Dolaskom Strateškog partnera, kineske kompanije ZIJIN-a, svima je nama jasno da je ovo kompanija koja je u Srbiji tj. Boru i Majdanpeku, došla sa osnovnim ciljem a to je - ostvarivanja i uvećavanja sopstvenog kapitala. Na tome im se ne može zameriti jer niko nigde ne ode u nekoj stranoj zemlji za rad ljubavi prema toj zemlji već radi ostvarivanja profita za tu firmu koja je negde poslata po belome svetu u ime neke države. U ovom slučaju je to NR Kina.

Ako Vi nekoj zemlji želite neki drugi vid pomoći, onda toj zemlji date ili im omogućite povoljne kredite, date bespovratna sredstva,.. i tome slično. No ako Vi odete u neku zemlju i po ma kom drugom osnovu (U ovom slučaju kao Strateški rudarski partner), onda se tu ne radi više o samo nekoj vrsti suvoparne "pomoći" toj zemlji, već se tu radi i o ubiranju nekog profita od te zemlje i, u ovom našem slučaju ubiranju kapitala od rudaskih aktivnosti po osnovu "Strateškog partnerstva". Ovo i u ovakvim slučajevima bi važilo za bilo koju inostranu kompaniju , koja bi došla kao Strateški partner RTB-a Bor, a ne samo kada se ovde radi o Kini ili kineskoj kompaniji. Svi bi se i oni drugi ponašali na isti način kada je u pitanju ostvarivanje kapitala u nekoj trećoj zemlji.

Šta je dovelo do toga da smo bili "prisiljeni" da se sa nekima udružimo ili postanemo Strateški partneri po pitanju rudarenja u Srbiji, a konkretno u Boru, je možda prosto ili komplikovano pitanje.

Da je veoma prosto dati adekvatan odgovor na nametnutu činjenicu da naša država nije više sposobna da prihoduje sa RTB-om Bor, te da RTB Bor postaje teret poreskim obveznicima cele Srbije, je floskula koja se dozirala i ponavljala u skoro svim medijima u Srbiji.

- Bor je gubitaš,

-Bor je završio godišnje poslovanje sa toliko i toliko miliona dolara minusa,

................

To se ponavljalo skoro jednu deceniju unazad. Naravno da uzastopno ponavljanje jednog te istog, na narod mora ostaviti vremenom utisak da je sve to zapravo tačno. A onda da bi se navodno sav taj zapošljeni narod i sve te porodice , koje fahat jedino i žive zahvaljujući tom rudarenju, "spasili", jedini spas svih poreskih obveznika i samih radnika ovog veoma velikog rudarskog pogona, je bio u pronalaženju - "Strateškog partnera".

I eto negde smo ga i nekako pronašli. I taj strateški partner, sa jako malo ljudi u rukovodstvu rudnika nastavlja sa radom rudnika.

Nikako i nikome danas, nakon skoro dve godine od dolaska ZIJIN-a ili ono nešto malo ljudi iz Kine, nije jasno kako to:

- Da ovaj gigant posluje, nakon samo jedne godine sa novim rukovodstvom, pozitivno i sa nekoliko stotina miliona viška, a da je do pre nekoliko godina poslovao sa nekoliko stotina miliona dolara manjka u proizvodnji?

Ovo u toliko pre što je, i Ugovorom u Strateškom partnerstvu definisano da se u naredne tri godine niti jedan od zatečenih zaposlenih u pogonima, ne sme otuštati (preko 5.000 radnika), ova odluka iz sporazuma važi do 18 septembra 2021 godine, znači rade isti oni radnici i isti broj radnika koji su radili i do dolaska kineske kompanije, do kada je ovaj gigant bio gubitaš???

- Od olaska kineskih rukovodioca u Bor i Majdanpek, ostao je onaj isti broj : Bagerista, vozača teških vozila, drobioničara, flotera, rudara u Jami, .............  i nakon samo kratkog vremena sve posluje pozitivno!!!

Koju su to formulu upotrebili ti kineski stručnjaci pa se istim brojem radnika i istom mehanizacijom, istim smenskim poslovođama, došlo do plusa u poslovanju od skoro 200 miliona dolara, a do juče u minusu 200-300 milona istih dolara, zaista je frapantno. Kuda se denulo svake godine, do dolaska kineske kompanije, skoro najmanaje 500 miliona dolara???? 

Ovo je pitanje za ekonomske stručnjake jer ih, Bogu hvala danas imamo tušta i čma po Srbiji.

Da se mi pozabavimo ipak našim starosedeocima. Starosedelaca ima u dve kategorije. Starosedeocima se već smatraju svi oni koji su još tri generacije najmanje došli u Boru i Majdanpeku u potrazi za poslom koga je i te kako bilo u pogonima ovih rudnika. Bor je , nakon drugog svetskog rata i pedesetih-šezdesetih godina bio EX YU u malom. Ko god da je dolazio trbuhom za kruhom u Bor i Majdanpek , svi su redom dočekivani bez ikakvih i bilo kakvih predrasuda. Živeli su svi kao jedna duša. Duša koju je jednako trovao i topioničarski dim i prašina sa kopova i drobilica, ma ko odakle došao.

Sa druge strane su starosedeoci, koji su iskonski živeli na ovim prostorima. Ovi starosedeoci su bitisali u okolini Bora i Majdanpeka živeći po okolnim selima. Pre otvaranja rudnika ovi starosedeoci su egzistirali od poljoprivrede i stočarstva. Razvoj i proširenje rudarskih kapaciteta su, sa jedne strane preusmeravale ove starosedeoce ka rudarenju  i time lagano zamirala poljoprivreda i stočarstvo. Sa druge strane, prljava rudarska tehnologija , tpionički dim, prašine,... su u velikoj meri uništilo ili degradiralo poljoprivredno zemljište i ovi starosedeoci su , voleli to ili ne, morali se prilagoditi novim uslovima i u sve većem broju zapošljevali se u pogonima tadašnjeg rudarskog kompleksa. Dobre i velike plate, brz ekonomski razvoj svakog domaćina, dovela je do toga da danas skoro nema seoskog domaćinstva u okolini Bora i Majdanpeka iz čije kuće u pogonima ne rade po nekoliko člna domaćinstva. Znači i ovi starosedeoci su silom prilika piostali "zavisnici" od rudarenja na ovim prostorima, gde je i njima egzistencija zavisila od rudarenja.

=========================

Bilo kako bilo, neminovno širenje rudarskih zahvata, gašenjem pre svega iscrpljenog rudarskog ležišta "Borski kop", iziskivalo je otvaranje novih rudnih ležišta. Od svih mogućih varijanti, rudarski stručnjaci su 80-tih godina odlučili da se rudarska aktivnost borskog rudarstva preseli sa Borskog kopa na novootvoreni Površinski kop u Velikom Krivelju.

Nov površinski kop u Velikom Krivelju, nije, kako se to u glavnom mislilo i misli i danas, naneo ogromne i nesagledive posledice jedino po sam Krivelj. Krivelj je stradao i strada i danas od površinske i podzemne eksploatacije rude bakra, dok su mnog tiše i suptilnije u isto vreme stradali ponajviše meštani susednih sela. S početka selo Oštrelj, zbog uzdizanja jalovišne brane iznad njihovog sela, a zatim selo Slatina koje je podjednako uništavalo kako prašina sa kriveljskog jalovišta, tako i sve moguće otpadne vode, kako industrijske iz borskih pogona, tako i sve fekalne vodee iz celoga grada koje se sve redom ulivaju u reku koja protiče kroz sam centar sela Slatina. Selo Bučje oseća rudarenje u Krivelju tkođe po više osnova, a zadnjih godina uzdizanjem jalovinih brana na sve većim kotama, svakako da i ovo selo čini iz dana u dan sve zagađenijim.

Otvaranjem rudnog ležišta "Čukaru Peki", pojedina borska sela , koja do skora i nisu na svojim plečima osetili u toj meri rudarske aktivnosti borskog rudarstva, tek sada će i oni osetiti sve moguće golgote koje njima isto donosi rudarenje sada na njivovih teritorijama MZ. Tako da su i u bliskoj budućnosti će u strašno velikim problemima biti i sela Brestovac, Metovnica i neposredno i selo Nikoličevo koje pripada Zaječarskoj Opštini.

Skoro da nema nedodirljivih sela u najbližoj okolini grada Bora.

Ovo je neki kratak presek najnovijih dešavanja u zadnjih 6 godina od vremena mirovanja ovoga internet sajta.