U ovome članku ćeme izneti najjednostavniju analitiku uzročno posledičnih veza između Rudnika Bakra Bor i Majdanpek i između Rudnika koji je u najavi na području Jadra i Rađevine.

Pokušaćemo njjednostavnijim jezikom da Vam objasnimo makar spregu između ova dva rudnika. Jednog koji već postoji a drugog oko koga se lome koplja povodom otvaranja.
 

Uvodne napomene:
 

Verujem da ne trebamo da Vama spominjemo višepolarnost celoga sveta kako oko ideološko-političkog, tako i između polarnosti u ekonomskim sferama celokupne svetske ekonomije.

Veoma je jasno da tu postoje niz svetskih ekonomskih sila koje mešetaraju širom sveta u trci za ekonomske prestiže i mnogim sferama.

U sveukupnoj "podeli kolača" celoga sveta, pojedine velesile ekonomskog formata, drže primate u odnosu na druge vele sile. Nafta, gas, energenti, mineralne sirovine, poljoprivredno zemljište, vodni resursi (pre svega pijaće vode),.... su neke od svih resursa oko kojih nema uzajamne milosti među vodećim svetskim ekonomskim silama.
 

Srbija je svakako jedna mala zemlja u svetskim razmerama, ali zemlja, koja zbog svog položaja ,nakon svih tektonskih i drugih definicija prilikom nastanka zemlje kao planete, na njenoj teritoriji, pored svih drugi prirodnih bogatstava, leži svojim položajem na veoma, veoma velikim mineralnim resursima traženih svuda u svetu.

Mi ne obilujemo naftom, gasom, dijamantima, .... ali svakako obilujemo ogromnim rudnim mineralnim sirovinama , među kojima su i ona najtraženija u svim epohama i vremenima kako u prošlosti, tako vidimo i u bliskoj budućnosti.  

Pre svega se ovde misli na bakar, zlato, srebro, ostale premenite i retke metale,a kako vidimo zadnjih decenija, tu je i velika jagma za Litijumom, Borom i drugim nama do skora nepoznatim metalima ili nemetalima. 
 

Elem, grad Bor je važio do skora za jedan od najvećih rudnika bakra na tlu Evrope ne računajući Rusiju.  Rudarsko geološke karte izađivane od državnih institucija su za celu Srbiju dugo vremena bile jedna od najčuvanijih "državnih tajni" svake zemlje pa i naše naravno. 

Samo običnom narodu i lajicima je moglo prodavati mantru o nekakvoj "isrcpljenosti" nekog rudnog ležišta, a narod koji je živeo i radio, egzistirao od tog rudarenja, zaplašivao i zastrašivao da će kao sutra ostati bez posla i do tadašnjih izvoda egzistencije njihovim porodica i njih samih. 

I bez obzira što su vrhunski geolozi ,znali a ćutali u javnosti, jer naravno da jedno iscrpljeno rudarsko ležište ne znači da nema drugog u blizini, možda bogatije nego li prvog,  o tome nije smelo reči progovoriti, Srbiji i lokalnim meštanima je godinama prodavana mantra o iscrpljenosti rudnih ležišta, nerentabilnoj rudi za eksploataciju, nacionalni gubitaš koga što pre treba nekome drugome prodati ili utrapiti, jer to je za Vaše dobro i kako ne bi ostali bez posla.

 Obična farsa. 
 

Najslikovitiji prikaz ovoga se je desio u Boru. Iscrpljeno ležište bakarne rude sa površinskom eksploatacijom (čitaj Površinskim kopovima) u neposrednoj blizini samog grada Bora, je zamenjeno novim rudnicima površinskom eksploatacijom sada u Krivelju na severozapadu i skorije "Čukarom Peki" na jugoistočnim položajima od prvobitnog Površinskog -"Borskog kopa".

Koliko još u okolini Bora i Majdanpeka postoje još "Krivelja", još "Čukara Peki",...... naravno da i dalje ostaju tajne. U svakom slučaju se oberučke izadavaju licence na "istražno pravo" svim mogućim belosvetskim firmama , uz nezvanična obećanja države da će im se , sutra već omogućiti i "ekspoataciono pravo".

 

Ovako nešto, da svetske kompanije švrljaju širom Srbije, buše gde požele, istražuju šta požele,za sobom samo bušenjima ostavljaju ekološku pustoš, je bila samo misaona imenica za sve ove svetske kompanije u vreme komunizma i nešto u vreme našeg socijalizma kao društvenog sistema. Sve se preokrenulo i vrata su širom otvorena raskidima sa ovakvim društvenim sistemima.
Tajni - državni podaci o geološkim istraživanjima na tlu Srbije, u najmanje zadnjih 100 godina, su za sitne novce , postale dostupne svakoj stranoj kompaniji koja plati tu siću. Rasprodaja državnih tajni o resursima jedne zemlje, koja je sve to generacijski sakupljalja decenijama i vekovima je danas prisutna.  To je današnja slika u našoj zemlji.

 

Otvaranje novog rudnika !?
 

Kada je zbog eksploatacijske iscrpljenosti  Borskoga kopa, trebalo da se isti otvori na drugoj lokaciji (izabran je Krivelj), sam Rudnik borski u svome posedu nije imao nikakvih para ušteđenih po bilo kojim zakonskim fondovima pa i "akumulacionom fondu" RTB-a Bor. Ovo zato što je svaki dinar od prihoda RTB-a odlazio za Beograd, a odande raspoređivalo širom nekadašnje EX YU a sada i Srbije. Država je raspolagala svim kapitalom koji je ovaaj rudarski komplekst decenijama stvarao u višku.

Siromašan srestvima ,iz navedenih razloga, RTB -Bor je za pokretanje novog rudnika i novog rudnog ležišta bilo potrebno mnogo sredstava i mnogo para a Beograd se pitao. Tako da je dovedeno u alarmantnu situaciju ili- ili?
Ili da se pokrene novo eksploataciono polje ili da se ceo RTB-Bor ugasi kao rudarska kompanija , a hiljade i hiljade porodica pristiglih za poslom iz cele EX YU, ostanu bez posla i njihove egzistencije. Na stranu da je egzistiranjem RTB-a Bor doprinošeno i egzistenciji celog ogromnog šireg područja - regiona Timočke krajine i šire. 

Tadašnja Socijalistička vlast je iznašla rešenje da za potrebe i finansiranje RTB-a,  i jednostavno iznađu domaća sredstva za novi Pov.kop,na način da su kresani budžeti nekih drugih ministarstava, među kojima i budžet ondašnje Vojske Jugoslavije. 

Otuda i ona krilatica mnogih vlasti koje su se smenjivale, da je eto RTB- Bor na kolenima i da je na teretu budžeta svih građana Srbije a zapravo je - "gubitaš".  Sa ovom mantrom- Bor je "decenijski gubitaš" i na teretu budžetskih korisnika cele zemlje, su i stvoreni prikriveni uslovi za "prodajom" ili za pronalaženjem "strateškog partnera RTB-u Bor". Nikako iz Beograda niko nije spominjao - gde se denuo "amotizacioni , investicioni " višedecenijski fond RTB-a jer su ti novci odlazili za Bograd a nisu ostajali RTB-u za ovakve prilike. 
 

U političkim krugovima vlastodržaca je to funkcionisalo po sistemu "drži bure vodu dok majtori odu"!  A ti "majstori" su aktuelne političke vlasti koje su se redom smenjivale.
.  

Iz gore navedenih razloga tzv "štednje" se nije 80-tih godina desilo kolektivno preseljenje sela Krivelj, a koje se ciganči i sa time razlači i mešetari do današnjega dana.  Danas više to, na žalost nije samo Krivelj selo, već i mnoga druga sela smeštena u okolini grada Bora se suočavaju sa delimičnim preseljenjima. Tu su pre svega sela: Oštrelj, Bučje, Metovnica, Brestovac, kao i prigradske MZ Brezokik i MZ Sever.
 

 

Dok je aktivirana mantra o "gubitašu" dobro prolazila kod srbijanaca, raspisivani su mnogi tenderi kako za prodaju tako i za pronalaženje strateških partnera za RTB-Bor i Majdanpek.

 

I sada dolazimo do onoga ključnog za ovu temu: Interesni ekonomski svetski sukobi i gde je tu Jadar i Rađevina u celom tom mulju?
 

Nakon razarajućega rata koji je zahvatio Srbiju 90-tih godina , sve pojedinačne političke grupacije, koje su se smenjivale na vlasti nakon 90-tih, su jednom više balansirale   sa zapadom drugi puta sa istokom. Severom i jugom. Arapima, Zapadnim zemljama i amerikom, Rusijom, pa na kraju i Kinom.

Najveći međunarodni politički kurvaluk doživljavamo sa poslednjom vlašću. U želji da se naklonimo čas Zapadu ( EU i Americi), čas Rusiji ili istočnim zemljama, pojavljuje se na svetskoj sceni i ogromna Kina koja je stravično brzo ali smišljavano vekovima, jednostavno eksplodirala među svetskim ekonomskim silama. 

 

U nadmetanju za delimično ili otpuno vlasništvo nad rudarskim kompleksom RTB-a, su se ređale mnoge komapnije. Kako sa zapada tako i sa istoka. Iz nepoznatih razloga je propao , skoro završeni pregovori sa jednom ruskom rudarskom komapnijom. Najverovatnije je za pretpostaviti da smo ruse skrajnuli pod pritiscima zapada.

I ova igranka bi i dalje trajla da nije nastao totalni šok. Kako za nas u Srbiji, tako i za ceo ostatak i istoka i zapada. Za strateškog partnera se pojavljuje jedna kinska privatna kompanija - ZIJIN !

 

Veoma su kasno stigle packe i reagovanja zapada i zapadnih zemlja na ovu činjenicu. Za Rusiju se ne zna kakve su bile njihove reakcije jer oni uvek mudro ćute za javnost. 

Bilo kako bilo RTB- Bor se ustupa ekspresno kineskoj firmi na gazdovanje sa vlasničkom strukturom u odnosu 63% ZIJIN - 37% Država Srbija. 

 

Raspamećeni zapad , a posebno Amerika, su reagovale kako su reagovale prema našoj aktuelnoj vlasti. Uzalud je zapad kukao i Tramp pretio - isterajte kineze iz Srbije!

Suviše kasno jer se međunarodni sporazumi moraju poštovati pa makar se oni sklopili i sa kinezima. 

Međutim, da bi ova vlast, koja je već zasela na više svetskih stolica, na neki način namirila, smanjila ljutnju zapadu a posebno anglosaksonaca, zbog sledećega što nismo napomenuli, a šta ćemo Vam sada objasniti, uradila sledeće:
 

- Pre dolaska kineza,američke kompanije su odobrile kredite za izgradnju savremenije i nove topionice u RTB-u Bor. Radile na rekonstrukciji ovih pogona.

-  Kanadskoj kompaniji "Nevsus" (predhodno "Rakita") je omogućeno , prvo istražno a zatim eksploataciono pravo nad rudnim ležištem "Čukaru Peki". 

Znači, što Kanada što Amerika su polako stvarale sve uslove za eksploataciju rudnog ležišta bakra i zlata - "Čukaru Peki". Negde je zapelo da se ameri uključe i prihvate ostali deo RTB-a Bor i Majdanpek.

Onda nenadano i iznenadno uskoču tu kinezi koji su amerima ispred nosa pokupili "proizvodne kapacitete" za eksploataciju sirovina sa "Čukaru Peki"- plene RTB-Bor !

 

Nemajući kuda, da Kanadska komapanija prerađuje sirovinu sa već kupljenog  rudnika "Čukaru Peki" (bugarske topionice su bile daleke za njihov koncentrat), kanadska kompanija je praktično bila prinuđena da jednostavno proda "Čukaru Peki" Kinezima, zbog nemogućnosti pristupa prerađivačkim kapacitetima topionice koje su sada u rukama kineske kompanije. 

 

 

Ovo je jedini razlog zbog čega je Kanadsak kompanija "Nevsus", prodala konačno njihove akcije i pored svih sugestija akcionarskog menadžmenta Nevsusa da akcionari "ne prodaju" njihove akcije  (jer su akcionarsko društvo), kineskoj kompaniji ZIJIN, to se i dogodilo. Kada je više od 89% akcionara prodalo njihove akcije, kinezi su produžili,za ostale tvrdokore akcionare njihovu ponudu do kraja godine, ostalim akcionarima i prodaja je završena i zaključena 100%.

 - "Džabe imaš materijal za pasulj i suva rebra ako ga nemaš u čemu spremati!"

Ovako je važilo razmišljanje kanadskih akcionara.  Kako god oni su svi profitirali sa ogromnom razlikom vrednosti akcija za "Čukaru Peki".
 

Kako su kinezi kupili deonice od "Čukaru Peki", tako su u isto vreme i kupili sve druge papire koje je Srbija dala "Nevsusu", tako da sada kineska Kompanija ima sva moguća vlasnička prava nad ovim rudnikom, a Srbija je zadržala samo naplatu "rudne rente" koja je bila ugovorena predhodno sa "Nevsusom". Briljantno odrađeno za našu zemlju i naše resurse!

 

Kinezi preko noći dobijaju sve u njihovim rukama. RTB- Bor po Ugovoru o strateškom partnerstvu  i sasvim samostalni, fantastično bogati rudnik  bakra i zlata - "Čukaru Peki".

Jedan fantastični kartaški  "preferans" između dve svetske ekonomske sile, gde kinezi dobijaju partiju.

 

 

Ovakva igra aktuelne vlasti i sedenja na sve moguće svetske stolice, zavrtanje zapada, uvlačenjem kineza na središnji Balkan i Evropu, je trebalo nekako , sada bučnom zapadu nadomestiti. Kompenzovati jer su talasanja sa zapada i suviše velika. 

 Fifti-fifti. I vuci siti i ovce na broju. S time što smo ovce svi mi stanovnici Srbije.

 

Svima je nama poznat i balans u sadašnjom našoj vladi. Neki minstri su naklonjeni jednima, a drugi  ministri drugima, neki pak trećim svetskim silama. 

 

Zbog Jadra i Rađevine se je ,preko noći, uzdigla i jedna od od ministarki koja i nije krila da je na krilima zapada. Zbog toga joj je jedno vreme i ministarsko mesto visilo o koncu.  

Sa Jadrom i Rađevinom, tj.  sa resursima Litijuma, Rio Tintom u Srbiji, ova ministarka se uzdiže kao Feniks iz pepela i ona je ta koja se u svemu dalje pita za Jadar i Rađevinu, Bor i sve drugo. Ostali sada samo igraju piprevku i izvršavaju "mirnodobsko ulizivanje"  kako bi odobrovoljili po najviše zapad zbog RTB-a Bora tj. kineza. 

 

 

Da  je, eventualno budući rudnik u Jadru i Rađevini i te kako dobro došao Boru i kinezima, govori u prilog tome samo jedna činjenica. 

 RTB Bor je veliki proizvođač sumporne kiseline. Sumporna kiselina je samo nus produkat sulfidne rude koja se topi u borskim topionicama a koja do skora nije imala toliko mogućnosti pronaći kupca za toliku veliku količinu sumporne kiseline. 

Koncentrovana sumporna kiselina jeste osnovni i potrebni artikal u procesu izdvajanja Litijuma i Bora iz ruda Jadarita u Jadru i Rađevini.

Tako da bi budući rudnik Rio Tinta u Jadru i rađevini i te kako dobro došao kinezima za plasman ovog nus proizvoda iz Bora - koncentrovane sumporne kiseline.. 

Svi sa Jadrom samo trljaju ruke.  Jednim udarcem dve muve.  Zapad se na neki način smiruje sa Jadrom zbog Bora,a imaju kinezi gde sa ogromnim količinama sumporne kiseline, zbog čega se često sumporni dim ispušta kroz odžake jer nema dovoljo kapaciteta za prihvat i prenamenu tog sumpora iz borskoga dima. 

Kada se radi o novcu i obostranoj koristi, onda se uvek velike ekonomske sile o čas dogovore.  Samo uvek onda kada je tuđa teritorija u pitanju , a ne njihova.

 

Nadamo se da smo Vam laički, najnarodnijim jezikom, bar pokušali obajsniti - koja je to tajna srega između  rudnika bakra Bor, kojim gazduje kinska firma ZIJIN COPPER BOR i budućeg možda rudnika litijuma u Jadru i Rađevini koga forsira za otvaranje Rio Tinto. 

 

Sedenje na više stolica aktuelne vlasti, sve nas košta našega zdravlja, naših života, naših voda, poljoprivrednog zemljišta, i uslovljavaju nas našom budućnošću života u sopstvenoj zemlji. U sopstvenoj Srbiji. Ali koga to brine?
 

Ovo je poštovani meštani i svi žitelji Jadra i Rađevine istina zbog čega u vrhuški ove vlasti i po njima Jadar i Rađevina - mora pasti!

Eto zbog čega toliko botova, toliko pritisaka, toliko ubeđivanja u"nacionalni interes",  "zeleno rudarstvo", u "održivo rudarstvo",...... i ko zna koje će sve izraze izmisliti ne bi li Vas ubedili u svrsishodnost otvaranja rudnika Litijuma u Vašim krajevima - u našem Jadru i Rađevini.

 

Vaša sudbina je u Vašim rukama, jer ste i Vi svi i mi svi u isto vreme i "nacionalni resurs" i "nacionalni interes" cele ove naše zemlje podjednako kao i svaki pojedinac u ovoj našoj Srbiji. 

Bar bi tako trebalo da bude i neko bi to trebao da shvati!?

 

Za Jadar i Rađevinu, Bor i Majdampek,Timočku Krajinu,

Milan K. Bogdanović