Rimski bunar II

Da je potes Kriveljskog kamena, kojeg dobrim delom eksploatiše ovdašnja firma “Kamenolom” Krivelj za eksploataciju krečnog kamena sa ovog brda, u davna vremana bio stanište Rimske civilizacije govori i sledeće: brojne fibule, vrhovi kopalja i strela, raznorazni ostataci keramičkog posuđa koje su meštani i pastiri, tumarajući za svojim stadima koza, ovaca i goveda, nalazili u ovom potesu.

Neposredno, na skoro samom vrhu, gde se je nalazio nekada drevni utvrđeni grad, buldozeri i rudarske mašine su, otvarajući “peti horizont” (popularno nazvan), ili petu kotu u rudarskom žargonu, otkrili pre dvadestak godina i jedno manje “gradsko” groblje. Sudeći po skeletima koji su svi do jednog iste veličine, govorilo je o izuzetno krupnim i visokim ljudima. Pretpostavlja se da su na tom malom groblju unutar grada, sahranjivani poginuli elitni vojnici i vojskovođe. Na žalost niko se tada nije posebno interesovao za ovo nalazište, i ono je nestalo ispred rudarske mehanizacije.
Naravno i ovaj lokalitet je pratio i prate svakojakve priče o sakrivenom blagu koje su sklonili branioci pre nego li su predali grad osvajačima.
Da je život van ovog utvrđenog grada, bio intenzivan, da su se bavili ratarstvom, stočarstvom i poljoprivredom, obezbeđujući dovoljno hrane kako za branioce tako i za njih same koji su se pred svakom opsadom sklanjali u ovaj grad govore i druge činjenice. Za sada ćemo se zadržati na još jednom od njihovih bunara, kojih je bilo verovatno mnogo imajući u vidu da podnožje ovoga brda obiluje i danas velikim brojem izvora i kladenaca.
Naime nedaleko od Rimskog bunara kojeg smo opisali u predhodnom tekstu na temu “Rimski bunar” nalazi se još jedan. Ovaj se bunar nalazi na nekih 200 metara udaljenog od predhodnog. Koristili su ga kako porodica Rajić, tako i njihove komšije isključivo za navodnjavanje svojih ratarskih kultura jer je ovaj deo obilovao baštama. Ovaj, još jedan od rimskih bunara, je takođe bio delimično razrušen i zapušten sve do 2002 godine.
Zapravo tokom zime i ranog proleća 2002 godine, Ljubinki Rajić se je u nekiloko navrata u snu predstavila neka žena koja je od nje zahtevala da ovaj bunar očisti, ponovo ozida kako bi voda bila bistrija i postala pijaća. Od prve nije pridavala važnost ovom snu ali kako su se snovi ponavljali, te kada je u jednom snu njoj rečeno da bi ovaj bunar trebao biti posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, rešila je da ispuni ovu joj zadatu obavezu.
Najmila je izvesnog siromašnog dedicu, deda Čedu, iz susednog mesta Brezonik i on je za kratko vreme očistio stari bunar.
Kako se zbog količine vode nije moralo ići duboko te kako je na 4 metara dubine naišao na ravnu kamenu ploču, dalje kopanje je skoro bilo nemoguće.
Ozidan je bunar, uređen prostor oko njega i po nalogu zadatom gospođi Rajić u snu, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom.
Na sam dan Svetog Vasilija 12 maja 2002 godine, pozvala je sveštenika Kriveljskog te je on izvršio osvećenje ovog bunara po svim pravilima crkvenog zakona. Od
tada dolaze ljudi iz svih krajeva da se pomolezapale sveće i napiju se hladne izvorske čiste vode, kao i da ponesu u posudama svojim kućama jer po rečima nekih koji su dolazili više puta, ova voda pomaže u izlečenju nekih bolesti.Porodica Rajić, svake godine 12 maja na ovom bunaru, skromno obeležava dan Svetog Vasilija i ujedno dan osvećenja ovog rimskog bunara i toga dana svi koji znaju i budu u mogućnosti posete ovo mesto posebno na ovaj dan. Ovo bi bilo sve iz priče Ljubinke Rajić iz Krivelja, a vezano je za još jedan od Rimskih bunara sa Kriveljskog atara. Zahvaljujemo se na priloženim tekstovima i foto materijalu Dragani Rajić, inače mlađoj kćerki Ljubinke Rajić, aktera ove priče.

Tweet