine, Šabca, Zrenjanina, Zaječara, Smedereva, Šabca, Babe, Bosilegrada, Žagubice, Laznice,.......je kratkovid.
Zato, stoji svakako, da je Jadar i Rađevina početak najvećeg bunta srbskog naroda protivu neverovatnih nakaradnih dešavanja sa našom zemljom, gde se donose zakoni i izmene zakona  preko noći, i time uzima svako građansko pravo svakog pojedinca da sutra odbrani svoje parče zemlje.
 
Političari se bave politikom. Jasno je svima nama da je gro onih koji su se za sve borili kao običan građanin,sutra dan preorijentisao na "političku borbu".
Jeste , sve je politika, ali  neki trebaju da znaju da je snaga naroda iznad i uvek veća od ma kakve politike. Da onda kada narodu prekipi onda ne poznaje ni nekakvu poziciju ili opoziciju.

Ovoliko mešetarenja sa narodom, gde se ne zna i ne vidi granica bahatosti prema svome narodu je nezapamćena u skorijoj istoriji Srbije.
Granicu je najbolje znao da sebi odredi čak i Miloš Obrenović, Car Dušan , ali ovi izgleda da ne mogu da prepoznaju gde im je granica.

Puštaju probne balone, pa ako prođe prođe!?
E pa ovo dalje ne može da prođe! I to ne kažemo ja ili ti Marija , već sam narod ili onaj deo svesnog naroda kaže - dalje ne može! A svest naroda se polako i sve više i više budi i tu više nema povratka zaglupljivanjima ma koliko to propagiraju svi oni koji bezrezervno podržavaju aktuelnu vlast.
Bunt naroda je prisutan i biće ga još i dalje i još i više. Koliki će biti prag i ovakve tolerancije i civilizacijskog artikulisanja, ostaje da se vidi vremenom.
Političke vođe, prevashodno opoziciono nastojenih, trebaju biti svesni da sebi ne mogu da namaknu i dele više narod na pripadnike ove ili one stranke. Neki to očigledno da ne shvataju i žele da iskoriste sve prisutne resurse i dešavanja kao svoj politički benefit.
Neka, ne smeta. Što nas više ima protivu ovog beznađa i svega što je prisutno, može samo biti u dve kolone: Za daljnje ovakvu sunovrat ili protivu!? Trećega nema i ne postoji.
Bes u narodu sve više raste.
 Počevši od pojedinaca, sela, Mesnih Zajednica,gradova u celini. Narod se organizuje kroz raznorazna udruženja, grupe građana,... a ne samo kroz ma koje političke partije.
Čak se i "spavači" polako bude i već je neminovno da neko mora da povuče ručnu. Ili narod ili ova vlast?
"Testerišu" oni deo po deo manjih oblasti. Selo po selo, zaseok po zaseok, ali su se ljudi počeli organozovati, međusobno povezivati,bodriti jedni druge i vala organozovati u sve veće i veće organizovane buntove oličene u sada popularne "Blokade puteva".
Od nečega se moralo krenuti. Poći.
Zato ne gubimo i ne gubite svoju energiju , poštovana Marija Alimpić, na nikakve Zelenoviće, nikakve Ćute,... misle oni isto što i mi ostali ali je njihov nastup malo različitiji jer sada, kao političari vide sebe možda nešto uzvišenije nego što mi ljudi iz običnog naroda to vidimo i priželjkujemo.
Zato pusti. Neka teče. Neka bude što biti ne mora, ako je pameti.
Svi nam trebaju biti dobrodošli u koliko je krajnji cilj zajednički. A cilj je zaustaviti ovakav pomor srbske zemlje i srbskih domaćina kojima se želi uzeti preko noći sve što su nam generacije i generacije sticale. Uzeti, oteti ali po onakvim zakonima koji najviše odgovaraju vlastodršcima i bez trunke milosti ili samilosti prema svakom pojedinačnom domaćinu ili domaćinstvu.  Sakrivanjem iza "nacionalnih interesa, javnog nekakvog interesa, a sve to za ulagivanje stranih belosvetskih kompanija i nekakvog benefita, koji možda dobiju samo pojedinci a gde gubi svaki onaj domaćin iz Nedeljica, Krivelja, Laznice, Gornjeg ili Donjeg Tlamina,..... ne mere dalje moja Marija!

Mi smo simboličan deo ovog naroda. Edukujmo ljude. Pokažimo im razlike između starog i novog zakona o referendumu. O zakonu o Eksproprijaciji. Gro ljudi nema pojma šta se tu izmenilo i kakve će konsekvence biti u koliko se ovi zakoni zadrže u ovakvom obliku i sa ovakvim izmenama.
Ako zažive onda opet ostavljamo tek pojedince ili pojedinačna mesta da biju sami svoje bitke poput, uvek ću reći - mog Krivelja.
Zato ne dozvolite da se kod Vas desi Krivelj. Videli ste ga u kojim je sve problemima i tek u kojima će biti u koliko se nešto ne promeni u globalu.  Nedeljice su tek počeli da izjedaju. Krivelj izjedaju već čitavih 44 godina. Silno je veliki broj mesta po celoj Srbiji gde će se pokrenuti sve ovo što se dešava tek trenutno u pedesetak seoskih atara širom Srbije. To će se proširiti kao kuga ne budemo li bili složni i u zajedničkim nastupima.
Neka sutra pojedinci, političari pokupe svu slavu. Najmanje bitno u koliko će svima nama sutra biti bolje. U koliko uspemo da spasimo našeg seljaka, našeg građana, njegovu imovinu, njegovu dedovinu, čist vazduh, čiste reke, da se ne može oteti na ovaj način kojim se krenulo u otimačinu, biće dobro.
Nije do sada narod Jadra i Rađevine živelo od rudarenja ili Litijuma. Niko nije pomro od gladi ili nije sebi mogao da nađe posla u koliko kojim slučajem ne dođe taj Rio Tinto, Medgold, Rakita,... ili ko zna već koji. Živeo je ovaj narod i pre njih a živeće i posle njih.
Koru hleba nismo do sada od njih tražili u vekovnom postojanju ove Srbije pa je ni ne očekujemo od njih u budućnosti.
5,6,... 10 godina koliko svako od njih planira da ostane tu, pa odu nakon toga ostavljajući za njima pustoš koju niko ne može više da vrati u pređašnje stanje. Ta pustoš ostaje našoj deci i našim pokolenjima. Nas neće unazaditi njihov nedolazak, kao što nas nije unazadilo i do njihovog planiranog dolaska.
Nas su unazađivali ovakvi političari. Ovakve vođe , koje nesretno biramo u zadnjih pola stoleća, a nije nas je unazadila plodna zemlja Jadra, Rađevine,Vojvodine, Negotinske Krajine, Braničeva,.....naš vinograd, bašta, oranica, šume naše, izvori, kladenci, rečice , potoci i reke.

Ne želimo jalovišta, kratkotrajne rudnike, neplodne planire-nova brda jalovine, reke bez riba obojene u žuto crveno ili plavo... Ne želimo goleti i posečene šume, uništene pašnjake, degradirana polja, zatrovana izvorišta i pitku vodu za kojom će uskoro plakati pola planete u koliko se ovako nastavi.
Zato pusti Marija,
Pusti neka teče ova reka koja se pokrenula. Svaka "nabujala reka" načini i štete uz put ali i spere svu prljavštinu i otpad koji su bacali opet ljudi godinama u korito te iste reke.
Bude posle svake bujične vode i nečega čistog kada se povuče i smiri.
Tako će se desiti i sada nakon svih ovih "bujičnih" trenutnih reka. Reka ljudi!
Srbija se uvek podigla nakon svih njenih padova.
 Podići će se i uzdići i ovoga puta.
U to ne sumnjam draga moja Marija Alimpić.
Živa ti meni, rumena i zdrava bila
Poslušaj ovu sedu glavu šta ti zbori !

S velikim poštovanjem,
Milan K. Bogdanović
Dragan M.Jenić

Tweet