ZAŠTO SVI ĆUTE U BORU I MAJDANPEKU POVODOM NEREGULARNE KUPOVINE  POLJORPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I ŠUMA?

Ono što je jako interesantno na sceni dešavanja Bora i Majdanpeka, već više od dve zadnje godine, je intenzivno ćutanje svih institucija u našoj zemlji.

 Pitamo se zašto se niko do sada nije zainteresovao za van zakonsku kupovinu ,stranaca i stranih rudarskih kompanija, individualnog i državnog poljoprivrednog zemljišta i šuma u Boru i Majdanpeku?

Više je nego očigledno da se zadnjih godina uveliko radi, od kormila države, na dovođenju "strateških partnera", "stranih investitora" koji svojim parama podižu, uzdižu, pokreću,.... neka naša "propala" preduzeća.
Ovde ćemo se samo zadržati na oblast rudarstva.
Konkretnije na dešavanja koja su zadnjih godina intenzivna , a radi se o bivšem rudarskom gigantu RTB-u Bor, koga je kao "Strateški partner", preuzeo u većinskom delu kineska kompanija ZIJIN Cooper Bor,

Naravno da je sasvim posebno pitanje:Zašto i kako je ovaj rudarski gigant "propao", te od nekada rudnika koji je bakrom, zlatom, srebrom i mnogim drugim plemenitim metalima, koji su eksploatisani u ovom rudniku, podizalo sve i svašta širom nekadašnje cele Ex YU. Mnogi se bave takvim listinzima ali to ovde nije naša namera. Iz svega što se za sada da videti, po ovom pitanju nedostaje samo jedan odgovor na pitanje: 
-Kako to da, sada novopridošla kineska  kompanija, sa ISTIM BROJEM upošljenih radnika,istom mehanizacijom i svim rudarskim potencijalom, za samo jednu godinu od "gubitaša" postaje profitabilno preduzeće??
U čemu je bila kvaka pa je RTB Bor poreskim obveznicima Srbije predstavljana duže vremena kao "gubitaš" koji je na teretu svih poreskih obveznika Srbije? Na to pitanje neka drugi daju odgovore?

Najkonkretnije pitanje, sa kojim smo i započeli ovu temu se usko odnosi na pitanje:
- Ko je, zašto i zbog čega dozvolio kompaniji ZIJIN Cooper Bor da mimo svih važećih zakonskih akata ove zemlje , a koje su i danas na snazi, kupuje i uknjižuje šumsko i poljoprivredno zemljište kao njihovo dalje vlasništvo,od privatnih lica, državljana RS, sa teritorija Bora i Majdanpeka posebno?

Naravno da je i ova kupovina, po sistemu "slobodne pogodbe" veoma diskutabilna u koliko se samo zna da su neki meštani Bora i Majdanpeka prodavali neke svoje parcele poljoprivrednog i šumskog zemljišta- "dobrovoljno" (da se malo zakrpi tek kućni budžet), a neki su to uradili pod veoma skrivenim za javnost i perfidnim pretnjama, ucenama i tome slično.

Svi aktuelni zakoni ove zemlje, a među njima i Zakon o poljoprivrednom zemljištu kao i Zakon o šumama, kategorično govore o tome da je apsolutno nemoguće da bilo koji stranac ili strana kompanija, kupuje poljoprivredno zemljište i šumsko zemljište u koliko je, kao preduzeće registrovano za poslove u Srbiji, i tim poslovima ne bavi i nije registrovano kao neko privatno lice,preduzeće ili kompanija koja se bavi isključivo poljoprivredom kao svojom delatnošću.  Ne koristi poljoprivredno i šumsko zemljište za svrhu daljem bavljenjem poljoprivredom ili šumarstvom.

Čak i za tako registrovane strane firme u našoj zemlji), po važećim zakonima postoje mnoga ograničenja u toj kupovini i kada su ovakva strana preduzeća registrovana čak i za bavljenje poljoprivrednom delatnošću (Vreme od registracije itd...).
Kompanija ZIJIN Cooper Bor se ne bavi, nije registrovana u Srbiji i ne posluje kao nikakvo "poljoprivredno" preduzeće, već se bavi i registrovano je kao rudarska kompanija koja se bavi rudarstvom i eksploatacijom rudnih resursa po istom kontinuitetu kojim se bavio i RTB Bor.

Sam zakonski mehanizam i načini, uslovi pod kojim jedna rudarska kompanija može doći u posed, bilo državnog bilo individualnog, poljoprivrednog zemljišta ili šuma, je za rudarstvo veoma jasno definisano kako  i na koji način se to radi. Čitav je splet "uslovnih" podzakonskih akata koje definišu, pre svega "uslove" da bi bilo koja rudarska kompanija (naša ili strana) konkurisala ili dobila pravo na posedovanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Pre svega tu su :, Višegodišnje planske aktivnosti te rudarske kompanije , Izrade Prosto rnih planova (sa ili bez posebnih namena), Raznorazne studije uticaja...  Sve to na osnovu predhodnih planiranih i jasno definisanih planskih aktivnosti,  sprovođenje konačno :Javnog interesa  države,..... pa tek onda mogućnost kupovine (Eksproprijacijom zemljišta od vlasnika), na samom kraju celog ovog procesa.

Očigledno da ceo jedan ovakav složeni postupak dolaska u posed zemljišta koje se namerava koristiti u rudarske svrhe, nije pogodovala kineskoj kompaniji. I ne samo ovoj kompaniji.

Usled toga je i došlo do "prećutne dozvole" kompletne izvršne vlasti ove zemlje, lokalne samouprave i svih njenih organa, na činjenicu da ZIJIN krši sve moguće zakonske regulative i potpuno nezakonski vrbuje vlasnike, kupuje i uknjižuje veoma veliki broj poljoprivrednih i šumskih parcela u njihov sada posed.
Začuđujuće je da mnoge institucije lokalne samouprave, koje bi i te kako morale da poznaju sva zakonska akta ,a pre svega Zakon o Poljoprivrednom zemljištu i Zakon o šumama, među kojima su Javni beležnici (Notarijati) i Katastri,....dozvolili sve ove transakcije ovakvog zemljišta iz privatnih poseda u posede kompanije ZIJIN Cooper Bor, tj za rudarske potrebe.

Naravno da privatna lica i individualni posednici svojih poljoprvrednih i šumskih nepokretnosti nisu znali i ne moraju da znaju na kraju, zakonska akta i šta se može a šta ne može biti u transakciji poljoprivrednog i žumskog zemljišta za potrebe rudarenja.
To je svakako trebalo da bude obaveza i poslovi onih koji su izvršavali  sve poslove u vezi kupovine,prenosa i uknjižavanja ovakvog zemljišta i na čemu su trebali da skrenu pažnju individualnim licima koja poseduju i koja prodaju ovakve nekretnine (zemljište)  kompaniji ZIJIN. A nisu.

Da je i malo pameti, da bilo ko presavije tabak od svih ovih ljudi koji su svoje parcele, a koje se u katastru vode kao poljoprivredno zemljište (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) ili šumsko zemljište, te sudski ospore ovakvu kupovinu kao svojevrsnu "prevaru", sve do sada ovako urađene transakcije bi pale u vodu i svo kupljeno zemljište na ovakav način bi se moralo vratiti u posed starim vlasnicima po i dalje važećim zakonima ove zemlje.
Naravno da niko nema ni živaca niti kuraži da se uhvati u sudski koštac ili sudska maltretiranja kako bi se samo sproveo zakon a ne ničiji neki lični ćef (osim pojedinaca naravno). Za koliko para su oštećeni svi oni koji su na ovakav način prodali svoje zemljište ili šume, svako može videti u koliko se samo zagledaju u zvanične cene iz njihovih poreskih uprava za godinu u kojoj su tu prodaju izvršili prema ZIJIN-u.
Na žalost i nakom zvaničnog traženja zvaničnih cena za 2020 godinu i dopisa koji je poslat Poreskoj upravi grada Bora, nije poznato da je zvanični cenovnik dospeo po zvaničnom zahtevu u MZ Krivelj i na uvid svim meštanima bar Krivelja, ni do danas. Zašto se te cene kriju od građana? 

U svoj, totalnoj nebulozi oko načina vrbovanja vlasnika spomenutih nepokretnosti, da prodaju svoja imanja, tu se nadovezuje i totalna nebuloza kada se radi o cenama po kojima su mnogi meštani i prodavali svoja imanja.  Administracija ZIJIN-a je angažovala naravno naše ljude iz ove kompanije, koji su, od slučaja do slučaja, od domaćina do domaćina koga su prvo pozivali telefonom, nudili sve i svašta cenkajući se kao na pijaci sa njima. Kako od cena po kvadratnom metru (koja je naravno njima odgovarala), pa do svakojakih obećanja da će , u koliko prodaju svoje nepokretnosti ZIJIN-u, oni zaposliti nekog člana njihovog domaćinstva, moći zadržati svoje radno mesto ili radno mesto člana domaćinstva,... i sve tako redom.  Mnogi nisu poklekli pod ovim svim pritiscima i obećanjima. Neki su, u zavisnosti od načina kojim su došli u posed ovakvih nepokretnosti, nemilice prodavali ZIJIN-u njihove nepokretnosti po sistemu daj šta daš! Neki su prodavali očekujući obećanje da će se zaposliti?
Sama cena koju su nudili meštanima nikako nije bila ni približna onoj ceni po kvadratnom metru zemljišta, a koju za svaku kalendarsku tekuću godinu određuje Poreska uprava svake Opštine ponaosob. Bar da je kineska kompanija makar ovo ispoštovala.

Postoje tabelarne matematičke procedure, kako se do bilo koje cene bilo kog zemljišta dolazi svake kalendarske godine,a to nije ničija volja u poreskoj upravi u određivanju cene ma kog poljoprivrednog zemljišta ili šumskog zemljišta. To jeste  isto tako klasična procedura u određivanju cene nepokretnosti regulisano zakonom a cene određuje Lokalna samouprava .
Zijin je intervenisao po ovom pitanju (cene poljoprivrednog zemljišta i šuma) čak i kod resornih Ministarstava, od kojih su dobili kategorične odgovore u prilog naravno Lokalnoj samoupravi i meštanima, potvrđujući izvedene cene Poreske uprave svake Opštine ponaosob i da te cene nisu u ingerenciji Ministarstva za Finansije.

Administracija ZIJIN-a je takođe od svih resornih institucija tražila samo jedno: Da oni hoće da plate cene po kvadratnom metru zemljišta, ali po cenovniku koji je važio danom njihovog dolaska i preuzimanja RTB-a, što je totalno van svake konatacije ako se već zna da se cene nepokretnosti u ovoj zemlji  i svakoj Opštini koriguju s početkom svake godine za narednu kalendarsku godinu i da ne može danas platiti nešto i po ceni koja je važila tada i tada. Takve klauzule oko cena nema ni u jednoj tačci Ugovora o Strateškom partnerstvu koja bi regulisala ovakvu oblast. ZIJIN je pucao u prazno.

No i pored svih tih manevara, administracija ZIJIN-a je nemilice i dalje vrbovala meštane okolnih sela i podstrekivala ih na prodaju njihovih nepkretnosti. Oni koji bi na to pristali (ne poznavajući niti zakone niti znajući za zvanične cenovnike Poreske uprave Opštine Bor),a  da bi  tek malo "zakrpili kućni budžet" sklapali su ugovore o proaji sa ZIJIN-om, a sve druge Opštinske institucije veoma izdašno overavale i uknjižavale ovakve kupoprodajne transakcije.

Ne zna se tačan broj i koliko je ovakvih kupoprodajnih transakcija do sada urađeno? Koliko je nezakonski parcela meštana svih okolnih sela oko Bora ili Majdanpeka, gde su aktivne rudarske aktivnosti kompanije ZIJIN, prodali i preneli u vlasništvo ZIJIN-a od njihovog dolaska u Bor?

Ako niko o ovome nije po nešto znao iz drugh sela ili drugi meštani, bar smo se mi iz dijaspore potrudili da na sve ovo sugerišemo meštanima sela Veliki Krivelj, a preko Saveta MZ i  pregovaračkog tima koji je formiran pri Savetu MZ Krivelj.  Da li su meštani sela Krivelja samo o ovome obavešteni na nekom od zborova meštana?  Nisu u adekvatnoj formi i sa obrazlošenjima :Zbog čega ne trebaju da se upuštaju u bilo kakve pregovore sa administracijom ZIJIN-a po pitanju prodaje njihovog zemljišta. Samo su "zamoljeni" da ne prodaju ZIJIN-u svoje nepokretnosti, ne spominjući bilo šta po pitanju zakonodavstva.
U krajnjem slučaju, neko može i da jednostavno pokloni ZIJIN-u svoje poljoprivredno zemljište, svoju žumu, ali niko nije smeo da ove nekretnine zvanično overi i zvanično uvede dalje u zeljmišne knjige jer postojeći  Zakoni o Poljoprivrednom zemljištu i šumama, to ne dozvoljavaju sa ovom koncepcijom koja je regulisana u samim zakonima obzirom da će se izvršiti "premanena" poljoprivrednog zemljišta i šuma od strane ZIJIN-a u druge svrhe- rudarske svrhe! Svi su kasirali i u džep stavili takse za obavljene poslove i svi su mudro ćutali prema vlasnicima.

Ono što je najzanimljivije u svemu ovome, niko se do sada ovim problemima nije pozabavio konkretno ni pojedini odbornici "opozicionih stranaka" koji sačinjavaju sastave u Gradskim većima ili Skupštini gradova Bora ili Majdanpeka.

Obzirom da je ovakav slučaj sa nezakonitim transakcijama nepokretnosti  (Poljoprivrednog i šumskog zemljišta) , veoma jasna i izvršnoj vlasti naše zemlje, u istom slučaju,kada se tiče Jadra i Rađevine, nakon sličnih malobrojnih slučajeva kupovine polj.zemjišta od strane Rio Tinta, pribeglo se je  jednoj sasvim drugoj metodi i dovitljivosti državnih organa. Pošto važeći zakoni i Poljoprivrednom zemljištu i šumaskom zemljištu, ne dozvoljava stranom investitoru ili stranoj kompaniji da kupi, uknjiži bilo koje poljoprivredno zemljište ili šumsko zemljište na svoje ime, a za potrebe rudarske aktivnosti, pristupilo se jednostavnijem rešenju:  Svo poljoprivredno zemljište i šumsko zemljište privatnih posedovaoca je jednim aktom preinačeno u "Građevinsko zemljište"! Ovo stoga  jer su sasvim posebni zakoni o građevinskom zemljištu kada se radi o kupovini ili transakciji građevinskog zemljišta koje želi da kupi stranac ili strana kompanija zbog svojih rudarskih aktivnosti mnogo liberalniji.
Koliko smo upoznati, ovakva neregularna transformacija poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko , je u sudskom sporu i očekuje se epilog ovakve jedne odluke državne vlasti i resornih ministastava.

Da je đavo odneo šalu i da je svima veoma jasno da važeći zakoni sputavaju, koče i usporavaju stanca ili stranog investitora da na prečac dođe do ovakvog zemljišta, resorna ministarstva će se potruditi da ponovo i nanovo usklade zakonske akte, kako bi se pošto poto i na bilo kakav (sada zakonske načine) omogućilo stranom investitoru da dođe u posed našeg poljoprivrednog zemljišta i šuma.
Zbog toga je  3. marta od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ,koje je i najavilo izmene nekih zakona, sugerisalo Ministrastvu poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede, da koriguju ponovo već postojeći zakon. Ovoga puta samo Zakona o poljoprivredi koga su već jednom korigovali zbog predpristupnih pregovora i otvaranja poglavlja po nalogu Evropske Unije.  Šta će i koje novine biti u nacrtu ovog zakona ostaje nam da vidimo?

Bilo kako da bilo, krajnje je vreme da , kada se tiču svi građani i meštani Bora i Majdanpeka, neko i negde otvori javnu debatu, postavi pitanja, potraži odgovornosti, svih onih koji su ćutke odobravali vanzakonsku kupovinu poljoprivrednih i šumskih parcela od meštana navedenih gradova.
Da se definitivno utvrdi kako je i ko omogućio ZIJIN-u da uopšte kupuje poljoprivredno i šumsko zemljište od građana ova dva grada?
Koja je odgovornost svih institucija koje su uknjižile ovakvo kupljeno zemljište od domaćina u zemljišne knjige a na ime ZIJIN-a?
I da neko od pravnih lica odgovori na pitanje: Da li se i na koji način ovakve transakcije mogu proglasiti "ništavnim" i sva imovina koja je na ovaj način kupljena ponovo vrati i ukljiži na ime starih vlasnika, ne vezano da li je ZIJIN isplatio ili nije do sada isplatio ovakve transakcije nepokretnosti?
Ko je u ovakvoj celokupnoj obmani posedovalaca nepokretnosti i bespravnoj kupovini i uknjiženju ovih nepokretnosti , učestvovao?
I na samom kraju, da li će odgovarajući organi Lokalne samouprave, na nekoj od svojih narednih sednica, doneti neki zvanični akt kojim će se zaustaviti administracija ZIJIN-a da na dalje maltretira meštane i po raznim osnovama ih nabeđuje da i dalje prodaju njima svoje nepokretnosti?

 Zbog čega  se bar ne poštuje zvaničan cenovnik poreske uprave u Lokalnim samoupravama Bora i Majdanpeka i sve druge regulative kojima postojeći zakoni regulišu mogućnosti i načine dolaska u posed individualnih i državnih parcela koje se katastarski vode kao poljoprivredno i šumsko zemljište?
Ko je odgovoran što je gro domaćina ovim transakcijama finansijski oštećen makar bilo do pune važeće cene po kvadratnom metru, određene za svaku kalendarsku godinu od strane Poreskih uprava Bora ili Majdanpeka?
Dokle će starosedeoci Bora i Majdanpeka najskuplje plaćati svoje viševekovno bitisanje na ovim rudarskim prostorima i otimati im se nemilice njihova dedovina na ovakve neprimerene načine i odnose koji se sprovode prema njima?

S poštovanjem,
U potpisu:
Dijaspora  Bora i Majdanpeka

Tweet