Rimski bunar

Krivelj obiluje raznim tragovima civilizacija koja su se na ovom podrucju smenjivala. Ostaci Rimske civilizacije je najprisutnija. Eto jedne od njih Rimski bunar podno "Kriveljskog kamena"!
Nalazi se na zapadnom obodu "Kriveljskog kamena" na kome su,pre negoli je kamenolom uzeo svoj danak prosirenjem i mahom unistio sve tragove, postojala rimska utvrda,mozda i ceo jedan mali grad? O ovom Rimskom bunaru,medju Kriveljanima kolaju se mnoge price. U neposrednoj blizini ovoga bunara,na proplanku prema "Ujova" rečici koja se uliva u Kriveljsku reku, je tim arheologa pronašao staro groblje koje nije po njima bilo interesantno nakon nekoliko letimičnih iskopavanja, jer se radilo o građanskom groblju (verovatno lokalnog stanovništva u neposrednoj blizini utvrde na "Kriveljskom kamenu"). Ovaj bunar je otkrio,očistio i stavio u funkciju pok. Boško Salarević, čije se je domaćinstvo nalazilo nedaleko od ovog lokaliteta, neposredno podno Kriveljskog kamena.Sebe je smatrao vidovitim čovekom i da mu se je ovaj bunar ukazao u snu, a potom otišao na lokaciji gde je imao priviđenja i zaista pronašao ovo izvorište jako čiste i kvalitetne vode koju su počeli da koriste i ostalo lokalno stanovništvo.

Mesto je postalo sakralno i vremenom su se pored bunara počele paliti sveće za duše pokojnika i sreću, zdravlje živima. Naknadno uređen od strane lokalnih meštana, otrgnut je od zaborava. Interesantnu priču o ovom bunaru sam čuo od, jednog među najnačitanijim ljudima Krivelja, od pokojnog čika Danila Bogdanovića. Ne pamtim više, kako je i odakle njemu prenesena ova (kasnije potkrepljena priča) neznam, ali ona ide ovako:
Ovaj je bunar u "njihovo vreme" služio za snabdevanje vodom "Gornjega grada" (misli se na utvrdu ili grad na samom vrhu Kriveljskog kamena). Ali kako? Mnoge su vokske mesecima opsedale ovaj utvrđeni grad i nikad ga niko nije mogao osvojiti.Braniocima nije bio potreban veći arsenal oružja. Dovoljno je da sa zidina grada jednostavno puste veće gromade kamenja, te zbog velike kosine, pravili haos medju napadačima. Jedan od vojskovođa koji je takođe, nakon nekog vremena krenuo sa opsadom grada, mesecima je tavorio u podnožju grada smišljajući kako i na koji način da pokori ovaj grad? U višemesečnom razmišljanju se je neko od njegovih bližih saradnika prisetio: Kako se ovaj narod gore na vrhu brda snabdeva vodom? Kiše nije bilo mesecima, a hrane su mogli da dovuku za višemesečnu opsadu,ali voda???
I onda su dosli na ideju da mora da postoji neka vrsta lokalnog vodovoda koji je snabdevao ovo stanovništvo vodom,a koje je moralo biti negde u podnožju ove utvrde! Jednom od konja su dali zob poprilično zasoljen, vodu mu dva dana nisu davali i krenuli sa njim za povodcem podnožjem grada u krug. Na jednom mestu je konj, umoren žeđu, počeo da na zdravom tlu rilja kopitom, stao i ne ide dalje!
Odmah se je priručnim alatom počelo kopati i ne mnogo duboko otkrivena je lokalna vodovodna kanalizacija kojom se je snadbevao grad vodom. Presekli su vodovodnu mrežu, koja je ovu utvrdu snabdevala pitkom vodom i nakon izvesnog vremena (nekoliko nedelja ili meseci) grad se je predao. Razrušen je u potpunosti, da ne bi dalje niko mogao da se tu utvrdi. Prateći pravac pružanja linije vodovoda osvajače je upravo doveo do ovog "Rimskog bunara"!
Ono šta je interesantno to je koji su sistem koristili za napumpavanje vode na toj visinskoj razlici. Nad samim bunarom je bila sagrađena vetrenjača koja je bila postavljena tačno nad bunarom. Vetrenjača je u gornjem delu služila za pokretanje običnog pšeničnog mlina. Ali vodeničar je tokom noći preko nekih sistema drvenih zupčanika koji su se nalazili ispod žitnoga mlina, snagu vetrenjače usmeravao na drugi pogon. Taj drugi pogon je pokretao sistem mehova koji su napumpavali dalje vodu kroz kanalizacione cevi i snabdevao grad vodom. Da sve ovo drži vodu, uverili smo se mnogo kasnije, kada je porodica Radulović sa Kriveljskog kamena uređivala jednu ledinu za vinograd. Traktorski plug za duboko oranje je na njegovoj parceli izbacio na površinu deo keramičkih cevi izuzetno debelih zidova (verovatno zbog pritiska vode su trebale bidi ekstremno debele), a koje su imale pravac bunar-grad.
Koliko sve ovo odgovara istini, ostaje na Vama da prosudite, od mene toliko u vezi "Rimskog bunara" !

Članak posvećen pok. Danilu Bogdanoviću

Tweet