Po poslednjim informacijama meštana i realnim dešavanjima na terenu, očigledno je da se atak Rudarsko Topioničarskog Basena Bor-a na naselje Krivelj selo nastavlja u još žešćem tempu. Pravac širenja postojećeg Kriveljskog kopa nedvosmisleno govori da teške rudarske mašine ulaze u skoro sam centar sela. Probijen je transportni put na skoro 200 metara od domaćinstva Božića. Teška teretna vozila istresaju jalovinu na stotinjak metara od domaćinstva Karabašević Vladimira.  Iznad napuštenih domaćinstva Lučanovića i Cokića je već probijen put buldožerima i sprema se teren za rad utovarnih bagera, teških vozila i bušilica. Sve ove aktivnosti, za neupućene, se dešavaju na kojih 200-300 metara od mesne crkve i užeg centra sela. Prašinom sa radilišta, neposredno iznad samih kuća, su izloženi svi meštani. Zbog nesnosne buke teške mehanizacije niko više ni ne može normalno da zaspi. O bezbednosti dece van kućnoga praga da i ne govorimo. 

       Meštanima je već davno naglašeno da je u pripremi neki novi Prostorni plan, neka nova revizija, koji treba da usvoji Opština Bor? Pominje se dalje širenje kopa u naredne dve-tri faze. Sva akta su u fazi pripreme ali rudarska mehanizacija, očigledno, ne haje za presporu pripremu dokumenata, ona nemilosrdno napreduje. A da li je smešna, žalosna ili duboko ironična konstatacija i izjava vrhuške RTB-a : „Vi nama ne smetate! ocenite sami? Fraza koju najčešće upotrebljavaju rukovodioci RTB-a kao odgovor na sve nedaće Kriveljana.  Naravno, rudarskoj mehanizaciji rudnika, domaćinstva Kriveljana ne smetaju!  Pita li neko ove ugledne domaćine da li njima smeta sva ova rudarska mehanizacija u njihovom dvorištu?  Sva naša dosadašnja pisanija na ovome sajtu je nedvosmisleno nagoveštavala ovakav epilog. Da ironija bude veća, u nekoj od faza proširenja kopa na udaru novog preseljenja će se ponovo naći domaćinstvo Pere i Ružice Janković, šefa Mesne kancelarije Krivelj. Kažemo ponovo, jer je ovo domaćinstvo već jednom preseljeno 1990 godine. Još se nisu oporavili od prve selidbe, skućili koliko-toliko, nakupovali novog imanja u neposrednoj blizini novog domaćinstva, podigli nove pomoćne zgrade, nove oranice, nove voćnjake i vinograde,a sada će ponovo morati sve iz početka. Kuda sada? Domaćinstvo Janković će biti prvo domaćinstvo u Kriveljskim analima, koje će još jednom morati da doživi preseljenje od strane rudnika . Nagoveštavali smo sve ovo pre izvesnog vremena u našim člancima : Lajanje na zvezde , i Ima li za Krivelj budućnosti , upoznavali javnost kao što su to činile novinske i infomativne kuće B92, Politika, Blic, Novosti… a pre svega Media centar Bor (linkove njihovih članaka, takodje možete naći na našem sajtu).

       Nagoveštaje raspleta događaja smo crpeli rukovodeći se prvim Prostornim Planom iz 1977 godine. Izvornim i najautentičnijim aktom koji je namenski izradila Republika Srbija za ovo rudarsko područje. Nismo ni sami bili svesni koliko smo bili u pravu! Nagoveštavali smo čak i da je i sudbina novog naselja „Banjica“ neizvesna sa novim preseljenjem. Naselje niklo nadomak sela gde su se skućili preseljeni mučenici seoski.  Ide li se ka tome? Hoće li i oni stopama porodice Janković? 

      Bilo kako bilo, sumorna je istina koju je ispričao prvi Prostorni plan iz 1977 godine, a koji nikada nije obelodanjen Kriveljanima, bar ne većini meštana (imate ga u većem delu u originalu na našem web sajtu) . Znalo se je mnogo davno kojim će se pravcima širiti Kriveljski kop, ali marifetlucima rukovodioca RTB-a, uz amanet resornih ministarstava, nikada Kriveljski egzistencijalni problem nije do sada ni pokušan da se adekvatno i korektno reši. Nikada ni jedan Kriveljanin nije adekvatno preseljen po važećim standardima i propisima koja su bila zacrtana u dva do sada promovisana Prostorna plana. David protiv Golijata,  što bi naš narod rekao,borili su se i bore se i dalje Kriveljani za svoja ognjišta. Bezbroj je pisanih reči, saborovanja, sastanaka i praznih obećanja RTB-a. Praksa nikad nije sa papira sprovedena u delo. 

      Po ko zna koji put se nagovestila revizija Prostornog Plana? Papir trpi sve, a da li neko razume i shvata da je Kriveljanima dogorelo do nokata? Ruše se kuće od miniranja. Ulazi teška mehanizacija u spavaće sobe. Istresaju teška vozila jalovišni materijal na 50 metara od kuća u kojima, pored starijih žive i mala deca, maleni đaci ugledne mesne škole. Po drugi puta se sele već preseljeni.

       Postoji li nebeska pravda za meštane ovoga sela? Hoće li svoju pravicu meštani Krivelja potražiti pred Međunarodnim sudom pravde u Strazburu, kako nagoveštavaju ili će još jednom pokleknuti pod slatkorečivošću i obećanjima raznoraznih funkcionera RTB-a i poslanika iz resornih Ministarstava? More pitanja na koja oni sami ne znaju odgovore. 

       Zdušno se svi nadamo ulasku u  Evropsku uniju? Hoće li nas Evropa ovakve kakvi jesmo? Hoće li nas u njihovoj zajednici i kako ćemo se ophoditi prema njoj kada se ovako ophodimo prema samima sebi i svojim zajednicama unutar naše zemlje?! Upita li se neko nad svime ovime? Hoće li i nama Evropska unija odbrusiti, dok se širi na sve zemlje u okruženju, a bez nas: „Vi nama ne smetate“!?   Na isti onakav način kako to opšte gospoda iz RTB-a  sa meštanima Krivelja.

 

Autor: Bogdanović Milan,

www.krivelj.org

Foto: Goran Đokić - Uča 

{gallery}kop{/gallery}