„Ko na brdu ak’ i malo stoji, Više vidi no onaj pod brdom.“ ...

Ovi čuveni stihovi koje je  u Gorskom Vijencu ispisao čuveni pisac i državnik Petar II Petrović Njegoš, ima svakako svoju svrhu, tumačenje i razlog zbog čega ih je čuveni pisac izrekao.

Ako se samo vratite i pročitate prethodni  unos bloga "Kriveljska golgota", pod malo ironičnim nazivom „Lajanje na zvezde“- ili šta već?, koji je napisan i objavljen u petak, 17 septembra 2010 godine, te pored ostalog vidite tadašnje ispisane pretpostavke o načinu širenja Površinskih kopova u ataru sela Krivelja, a zatim se osvrnete  na sva dešavanja nakon objavljivanja ovog unosa do danas. Shvatićete da verovatno neko „ sa brda možda nešto bolje vidi, nego li onaj pod brdom“!?   Ostvarile su se skoro sve pretpostvake o daljnjem širenju rudarskih radova na teritoriji Krivelja.

Ko shvati, razume će!

        Krivelj ponovo pokazao razum - druga strana ?

Da za početak preskočimo svu usputnu golgotu Krivelja i njegovih domaćina, te da se samo dotaknemo poslednjeg iznuđenog, sklopljenog ugovora o širenju Pov.kopa „V. Krivelj“. Kažemo iznuđenog, iz razloga što je ovim ugovorom napravljen svojevrsni kompromis između meštana i rudnika, kojim se od strane meštana dozvoljava, van svakih zakonskih akata, delimično proširenje Pov. Kopa „V.Krivelj“, da se ne bi ugrozila proizvodnja i sam rad RTB-a Bor. Kompromis na jasnu štetu žitelja Krivelja, ali uz svaki respekt i poštovanje svesni problema u kojima se zadesio rudnik- ne krivicom nas kriveljana.

Kriveljani su i pored svih muka i nepravdi iskazanih od strane rudnika po svojim leđima, nesebično, stisnuvši zube, na jedan veoma fer i korektan način, načinili korektan ustupak rudniku, a samim time i državi koja nije našla za shodno da na vreme izradi sve legalne prateće papire koje bi se ticale daljnjeg proširenja rudarskih radova, od kojih je i krucijalni dokumenat i pomenuti akt - Prostorni plan.

Naježim se svaki puta kada samo i pročiam punu definiciju toga Prostornog plana kkao je definisan - "Prostorni plan za posebne namene" , pa više vilim i da napišem samo Prostorni plan ! Same reči - posebne namene , me asociraju na nešto naravno posebno, a kada je posebno, onda nije uobičajeno. Ispada da mi Kriveljani nismo "uobičajeni", nego se donose nekakvi "posebni" zakoni sa "posebnim namenama", kao da nismo "uobičajan narod", i da se ne donose klasična uređenja jednog prostora već se za Krivelj i kriveljane radi nešto "posebno"!?   Igraa reči, koja meni ne imponuje nešto. Kakve li će tek "posebne odredbe" biti u ovome? Videćemo, nadam se!?

O već do sada predhodno urađenim prostornim planovima koji se tiču Krivelja, smo već ovde puno raspravljali.

Šta,čime i na koji način država , državni resorni organi, SO Bor, RBB Bor, …. odgovaraju meštanima ovoga sela na učinjeni kompromis ovim ugovorom?

Da podsetimo:

-              Svi potpisnici ugovora su se saglasili da je učinjeni ustupak rudniku: pomeranje granice eksploatacione zone, je samo ogranicen prostorno i vremenski, dajući vremena nadležnim resorima da u dogledno vreme usaglase sve relevantne komponente kroz jedan nov PP koji se mora najhitnije uraditi.

Kako je izrada jednog ovakvog elaborata veoma kompleksan i složen posao, izradu ovakvog sve obuhvatnog dokumenta, još uvek nemamo u najavi da će se u dogledno vreme završi, ili bar mi ne raspolažemo nekim naznakama o vremenu završetka izrade.

- Rudarski radovi  izilaze iz okvirnog vremena i prostora izdefinisanog ovim ugovorom. Samim time se produžava neizvesnost sadržaja ovog PP-a i neizvesnost sudbine Krivelja i meštana.

Da „Kriveljska golgota“, traje zadnjih 30 i nešto godina, da su šamarani svakojakim nedaćama, toga su Kriveljani svesni i te kako. Da li je probijanjem ugovorenih rudarskih aktivnosti, čekanje već dve godine na nov PP, već udaren novi šamar selu i meštanima Krivelja?

Pa ipak, svakome jednoga dana dogori do nokata.

Šta dalje?

            Kriveljski domaćini nisu građani  trećega reda!

-              I ako je većina kriveljana , u prethodnih 30 i nešto godina,gledala blagonaklono i sa dozom nezainteresovanosti, na individualne muke pojedinih kriveljskih domaćina, zahvaćenim eksploatacionim po drugim zonama i preseljavani, zakucalo se ovoga puta na vrata ne samo pojedinaca, već i celom zaseoku ili rejonu „Selo“,"Banjica" pa i šire!

Upalila se crvena lampica većini kriveljskih domaćina kada su damperi , bageri i minska polja, došla ne samo pred kućni prag jednog ili dvoje domaćina, već svakome domaćinu u centralnom rejonu – „Selo“.

Sve ovo je ovoga puta bila dovoljno velika „inicijalna kapisla“, da razdrma i razbudi pomalo uspavanu većinu kriveljana.

Ma koliko svesni ili nesvesni ili zbunjeni, počeli su se napokon grupisati i složnije,zrelije, hrabrije te istrajnije,nego li u prethodnim decenijama, krenuli da razmišljaju , ne samo o svojim problemima kao individue, već i kao jedinstvena zajednica. Naravno, ne bi to bilo svojstveno kriveljanima kada bi sve išlo glatko.

Koliko su ova moja zapažanja relevantna, svakako će pokazati vreme koje je uvek jedini i ispravni svedok svih naših pretpostavki i razmišljanja.

Ono na čemu sam, lično bazirao sve moje nesebične savete, mojim sugrađanima desetinama godina unazad je to da samo „jedinstvom zahteva celoga sela“, "jedinstvom razmišljanja ka realizaciji", a posebno "jedinstvenim delovanjem ka realizacijama", može se stati na put aždaji, koja ima devet glava i koja proždire Kriveljski atar decenijama.  Elokventnost, zavist, ne sloga, lični interesi,pojedinih kriveljana…… su samo jedan veliki niz stvari koje je Kriveljsku sredinu ostavilo na vetrometini svih dosadašnjih dešavanja po pitanju Krivelja i kriveljana. Jedno je pričano po Saborima, sasvim je nešto drugo realizovano ili je realizacija stala na pola.

Treba li na osnovu dosadašnjih rezultata i prakse, biti neki poseban mudrac, pa sve to ne uvideti za sve ove godine?

Iskreno se nadam i duboko verujem da su kriveljski domaćini napokon shvatili, gde su do sada grešili i kuda im je dalje i na koji način činiti!?

Kriveljska , i na žalost ne samo Kriveljska agonija će, nadam se, rastrezniti i probuditi i mnoge druge sredine u Borskoj opštini, poput sela Oštrelja, Slatine, Brezonika ( skoro jedinih do sada malo složnijih), Bučja,....kao i svih drugih sela, koja više ili manje trpe rudarske i topioničarske  aktivnosti na svojim plećima i u svojim sredinama.

Veoma je teško u nekim segmentima postići koherentnost i koegzisteniciju u svim stvarima koje muče svaku od ovih navedenih sredina ili sela. Ovo stoga što su interna razmišljanja i želje pojedinaca bile iznad kolektivnih.

Pojedine sredine trpe samo posredne uticaje, jalovišta, otpadnih voda, ali svima je svakako zajednička rak rana: nezaposlenost, veoma veliki uticaj topioničkih gasova, nezdrava sredina , zatrovano i degradirano zemljište.

 Toga nije niko pošteđen kao ni Kriveljani. Kriveljska agonija je u tokiko veća samom činjenicom da se u kontinuitetu preko tri decenije preseljavaju kriveljska domaćinstva.

 Od „Malenika“ do „Deli Jovana“ i od „Kupinova“ do „Rgotskog kamena“, žitelji svih sela Borske opštine trpe manje ili više posledice rudarenja. 

Politička falanga

Analizirajući razloge nejedinstva i nedostatak zajedničkih nastupa pojedinih sela sročenim u jedinstvenim zahtevima , je priča za sebe.

U glavnom je na jedinstvo ili ne jedinstvo krucijalnih stvari za egzistenciju i životni opstanak, dostojan svakog građanina ove zemlje, urušavalo u najvećoj meri doprinelo tom nejedinstvu - lični interesi predstavnika sela, politika i političke stranke.

Demokratija i demokratski principi su škola koja se ne nauči preko noći. Iz jednoumlja i jednopartijskog sistema se preko noći ne nauče građani niti jedne zemlje a još manje nekih manjih sredina. Šarolikost prisutnih političkih stranaka je rezultiralo netrpeljivošću pojedinih članova jednog domaćinstva, a da ne pričamo između pojedinih domaćinstava u jednome selu, pa i šire.

Meštanima svakog od sela, je potrebna sloga i zajedništvo te kolektivni nastup, jer se neke stvari tiču, ne individue već cele zajednice. Te „neke stvari“, nemaju mesta nikakvoj političkoj i stranačkoj borbi između samih seljana. Na žalost mutipolaran partijski sistem je uzeo svoj danak u svakoj pori naših života.Utrkujući se kojoj ćemo se političkoj stranci nakloniti izgubili smo smisao za kolektivnost, društvenost, uzajamno poštovanje, respekt prema starijima, robinskim vezama, pa i porodičnoj harmoniji ao ćemo iskreno.

Dobili smo "igračku", kroz koju smo počeli da urušavano svako domaćinsko i razumno razmišljanje i delovanje jedne sredine, u ovom slučaju - sela!

Ako je i neko imao krajnje korektan, pametan i logični predlog nekoga rešenja, koliko taj predlog bio pametan, logičan i dobar, pojedincima, pristalicama neke druge političke opcije je bio loš, jer nije potekao iz redova njegove politčke stranke. "Politička ujdurma" koja je doprinela razlazu i sukobima koji traju i do dana današnjega.

Na žalost, priznali mi to ili ne, svo naše nejedinstvo da li samo iz multistranačkih interesa pojedinaca u nekome selu, je uzelo svoj danak preko koga je trpeo razvoj svakoga sela pa do pojedinca u tom selu.

Politika u ovim slučajevima, poput kriveljske situacije, nema i ne sme da ikome zavrne  pamet i da svoju sudbinu vezuje za nekakve političke stranke. Egzistencija i sutrašnje postojanje mog, tvog, njegovog domaćinstva,sela, neće rešiti nikakva politička stranka, posebno u sredinama gde rade i deluju rudarski ili drugi industrijski giganti a ne samo rudarstvo.

Da li sam u pravu kada ovo kažem, naveću nekoliko banalanih primera kroz pitanja:

- Koliko se je političkih partija smenilo na kormilu ove zemlje, samo u zadnjim decenijama? 

- Koliko je tih političkih partija učinilo do sada da se građani Bora i šire okoline truju manje ispusnim topioničkim gasovima?

- Koja je politička partija nešto uradila i promenila na uticaju jalovišne prašine na Oštrelj i Slatinu? Koliko je ijedna politička partija na vlasti, doprinela u saniranju otpadnih voda sa kopova i jalovišta?  Da ne nabrajam dalje jer je iluzorno.

- I na kraju, vezano za kriveljane: Koja je to politička partija rešila probleme daljnjeg postojanja i budućnosti Krivelja kao naselja, sela?

Šta to znači?

 Znači da se Vi, narode Kriveljski,morate osloboditi predrasuda da će sutra neka druga politička partija, koja samo svoja obećanja daje o boljitku jedino na predizbornim kampanjama,rešiti Vaše probleme!

Interes svih nas, sa ovako specifičnim problemima, moramo tražiti u sopstvenom ujedinjenju razmišljanja i nastupa. Bez ikakvih drugih, a najmanje političkim predrasuda.

Ako ćemo u nečemu uspeti i izboriti se za boljitak svakoga od nas, onda se moramo ujediniti u tim nastupima i niko na nikoga upirati prstom na zborovima ili sastancima, ko je iz čije stranke.  Podjednako umire od karcinoma, i boleština svako od nas ma ko ideološki podržava neku stranku.

Kada se tih tereta oslobodimo, onda ćemo početi da zrelo razmišljamo, kako o mana samima, tako i o našem prvom komšiji, sa kojima smo do juče bili svađi oko međe.

Nesporno je da svaka od sredina, svako od sela, ima dovoljno i inetelktualaca i pojedinaca koji su svega ovoga svesni. Na žalost, nihov uticaj na rešavanje ovako krucijalnih životnih problema je mnoge odvelo na stranputicu. Ugledni i za primer pojedinci su ne mali broj puta prodali svoju veru za večeru ( prodali selo rad ličnih interesa- prevedite kako hoćete).

Ako su pojedinci napravili neka veoma velika polovična dela, te nakon toga zalutali, vođeni nekim drugim interesima, drugu polovinu zabašurili ili unazadili, možemo li takvog smatrati – potpunim vođom jednoga sela ili sredine?

Kuda i kako ćemo dalje?

Krivelj i Kriveljska hronologija dosadašnjeg kolapsa, ispisana na stranicama ovoga sajta, je najdrastičniji primer kako se prodaje vera za večeru. Selo i komšije za rad sitnih i ličnih interesa.

Svako onaj ko ne shvata i ne razume da je „rudarenje“, ograničena a ne beskonačna veličina, je u zabludi.

Rudari se samo dotle dok ima rude ili je bar ima u granicama rentabilnosti eksploatacije. Rudari se sve dok troškovi proizvodnje ne potisnu sveukupnu dobit od tog rudarenja. Ovo je najprostija matematička kategorija, gde u koliko sve ukupan bilans  bude  „ - „ (minus) na kraju godine, prestaje se sa rudarenjem ma koje vrste ruda.

-              Da li je neko znao pre 30 godina da će rudnik Majdanpek stati sa proizvodnjom?

-              Ostati zapušteni i sablasni grad?

Nepripremljenim na vreme  nekakvim drugim privrednim aktivnostima osim rudarenja, imamo Majdanpek kao najbolju sliku i priliku šta se dešava kada rudarske aktivnosti prestanu. Za primerima ne moramo otići po svetu pa videti kako avetinjski zjape napušteni kopovi, nakon rudarskih radova.

Ne treba se zavaravati, da kao sutra možda ne čeka i Bor , a samim time i Pov. Kop „Veliki Krivelj“, Kop „Cerovo“,….- ista sudbina!?

U ne mali broj slučajeva sam se pitao, a pitao sam i pitam i Vas, šta je to što je Krivelj dovelo do stanja u kome jeste? Da li ga može dovesti u još goru situaciju od ove?

Da se ne zna, što je veoma očigledno tempom rudarskih radova, gde će već kao sutra biti smeštena zgrada MZ Krivelj, škola,crkva, domovi kulture, ambulanta,stadioni, samoposluge, prodavnice, kafane, lovački, penzionerski domovi, spomenici iz oba svetska rata, groblje naših predaka…………???

Gde ćemo se venčavati, pop opojiti, igrati tabliće u zimskim noćima, okupljati u vreme podele penzija, nakon lovova, gde će nastupati članovi KUD-a, gde će trčkarati naši unučići za loptom, kuda i gde će deca pohađati osnovnu školu, koja je sama za sebe najbolje opremljenija od svih mesnih škola u Opštini Bor,……..

Gde, kuda i na kom mestu ?

Tendenciozno bi bilo i nerealno, jednostrano reći i iskazavati svojom voljom i pameću –  kuda i kako, a o tome ne pitati svakog žitelja krivelja za mišljenje:  Krivelj ili bestragija?

Kada ovo kažem, pre svega mislim na sve one kriveljane koji razmišljaju u jedinom pravcu, a to je „unovčavanje“ svojih nepokretnosti i odlazak u grad ili u neku drugu sredinu. Što dalje od Krivelja !? Veoma je očigledno da je to skorašnji trend pojedinih domaćina.

Možda su ovo naprasno dobra razmišljanja, ali da li i svi kriveljski domaćini tako razmišljaju?

Da li neko verovatno razmišlja i u pravcu nekog „zajedničkog opstanka“ i daljnjeg življenja sa svojim bivšim komšijama i seljanima, govore nesporno veoma brojni dosadašnji primeri u samome selu? Koliko građana Krivelja razmišlja drugačije?

Nije nikakva tajna ili moja pretpostavka da je gro preseljenih i raseljenih kriveljskih domaćina ostalo na teritoriji Krivelja. Ostali su da žive u suživotu sa njihovim meštanima i ako su imali mogućnosti da odu iz Kriveljske sredine.  Pojedini domaćini su se po dva puta selili i svaki put su izabrali da ostanu i bitišu sa svojim kriveljanima.

Nigde drugde i nigde u nekom drugom selu ili sredini niste dobrodošli.

Nigde u drugoj sredini niste svoj na svome i nigde niti u jednoj sredini nećete biti prihvaćeni punim srcem nego li među svojim meštanima.

Voleo bih da iskreno i iz duše progovore svi oni, koji su svoja domaćinstva dislocirali iz Kriveljskog atara. Kako su se uklopili u sredinama gde su otišli? Kako su prihvaćeni u Vražogrncu, Šarbanovcu,....... i drugim sredinama van atara Krivelja  ?

Ma šta Vam tamo napravili, ma šta imali, tuđin ste i došljak do kraja Vašega života i ne samo Vi nego generacijski!

Negde sam već spomenuo, da su mnogi otišli sa svojim domaćinstvima u drugu sredinu, ali da su najstarije opet sahranjivali na kriveljskom mesnom groblju. Zašto?

Sve ovo valjda ja najbolje sve to osećam, ovde gde sam na 1.000 kilometara udaljen od svih Vas. Mnogi to shvate tek onda kada odu u neku sasvim drugu sredinu i budu-došljaci!  Kuća i okućnica nije kamp kućica kojom se poput čergi selite ili možete seliti svakoga dana. 

Naravno da je pravo svakoga da o svojoj sudbini odluči po njegovoj savesti. Ali je i pravo da izdefinišemo i usmerimo naše predstavnike - na koju stranu i za koje parametre se boriti?

Anketa?

I mada sam uvek bio protiv anketa, a najviše protiv davno podmetnute ankete kriveljanima, sa pitanjem : Gde bi želeli da bude smešteno selo ? ( karikiram izvorno pitanje tadašnje ankete iz 80-tih godina), jer nas je ta anketa još davnih 70-80 tih koštala današnjeg nepostojanja jedinstvene lokacije za izmeštanjem sela, svakako da bi rad razbijanja pojedinačnih iluzija, bilo svrsishodno organizovati jednu anketu među kriveljanima tipa :  Jeste li za preseljenje na jednoj jedinstvenoj lokaciji u Kriveljskom ataru i to na lokaciji koju odrede stručnjaci po PP-u ili ste za neovčanu nadoknadu vaših nepokretnosti ?

Ovakvom anketom bi se mnoge stvari izdefinisale. Ima li smisla voditi i dalje bespoštednu borbu za selo, novu lokaciju sela ili u koliko ste svi za novčanu nadoknadu i bežaniju u svet-borbu za što veće cene nepokretnosti. Svako za sebe bi trebalo ovom anketom opredeliti šta mu je namera te prema tome usresrediti se na pravac borbe sa institucijama. Svaki punoletni žitelj Krivelja bi imao priliku da se ovom anketom izjasni o svojoj volji, a ne samo predstavnici domaćinstava.

Ovo bi dalo smernice svim poštenim ljudima Krivelja,našim predstavnicima  koji se bore za sve nas, rudniku, institucijama upletenim u sve ovo, sve do države i resornih ministarstava. Dajte im smernice u kom pravcu da se bore? Šta želite i šta Vam je namera? Individualno mišljenje u ime cele sredine, samo na osnovu nekih nečijih pretpostavki, je neodgovorna ma ko nastupao i zastupao Kriveljske interese rukovodeći se nekakvim "pretpostavkama", kako ko od nas razmišlja!?

Dali se boriti paralelno i za cenu kvadratnog metra (zbog onih koji bi da napuste Krivelj) ili se boriti i naterati državu, i sve institucije ispod nje da te institucije same , a ne našim nekakvim željama, izdefinišu : Gde se seli naselje „Selo“, "Banjica" i svi ostali ugroženi na celoj teritoriji KO Krivelj?  Neznamo mi i ne poznajemo nikakve geološke karte o tome šta je ispod nogu kriveljana, jer su i te karte delimično poslovna tajna svake zemlje.  

Ovo i ovakvo Vaše izjašnjavanje, svakog domaćinstva ili svakog pojedinačnog žitelja (što bi bilo najkorektnija anketa), bi imalo nekoga smisla u kom smeru usresrediti daljnju bitku za Krivelj!?

Lično verujem i sam sam i telom i dušom da se iznađe neka nova lokacija za buduće selo. Da svako ko hoće da ostane u selu, njemu država napravi kuću i sve prateće pomoćne objekte, kao što je to delimično urađeno u naselju „Banjica“. Svi oni koji neće, isplatiti ih i neka im je Bog u pomoći te neka se sa tim parama skuće gde ih pamet i sudbina vodi.

- Shvatite da jedino ako se odlučimo za „Novi Krivelj“, to jedino može da natera i državu i sve ostale strukture da nam na nekoj novoj lokaciji presele, od stadiona,škole,........ do groblja. Sve što sam napred od infrastruktura naveo.

- Ako pak se svi odlučite za keširanje Vaše imovine, kuća , štala, bašti, voćnjaka i svega ostaloga, te izrazite želju da se rasturite kud koji, onda morate shvatiti da na taj način brišete Krivelj sa zemljopisnih karata!

Tada niko ne bi imao nikakvih obaveza da Vam preseli ni zgradu MZ, ni domove kulture, ni crkvu, ni školu, ni…….  Jednostavno kada dođe vreme, sve to će utovariti bager i iskipati na nekom planiru. Parcijano preseljenje domaćinstva po domaćinstvo, je možda imalo u zaleđini baš ovakav krajnji epilog?

Svako ko se odluči za novčanu nadoknadu, svakako treba biti svestan da na taj način ostavlja i neke Kriveljske domaćine, njihova domaćinstva koja nisu ili neće nikada doći pod uticaj rudarskih radova i samim time se NIKADA neće preseliti, u nemilost njihovim sudbinama.

 Njih ostavljate na cedilu!

-„Šeret“, „Subovac“, delom i rejon „Mali Krivelj“, je najdrastičniji primer ovoga što sam naveo.

U svakom slučaju, nesporno je pravo svakoga od Vas da se po Vašoj želji za neku od opcija opredeli. To pravo Vam niko ne može osporiti ili oduzeti.

Zašto je krucijalno ovakvo  Vaše izjašnjavanje: „U Novi Krivelj?“

Ovo je krucijalno pitanje oko čega ćete morati da lomite koplja prilikom uvida u sadržaj ovog najnovijeg Prostornog plana koji će jednoga dana morati biti završen.

Ponovio sam i ponavljam, ako ima domaćina koji razmišlja o daljnjem ostanku u Krivelju, onda se u tom novom, najnovijem PP-u MORA naći izdefinisana  buduća lokacija „Novog Krivelja“ !!  Verujem da će kao skoro jedino moguće rešenje za takvu lokaciju biti lokacija određena i definisana onim PRVIM Prostornim planom iz 1977 godine, koga niste nikada videli tada kada ste ga trebali videti!?  Koga su mudre Kriveljske glave, spalile u Mesnoj kancelariji, zabašurili, sakrili od Vaših pogleda, a koji sam ja svima Vama obelodanio na stranicama ovoga  Vašega, a ne moga Internet sajta.

Ma kako god i šta , dragi moji kriveljani odlučili. Ma kako se god i za koju opciju odlučili: Novo selo ili keš, ili kombinovanu keš za imanja a kuće i pomoćni objekti u "Novom Krivelju" i za jednu, za drugu i treću opciju Vam je potrebno jednom svo Vaše jedinstvo. Ne samo na rečima, jer smo pojedini ovom foskulom, dojadili i vrapcima, već zbilja i zaista u praksi.

Dela su važna, a ne samo reči

Najavom ili podizanjem tužbe od strane MZ Krivelj, tj. svih Vas kriveljana, protiv pojedinih Opštinskih struktura, a vezano je za manipulaciju cenama nepokretnosti i istim aršimima, prilikom određivanja visine cene nepokretnosti u Donjoj Bela Reci i Krivelju, otvarate sebi put, ili puteve onih koji hoće da svoja imanja i domaćinstva „prodaju“ državi. I tu se oko toga nedvosmisleno treba boriti i izboriti za što veću cenu. To je nedvosmisleno jasno.

Ali je takođe jasno da Vam predstoji takođe borba i za ostatak sela koji ne želi da samo unovči svoja imanja i svoja domaćinstva, već hoće da nastavi da živi u tom nekom „Novom Krivelju“!  Za njih će borba krenuti kada u rukama budete imali taj najnovi PP.

Ne bi me začudilo da se sa tim Prostornim planom, sa namerom kasni. Da se time želi naterati dobar deo kriveljskih domaćina ( pošto ga nema), da se odluče za novčanu nadoknadu?  Naviknuti na raznorazne smicalice, niti ova mogućnost može se, ma kako iluzorno izgledala, uzeti kao pretpostavka?

Možda se država i svi lokalni sateliti koji duvaju u leđa i dodvoravaju se aktuelnoj vlasti(kao uvek do sada), mudro čekaju da vide koji su Vaši potezi po pitanju sudbine sela. Šta ste voljni učiniti? Novac ili nova kuća, štala, kokošinjac….

Svakako da bi njima pogodovala Vaša varijanta za unovčavanjem kompletne Vaše imovine, zato što će uštedeti na preseljenju, crkve, škole ….i svega što sam već naveo. To su veoma velika sredstva kojih se možda neko želi osloboditi?  Gde da inače sve to presele ako nema kome? Ako nema nekog budućeg centra ili "Novog Krivelja".

Jasno je sve ovo bar nekima!? Oni, koji verujem da nisu razmišljali u ovom pravcu i na ovaj način, krajnje je vreme da krenete sa razmišljanjima!

Ma kako bilo, nema više popravnog ispita. Nije ga bilo do duše ni ranije, ali šta se desilo, desilo se. Nad prolivenim mlekom ne vredi plakati.

Gledajte i vidite da svoju sudbinu ne prokockate i ovoga puta, jer kako god to shvatili, Vaša je odluka - sudbina svih Vas a i mene sa Vama.

Podržite Vaše predstavnike koji idu ovim putem. Nemojte gledati ko je lep, ružan, debeo, … ko je član koje političke stranke, …… sve ovo je iznad svega toga.

Sudbina Kriveja je uvek bila u Vašim rukama. A da li će Krivelja biti ili ne biti, to je sada Vaša odluka i sve karte su u Vašim rukama. Sutra već nemate koga i zašta da optužujete. Budite u ovim odsutnim vremenima dovoljno pribrani ali i smeli i hrabri da jasno i glasno kažete, ne skrivajući se, šta je i koji Kriveljski minimum ispod koga se ne može dalje artikulisati niti sa rudnikom niti sa državom i njenim institucijama,  kao što ste već sve to izdefinisali kroz nekih sedam tačaka.

Dobro ste krenuli, samo tako nastavite i istrajte. Niko Vam i niko nam neće pomoći ako sami sebi složno ne skrojimo kapu. Ta "kapa" je već skrojena, samo još da se "zašije".

Lično verujem da bi ovakvi jedinstveni stavovi, sloga i jedinstvo, ohrabrilo i podstaklo i same rukovodioce rudnika, opštine i svih relevantnih činioca, da stanu i oni iz Vas i Vaših zahteva. Razjedinjeni, gde svako do Vas duva sam za sebe u svoju tikvu, lak ste plen i do sada bili, jer se niko ne želi, ma na kojoj funkciji bio, boriti za nekolicinu Vas ili neke pojedince i pojedinačne interese. Naterajte Vašom slogom jednom da se probude i rukovodstvo rudnika, opštinari, ministri i država, na kraju krajeva. Recite im svi jednom zdušno, da postojimo, da postoji Krivelj i da nismo građani trećega reda. I ne samo dopisivajući se njima, što je bila i dosadašnja praksa. Imamo na stotine pisama, zahteva, odluka, obaveštenja, molbi, žalbi, ....... pa je ostalo samo mrtvo slovo na papiru, osim nekih delova svih tih dopisa. Nemojte misliti da je često puta dovoljan samo neki dopis i zahtev te da mirno čekate da Vam to neko realizuje. Morate i da istrajete, da pokažete zube, nekim drugim sredstvima naterati nekoga na realizaciju svih onih slova na papiru.

Od mene i moje malenkosti za sada toliko.

S poštovanjem,

Bogdanović Milan

Tweet